Strah od bele kocke
Beogradska umetnica Maja Radanović predstaviće se od 19. maja u Galeriji Remont u Beogradu izložbom “Strah od bele kocke” (Frke, muke i kvake u umetničkoj praksi) kojom ukazuje na probleme sa kojima se umetnici danas suočavaju da bi se afirmisali i predstavili, počev od produkcije rada, preko apliciranja za izlaganje, do same postavke i promocije. Maja Radanović želi tom izložbom da stavi akcenat (bez kukanja) na realnu muku ili “kvaku” koja nastaje i u sredini bez umetničkog tržista.
Beogradska umetnica Maja Radanović predstaviće se od 19. maja u Galeriji Remont u Beogradu izložbom “Strah od bele kocke” (Frke, muke i kvake u umetničkoj praksi) kojom ukazuje na probleme sa kojima se umetnici danas suočavaju da bi se afirmisali i predstavili, počev od produkcije rada, preko apliciranja za izlaganje, do same postavke i promocije.
Maja Radanović želi tom izložbom da stavi akcenat (bez kukanja) na realnu muku ili “kvaku” koja nastaje i u sredini bez umetničkog tržista.
Ukazujući da umetnik često dolazi do novca za samu produkciju rada raznim poslovima koje radi “sa strane”, Maja Radanović zaključila je da ga taj paradoks dovodi u poziciju “hobiste”.
Umetnikova profesija tako postaje sekundaran posao kojim se bavi “iz ljubavi”, dok prioritet dobija posao, koji radi da bi došao do novca za produkciju radova i iznajmiljivanje prostora/ateljea za rad, navela je
Maja Radanović.
Prema njenim rečima, i izlaganje rada podrazumeva niz povezanih aktivnosti, koje takođe nemaju veze sa samim umetničkim delom - apliciranje za prostor/galeriju, za šta rad/projekat treba da bude dobro napisan, predstavljen i ujedno treba da isprati potrebe/ideje određene galerijske komisije. Dalje dolazi propratni materijal (dizajn pozivnice u štampanoj i elektronskoj formi.., kataloga), izbor istoričara/teoretičara umetnosti koji bi trebalo da napiše tekst o konceptu rada, a zatim i čitav marketing za najavu izložbe u medijima i na internetu, sa sve poklon diskovima/katalozima za novinare.
Sve to može da prati i krečenje zidova galerije, uz samu postavku rada i osvetljenje galerije, nabavku hrane/pića i plastičnih čaša... za otvaranje izložbe, davanje intervjua...
“Umetničko delo, bez gore navedenog, i sam umetnik lako može smatrati besmisleno stvorenim. Tako sve to postaje neizbežan deo profesije, ili ‘hobija’ kojim se rado bavi (ukoliko se gore navedeno poklopi)”, navela je Maja Radanović, zaključujući da istovremena pojava straha od izlaska i ostanka (agorafobije, koliko i klaustofobije) u galerijskom prostoru čini umetnika “grbavim”, ali zadovoljenim mazohistom.
Maja Radanović završila je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrđana Bajića, a pohađala je i međunarodnu letnju akademiju umetnosti u Salcburgu (Intervencije u javnom prostoru”, profesor Alfredo Jaar i Video umetnost, profesorka Ellen Cantor).
Samostalne izložbe imala je u Domu omladine Beograda (ambijentalna instalacija “Bre!nd”, 2006. i instalacija skulptura i printova Bića/Creatures, 2004), a izlagala je na više grupnih izložbi - "Border Disorder" (SKC, Beograd, 2006. i Aarhus, Danska, 2004), "20+Timisoara=Art" Festival kreacije mladih u Temišvaru 2004. godine, na Oktobarskom salonu 2004. (Kontinentalni doručak) i Jugoslovenskom bijenalu mladih umetnika u Vršcu 2004.
Izložba u Remontu biće otvorena do 5. juna.
Sajt Remonta je www.remont.net
Više o radu Maje Radanović moguće je naći na www.dezorg.net/maja%20radanovic.html
(SEEcult.org)
