Solomunov Super Art Market
Novi film poznatog dokumentariste Zorana Solomuna “Super Art Market”, premijerno prikazan ovih dana u Berlinu, posvećen je fenomenu buma umetničkog tržišta i položaju savremene umetnosti u današnjem potrošačkom svetu, a posebno ulozi art dilera i galerista od Njujorka do Šangaja, koji pokazuju kako vode biznis i zarađuju milione. Prema sinopsisu gotovo jednoiposatnog filma “Super Art Market”, čija je premijera bila 25. juna u bioskopu “Arsenal” u Berlinu, poslednjih nekoliko godina na tržištu savremene umetnosti zarađivano je više nego ikada.
Novi film poznatog dokumentariste Zorana Solomuna “Super Art Market”, premijerno prikazan ovih dana u Berlinu, posvećen je fenomenu buma umetničkog tržišta i položaju savremene umetnosti u današnjem potrošačkom svetu, a posebno ulozi art dilera i galerista od Njujorka do Šangaja, koji pokazuju kako vode biznis i zarađuju milione.
Prema sinopsisu gotovo jednoiposatnog filma “Super Art Market”, čija je premijera bila 25. juna u bioskopu “Arsenal” u Berlinu, poslednjih nekoliko godina na tržištu savremene umetnosti zarađivano je više nego ikada.
Pojedini radovi koštali su kao “boing”, a umetnički sajmovi - u Majamiju, Bazelu, Berlinu, Londonu u Njujorku, dodatno su ubrzavali žudnju za modernom umetnošću. Modni biznis proglasio je umetničke sajmove hip destinacijama koje garantuju mase, glamurozne partije, susrete sa svetskim džet setom...
Umetničko tržište konačno je dostiglo vrednost od 50 milijardi dolara godišnje - sve dok na jesen 2008. godine nije izbila finansijska kriza, koja je par meseci kasnije dovela i do zatvaranja prvih galerija u Čelziju.
Bum umetničkog tržišta usledio je posle kraha takozvane “nove ekonomije” 2000/2001. godine, kada su investitori počeli da traže nove mogućnosti za ulaganje. Nova klasa super bogatih, uglavnom ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama, počela je da razmišlja o mogućnosti da barata slikama i skulpturama na isti način na koji je to činila akcijama.
Umetnici su takođe profitirali, ali prema Solomunovom filmu, pravi protagonisti razvoja tog biznisa nisu bili ni investitori, ni umetnici, već su predvodnici bili vlasnici galerija i art dileri.
Oni su “kreirali” umetnike i određivali klijentelu kojoj bi prodavali umetnička dela.
“Super Art Market” počinje na Majami Biču, gde se svakog decembra održava “The Art Basel Miami Beach”, najglamurozniji umetnički sajam na svetu, koji predstavlja najnovije trendove, praćen nebrojenim partijima.
Solomun se u filmu fokusira na pet najusepšnijih i najperspektivnijih vlasnika galerija - od SAD (Leo Koenig u Njujorku), preko Nemačke (Judy Lybke u Berlinu), Kine (Lorenz Helbling u Šangaju), Velike Britanije (Laura Bartlett u Londonu) do Rumunije (Mihai Pop u Klužu).
Filmski protagonisti, koji pokazuju i objašnjavaju kako vode svoj biznis i zarađuju milione, provode najveći deo života u avionima i automobilima, na aerodromima i hotelima, što Solomunov film pretvara u svojevrsni planetarni road-movie.
Svojevrstan lajtmotiv filma “Super Art Market” je izjava Endija Vorhola (Andy Warhol) o umetnosti i biznisu.
“Nakon što sam uradio tu stvar zvanu ‘umetnost’ ili kako god je zvali, otišao sam u biznis art. Želeo sam da budem umetnički biznismen ili biznis umetnik. Biti dobar u biznisu je najfascinatnija vrsta umetnosti”, rekao je svojevremeno Vorhol.
Muziku za “Super Art Market” radio je Milimir Drašković, sa kojim je Solomun od sredine 80-ih do 1990. godine, kada se preselio u Berlin, vodio Filmsku radnu zajednicu “Pokret” u Beogradu.
Rođen 1953. u Puli, Solomun je diplomirao 1979. na Odseku za filmsku i TV režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.
Autor je mnogih dokumentarnih filmova, uključujući “Kinesku pijacu” (2001), prikazanu i na beogradskom FESTU-u 2002. godine, kao i “Pet priča iz rata” (Müde Weggefährten: Fünf Geschichten Aus Dem Krieg), omnibus o jugoslovenskim izbeglicama u Nemačkoj za vreme rata u Bosni 90-ih, za koji je dobio specijalno priznanje na Filmskom festivalu u Solunu 1997. godine, a bio je nominovan i za Tigra u Roterdamu.
Film “Kineska pijaca”, za koji su scenario napisali Solomun i Vladimir Blaževski, slika je ponižavajućeg i rizičnog švercerskog biznisa koji se razvio u istočnoj Evropi nakon pada Berlinskog zida, a priča je zasnovana na sudbinama grupe preprodavaca iz Bosne, Rumunije, Makedonije i Mađarske, koji žive od sitnog šverca posle relativno uspešnih karijera. Glavni polazni punkt im je buvljak u Budimpešti, na kojem robu prodaje na hiljade kineskih trgovaca.
Film “Super Art Market”, u produkciji kuće Ohne Gepäck (www.ohnegepaeck.de), koju su 1997. osnovali Solomun i Dagmar Fromme, počeće da se prikazuje u berlinskim bioskopima od 2. jula, a 9. jula u Dizeldorfu i dan kasnije u Lajpcigu.
(SEEcult.org)
