Afrička bajka o empatiji i solidarnosti u Radoviću
Predstava za decu “Kradljivci kokosovih oraha”, nastala prema bajci afričkog naroda Lulu, u režiji Anđelke Nikolić, biće premijerno izvedena 5. novembra u Malom pozorištu “Duško Radović” u Beogradu.
U toj zanimljivoj i poučnoj bajci o empatiji i solidarnosti Kornjača i Pas, gonjeni glađu, udružuju se u poduhvatu krađe kokosovih oraha od bogatog i osionog Leoparda, koji je kokosovu palmu, inače deo prirode, prisvojio za sebe.
“Odlučili smo se za mali ekskluzivitet, da se bavimo Afrikom. Primetili smo da na repertoaru u Beogradu nema predstava niti umetničkih praksi koje su inspirisane Afrikom”, izjavio je 2. novembra na konferenciji za novinare direktor “Radovića” Aleksandar Nikolić. Kroz tu bajku na sceni se predstavlja ne samo materijal iz afričke priče, već i promišljanje nekih od afričkih umetničkih praksi, koje su za ovu priliku stilizovane, bilo da je u pitanju pokret ili cela koreografija, dodao je.
“Još važnija od estetike je etika u predstavi koja priča o mnogim temama, ali na prvom mestu o empatiji, solidarnosti i udruživanju” istakao je Nikolić, napominjući da je cilj pozorišta “Radović” da gaji male odgovorne građane koji će jednog dana imati svoje mesto u zajednici kako bi gradili zdrav, pametan i srećan svet.
Predstava “Kradljivci kokosovih oraha” namenjena je deci starijoj od pet godina, a odlikuje je visok stepen interaktivnosti, tako da je publika zapravo jedan od likova.
Prema rečima Nikolića, nije lako baviti se ovim temama za decu, jer predstava treba da bude i svrsishodna i pitka, da bude dirljiva, ali da se ne pređe granica prilagođena uzrastu. Pohvalio je autorsku i glumačku ekipu koja je u tome uspela, sudeći prema reakcijama test publike.
U predstavi igraju Vladislava Đorđević, Dušica Sinobad, Marijana Vićentijević Badovinac, Marijana Petrović i Miloš Anđelković. Glasove za priču o noći dali su Vladislava Đorđević, Marko Čavić i Taša Kaluđerović.
Tijana Grumić je dramaturg predstave, a u timu su i Adrijana Simović (scena, kostim i maske), Irena Popović (muzika), Isidora Stanišić (scenski pokret i koreografija) i Nikola Dragović (asistent kompozitorke).
Rediteljka Anđelka Nikolić je primetila da, kada se govori o solidarnosti, to pokazuje da postoji neki problem koji nameće potrebu da se zajednica okupi i nešto reši.
“Mi ovde tretiramo problem prirodnih resursa, pitanje kome oni pripadaju. Vladar je rekao da su njegovi, što ostale životinje, koje su gladne, čini kradljivcima ukoliko žele da prisvoje nešto što je zapravo deo prirode. To je zanimljiva i važna tema. Deca koja su učestvovala u pripremi materijala bila su zbunjena time što se kradljivcima zovu oni koji to zapravo nisu, nego je neko prosto rekao da su kradljivci, a mi to poverovali”, izjavila je rediteljka.
Prema njenom mišljenju, nije tako teško predočiti ove teme deci, između ostalog zato što su otvorena za neke načine koje sugeriše afričko pozorište.
“To je živo pripovedanje, tradicionalna praksa kojoj se daje veća uloga nego kod nas, uloga u vaspitavanju mladih i predavanju vrednosti od starijih ka mlađima, a ne samo uloga zabave”, rekla je Anđelka Nikolić.
Tako se predstava i sastoji od pripovedanja, zatim glumačkog igranja likova i koreografije koja takođe prenosi naraciju. Značajnu ulogu igra i muzika, za koju su korišćeni instrumenti koji podsećaju na afričke.
Pored tema solidarnosti i prijateljstva, predstava otvara i pitanja kao što su: Da li je priroda zajedničko dobro ili može da pripada pojedincu? Kako treba reagovati na nepravdu i nasilje? Kako pomoći nekome u nevolji? Šta znači biti dobar prijatelj? Da li smo kukavice ako se u opasnim situacijama plašimo?
U tekst bajke uključena je i afrička narodna Priča o nastanku noći.
U pripremnom radu na dramatizaciji bajke i osmišljavanju interaktivnih delova predstave učestvovali su Petar Lukić i deca - polaznici letnjeg programa Seoskog kulturnog centra Markovac, tokom avgusta ove godine.
Premijera je u večernjem terminu, a reprize su 8. novembra u 17 sati i 21. novembra u 12 sati.
Za tu predstavu napravljen je i novi format programa, odnosno publikacija koja uz osnovne informacije donosi ilustracije, različite tekstove i druge sadržaje. Tu su delovi bajke, pravila četiri dečje igre sa afričkog kontinenta, odgovori članova ekipe šta za njih znači biti dobar prijatelj, da li je teže biti mala ili velika životinja, kome pripada priroda.... zatim bojanka sa afričkim maskama, koje mogu da se iseku iz knjižice i nose u igri, kao i QR kod čijim skeniranjem može da se čuje muzika iz predstave.
*Foto: Belkisa Beka Abdulović
(SEEcult.org)