13. Kustendorf počeo u slavu Puriše Đorđevića
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, čije je 13. izdanje posvećeno rediteljima, počeo je 13. januara u Drvengradu na Mokroj Gori uručenjem Nagrade za buduće filmove doajenu srpske kinematografije Puriši Đorđeviću, kome je priređena retrospektiva.
Već tradicionalno, Kustendorf je otvorio ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević sa Emirom Kusturicom, osnivačem tog festivala, na kojem će do 18. januara biti prikazan 21 film mladih autora u takmičarskom programu, kao i filmovi afirmisanih reditelja u selekciji Savremene tendencije, dok će retrospektivu, uz 95-godišnjeg Purišu Đorđevića, imati i italijanski reditelj Paolo Virci, koji je i član međunarodnog žirija.
Kusturica i Puriša Đorđević, foto: Kustendorf
Uoči libansko-brazilskog filma “Nevidljivi život” Karima Ajnuza, pobednika programa Izvestan pogled 2019. u Kanu, Vukosavljević i Kusturica osvrnuli su se na otvaranju na ulogu autorskog filma i festivala poput Kustendorfa u današnjem potrošačkom društvu.
Dolazak Vladana Vukosavljevića, foto: Kustendorf
Vukosavljević je podsetio na dva velika romana svetske književnosti – “Grad” Kliforda Simaka i “Mi” Jevgenija Zamjatina, koji su, kako je naveo, poučni i za današnjicu.
“U čuvenom naučno-fantastičnom romanu Kliforda Simaka ‘Grad’ civilizacija je nestala, psi sede oko vatre, pričaju i slušaju legende o tome kako je nekad postojalo ljudsko društvo i kako je nestalo zbog svoje gramzivosti i isključivosti. O istoriji ljudskog roda ostale su samo legende koje pričaju psi. U Zamjatinovom romanu ‘Mi’, ljudsko društvo izraslo je u jedan oblik u kome su ljudi naučili da veruju da sreća i sloboda ne mogu biti zajedno”, kazao je Vukosavljević.
Kusturica i Vladan Vukosavljević, foto: Kustendorf
U današnjem društvu potrošačke, korporativne sreće, ostaje pitanje “da li smo slobodni ljudi i da li ćemo dozvoliti da ovo društvo nestane u svojoj gramzivosti i da o njemu u nekom dalekom dobu legende pričaju psi okupljeni oko vatre?”, naveo je Vukosavljević. “Izbor je na nama”, poručio je ministar, uveren da Kustendorf poslednjih 13 godina “snagom svoje inspiracije obasjava čitav svet”.
“Ako neki budući Hamlet jednoga dana na stranicama istorije bude prepoznao i pročitao nešto o ovoj vatri on će se pitati, čija je to bila ideja... Bila je svih onih, na čelu sa Emirom Kusturicom, svih onih koji su poslednjih 13 godina dolazili iz čitavog sveta da donesu iskru svog talenta i obogate plamen, tu svetlost kojom zrači Mećavnik”, rekao je Vukosavljević, saopštilo je Ministarstvo kulture, prenoseći i njegove reči da “ne znamo da li će film i umetnost spasiti svet, ali nam ostaje da verujemo da hoće”.
“Sa željom da svetlo sa Mećavnika sija dugo godina unapred, proglašavam ovaj festival otvorenim”, poručio je Vukosavljević, koji je i proteklih godina otvarao Kustendorf, kao što su to činili i raniji ministri od osnivanja tog festivala u Mećavniku, na kojem su ove godine gosti reditelji Karim Ajnuz, Nadav Lapid, Džoni Ma, Amžad Abu Alala, Mehdi Barsaoui i Tijago Gvedes, italijanski glumac Ecio Gređo, francuski reditelj Dejvid Elhofen i srpski glumac Miloš Biković.
Kusturica i Paolo Virci, foto: Kustendorf
Domaćin Kustendorfa Emir Kusturica naglasio je važnost autorskog filma, kojem je taj festival i posvećen, ali polako nestaje. “Između Netfliksa i Jutjuba, kao i miliona serija, autorski film će opstati u formi u kojoj je opstala opera”, rekao je Kusturica, ocenivši i da u bioskopima u Srbiji autorski film već ne postoji.
Dolazak Alale i Tkačijeva, foto: Kustendorf
Kusturica je ocenio i da su reditelji u opasnosti, jer danas svako može da režira, pa to rade i političari, i to i po 24 sata.
“Mi bismo da se to vrati u sferu fikcije i da filmovi, kao što su nekada ulepšavali život, da to čine opet. Zbog toga ovaj festivali i postoji i zbog toga je posvećen rediteljima”, istakao je Kusturica, koji je i na najavnoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture u Beogradu rekao da je sve manje važno ko režira film, već je najvažnije da se on desi i koja zvezda u njemu igra. Takođe, kao i u političkom životu, važne teme su marginalizovane. “Ogromna količina filmova se štancuje jedan za drugim i oni čine manje vidljivim najveće domete. Postoje filmovi koji govore esencijalne stvari o ljudskom životu, ali nemaju više funkciju. Kao što ni umetnik nema više u društvu funkciju koju je nekada imao ako se ne uključi u neku političku partiju”, rekao je Kusturica.
Džoni Ma, foto: Kustendorf
Žiri 13. Kustendorfa, uz italijanskog reditelja, pisca i producenta Paola Vircija, čine i francuski pisac i scenarista Tonino Benakvista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev. Nagradu “Vilko Filač” za najbolju fotografiju dodeliće francuski direktor fotografije Mišel Amatje.
Publika ce videti Vircijev film "Ljudski kapital", kao i filmove Puriše Đorđevića "San“, "Jutro“, "Podne“ i "Kros kontri“.
U programu Savremene tendencije biće prikazan i dobitnik Zlatnog medveda "Sinonimi“ Nadava Lapida, kineski film "Jezero divljih gusaka“ Dijaoa Jinana, "Živeti, pevati“ čiji je reditelj Džoni Ma iz Tunisa, "Sin“ Mehdija Barsaouija, "Umrećeš u dvadesetoj“ Amžada Abu Alala iz Sudana… Reditelji tih filmova, kao i Paolo Virci, održaće majstorske radionice za mlade autore koji dolaze iz Srbije, Hrvatske, više evropskih zemalja, kao i iz Kine, Izraela i Irana.
Program Novi autori obuhvata filmove "A.S.(25)“ Milene Grujić iz Srbije, "Svi smo mi mornari“ Migela Anhela Mouleta iz Perua i "Od sutra počinjem da“ Ivana Markovića i Vua Linfenga, u koprodukciji Srbije, Kine i Nemačke. U pratećem programu Kustendorf predstavlja biće prikazan film rediteljke Ivane Mladenović "Ivana Grozna“, komedija o ženi na rubu nervnog sloma.
U muzičkom programu, svake večeri nakon projekcija i radionica, najavljeni su koncerti, a nastupaju ruska pop-folk-rok grupa The Hatters, Džambo Aguševi orkestar iz Severne Makedonije, francusko-rumunsko-poljski sastav Click Here i Dejan Petrović big bend i Love Hunters iz Srbije.
Među gostima Kustendorfa do sada su bili Lav Dijaz, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odijar, Džim Džarmuš, Odri Tatu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Berenis Bežo, Met Dilan…
Festival organizuje produkcijska kuća Rasta internešnel pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Mećavnika i TNSO.
Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu.
*Naslovna fotografija: MKI
(SEEcult.org)
