38. Susret akvarelista u Ečki

Savremena galerija Zrenjanin organizuje 38. Susret akvarelista od 29. juna do 3. jula u Umetničkoj koloniji Ečka, a ove godine okupiće se umetnici Lidija Delić, Goran Despotovski, Milorad Mladenović i Olivera Parlić i umetnička grupa diSTRUKTURA.

Budući da monodisciplinarnost zna da ograničava, umetnici će kombinovati tehniku akvarela ili neke njene osobine sa medijima koji su zastupljeni u njihovom radu. Takođe, pozvani umetnici će kroz svoj rad razmatrati kao temu vodu, ali i sam medij akvarela.

Lidija Delić (1986, Nikšić), čiji je rad predstavljen i na aktuelnoj izložbi finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” u galeriji Remont u Beogradu, doktorirala je 2015. na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2012. godine aktivno radi kao član i organizator umetničkog prostora U10. Jedan je od pet dobitnika Henkel nagrade za Srbiju (2008), te dobitnica nagrade za crtež aukcijske kuće iz Rima Gioielli di Carta (2010). Njen rad se nalazi u kolekcijama ING Banke (ING)u Amsterdamu i Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostrantvu, uključujući izložbe I am where I should like to be u Navigator galeriji (sa Marijom Dragojlović) u Beogradu (2017); Sunset Journeys, Circuloquadro, Milano (2017); Parallel Vienna 2015, Alte Post, U10 grupna izložba, Beč (2015); LISTE Art Fair, U10 grupna izložba, Bazel (2015). U 2017. godini Lidija Delić je predstavljala Srbiju na 18. Međunarodnom bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM), u Tirani.

Goran Despotovski (1972, Vršac) diplomirao je i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na 50 samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu, kao što su Prigušena egzistencija, Banjaluka (2015), Košice (2015) i Tajčung (2014); Premonition/Blood/Hope, Kunstlerhaus, Beč (2014); Identiteti Association for History, Co-operation and Reconciliation, Golubić, Hrvatska (2014); There will be no miracles here, Facing Belgrade - ein Einblick in die zeitgenössischen Kunstszene Serbiens, Karlsrue (2013); Real life presence, organizacija MSUV i Landesmuseum Joanneum - Kunstlerhaus Grac (2009).

Više puta je nagrađivan. Autor je projekata Razlike, Slika i Knjiga Akademije umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je profesor na Katedri za slikarstvo.

Umetnička grupa diSTRUKTURA, koju čine Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969), izražava se u različitim medijima, najčešće fotografiji, slici, crtežu i videu.

Oboje su diplomirali i magistrirali na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, a od 2005. rade na zajedničkim projektima kao umetnički par diSTRUKTURA.

Samostalno su izlagali u Srbiji, Austriji, Holandiji, Nemačkoj, Sloveniji i Finskoj. Radovi im se nalaze u privatnim, javnim i korporativnim kolekcijama uključujući Muzej grada Beograda, Wiener Stadtische, Telenor i Okolje Consulting Art Collection iz Ljubljane. Tokom proteklih godina učestvovali su u rezidencijalnim programima, simpozijumima i radionicama u Holandiji, Austriji, Italiji, Srbiji, Sloveniji, Egiptu i Finskoj. Dobitnici su brojnih nagrada i grantova.

Njihove aktivnosti su podržali Pollock-Krasner Fondacija (2015), Evropska kulturna fondacija, KulturKontakt, Kraljevina Norveška, ProHelvetia, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i drugi.

Milorad Mladenović (1966, Beograd) diplomirao je i magistrirao na FLU u Beogradu i diplomirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na kojem radi u zvanju vanrednog profesora. Aktivno se bavi vizuelnim umetnostima i arhitekturom. Izlagao na velikom broju izložbi iz tih oblasti u zemlji i inostranstvu, a više puta je nagrađivan za svoj rad.

Dobitnik je tri nagrade na Oktobarskom salonu u Beogradu (2000, 2003. i 2014. godine), glavne nagrade Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (2000) i drugih značajnih nagrada iz oblasti vizuelnih umetnosti i arhitekture. Izlagao je, između ostalog, u bečkoj Secesiji (2004), u MSU Beograd (2005. i 2012.), kao i na 10. Bijenalu arhitekture u Veneciji (2006). Povremeno objavljuje tekstove iz oblasti savremene vizuelnih umetnosti i arhitekture.

Olivera Parlić (1971, Beograd) završila je studije vajarstva na FLU u Beogradu 1997. godine, u klasi profesora Slavolјuba Radojčića, a 2000. godine magistrirala je u klasi profesora Mrđana Bajića. Od 2005. godine radi kao asistent na Vajarskom odseku FLU u Beogradu, a od 2010. u zvanju docenta. Zvanje doktora umetnosti stekla je  2014. godine doktorskim umetničkim projektom “Eros nemogućih susreta” na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Izlaže od 1997. godine u zemlјi i inostranstvu. Na Oktobarskom salonu izlagala 2003. i 2005. godine. Učestvovala je u projektu “Out” u Gracu u okviru Štajerske jeseni 2009. U javnom prostoru, na Adi Ciganliji, ima postavlјenu skulpturu Čun-Pun. Radovi joj se nalaze u privatnim i javnim kolekcijama. Dobitnica je nagrade za portret Kuzmanović i nagrade “Sreten Stojanović’.

Izložba radova nastalih u Koloniji u Ečki, koji ostaju u zbirci Savremene galeriji Zrenjanin, biće otvorena 11. septembra u Salonu Savremene galerije Zrenjanin.

Susreti akvarelista u Ečki omogućili su bogaćenje kolekcije Savremene galerije Zrenjanin koja u zbirci akvarela danas ima bezmalo 900 radova.

Umetnička kolonija u selu Ečka pored Zrenjanina osnovana je 1956. godine, a u njenom radu su učestvovala najznačajnija imena likovne umetnosti sa teritorije bivše Jugoslavije. Ti umetnici su se, u skladu sa sopstvenim opredeljenjem, bavili različitim likovnim tehnikama - slikarstvom, skulpturom, grafikom, da bi se 80-ih godina 20. veka stavio akcenat na akvarelističke sazive, kao najpristupačnije i umetnicima i organizatorima. Pitanje koje se već neko vreme proteže kroz susrete akvarelista jeste koja može biti uloga akvarela i kakva je njegova sposobnost da omogući izražavanja u savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Baš zbog toga ti susreti već nekoliko godina ne okupljaju akvareliste, već umetnike kojima se pruža širok izbor od stvaranja čistog akvarela do interpretiranja svojih razmišljanja o akvarelu kroz druge medije.

Umetnici svoje ideje ne realizuju u akvarelu sa ciljem postizanja izvesne virtuoznosti, već koriste osobenosti te tehnike kao što su transparentnost, prolaznost, ali i iskrenost, da izraze i istaknu suštinske probleme u društvu, kao i lične ispovesti. Različiti pristupi tehnici akvarela, ali nikako ne i jedini, pružaju uvid u njene mogućnosti.

Realizaciju Kolonije u Ečki omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Grad Zrenjanin.

(SEEcult.or)