Snažna završnica 58. Bitefa
Snažan utisak na publiku 58. Bitefa ostavile su dve predstave evropskih autora koje se na društveno angažovan i scenski upečatljiv način bave temama iz Bolivije, odnosno Brazila: „Projekat Palmasola - zatvorsko selo“ Kristofa Frika, koja je izvedena 1. i 2. oktobra u Ciglani i „Antigona u Amazonu“ Mila Raua, premijerno izvedena 2. oktobra u Ateljeu 212, gde će biti i repriza 3. oktobra. U obe učestvuju i izvođači koji su pripadnici starosedelačkih naroda.
U predstavi čuvenog švajcarskog reditelja Mila Raua, koji je otvorio nadahnutim govorom 58. Bitef, Antigona se interpretira kroz preplitanje Sofoklove teme sa današnjom stvarnošću i kritikom kapitalizma. Rau je sa svojim timom iz pozorišta NTGent (Belgija) otišao u Brazil i, u saradnji sa Pokretom radnika bezemljaša (MST), kreirao predstavu u kojoj se stapaju antička drama i dokumentarni materijal.
Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču o borbi Antigone protiv nepravde i nasilja u kontekstu događaja iz 1996. godine, kada je vojska masakrirala demonstrante na drumu kojim ogromni kamioni neprestano odvoze dragocene sirovine, minerale i poljoprivredne proizvode na međunarodna tržišta.
„Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije“, govori Sofokle, dok hor MST peva: „Čovek seče šume u potrazi za zlatom i drugim mineralima, uzima energiju iz reka uz pomoć brana, tera decu šuma da zaborave rodno tlo i označava mesta gde su živeli njihovi preci kao svoje vlasništvo“.
Kristof Frik i nezavisna Teatarska produkcija Klara iz Bazela, čiji je suosnivač, godinama su istraživali ozloglašeni zatvor Palmasola u Boliviji, koji je u Beogradu „igrala“ Ciglana sa svojim sumornim i zapuštenim prostorima kroz koje se publika kreće zajedno sa glumcima, prateći iz neposredne blizine mnoge agresivne, ali i neke emotivne scene.
U zatvorskom selu Palmasola država ne obezbeđuje ćelije, već zatvorenici moraju da plate ili da se izbore za svoj smeštaj i druge potrebe, u rasponu od prenatrpanih kampova do komfornih odaja za vođe kriminalnih bandi.
Kroz sudbinu novopristiglog „gringa“, Švajcarca osuđenog zbog krijumčarenja kokaina, publika saznaje o mentalnim i fizičkim strategijama preživljavanja i okrutnim pravilima zatvora, koje državni sistem toleriše, a policajci koriste za uzimanje mita od zatvorenika.
Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, razgovara sa zatvorenicima i drugim akterima tog specifičnog sistema. Snimili su video i audio zapise, koji se i emituje u predstavi, dok su voda, vatra, pesak i drugi elementi na licu mesta podsetili publiku na Bitef iz „dobrih starih vremena“.
Festivalski sajt je festival.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)