Antologija ruske poezije
Antologija ruskog pesništva “Krug leta Gopsodnjeg. Godišnja doba. Pravoslavni praznici”, kojoj dosad nema ravne po obimu, zahvatu i luksuznoj opremi, objavljena je u četiri toma u Moskvi, a sadrži više od 700 pesama 94 autora, počev od Simeona Polockog do Puškina, Feta, Madeljštama i Josifa Brodskog. Antologija je izdanje katedralnog hrama Hrista Spasitelja, a objavljena je po blagoslovu i zaveštаnju pokojnog patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II.
Antologija ruskog pesništva “Krug leta Gopsodnjeg. Godišnja doba. Pravoslavni praznici”, kojoj dosad nema ravne po obimu, zahvatu i luksuznoj opremi, objavljena je u četiri toma u Moskvi, a sadrži više od 700 pesama 94 autora, počev od Simeona Polockog do Puškina, Feta, Madeljštama i Josifa Brodskog.
Antologija je izdanje katedralnog hrama Hrista Spasitelja, a objavljena je po blagoslovu i zaveštаnju pokojnog patrijarha Moskovskog i cele Rusije Alekseja II.
Ruska poezija predstavljena je u tom izdanju kao “poezija pravoslavnog naroda”, a najranije pesme datiraju od XVII, a najkasnije su iz XX veka.
Četiri knjige poezije, štampanje na 1.500 strana i teške deset kilograma, pripadaju zlatnom fondu ruske književnosti.
Antologiju je sastavila Olga Nersesova, a stručni konsultat bio je filolog Valentin Nepomnjašći.
Svaki tom nosi naziv jednog godišnjeg doba i podeljen je na dva dela - “Godišnje doba” i “Pravoslavni praznici”, a kako beleže ruski mediji, u umetničkoj opremi knjige nema nijednog santimetra bele hartije, već su ilustracije postale njena faktura koja se sliva sa poetskim tekstovima.
“Godišnja doba” se ne iscrpljuju u većini sopstvenom religioznom tematikom, već predstavljaju kosmički ritam života sveta koji je Tvorac smislio. Stvara se grandiozni točak godišnjeg ciklusa prepun lepote i blaženstva pred premudrošću Tvoraštva. Antologija je štampana raskošno: veliki format, odlična hartija, izvrstan slog. Svaki tom je ilustrovan desetinama reporodukcija ruskih umetnika pejzažista, prenetih preko celih strana knjige. Fon poetskih tekstova su postale stotine uveličanih fragmenata odabranih po sižeu i atmoferi za svaku psemu ponaosob.
“Pravoslavni praznici” su posvećeni odnosu čoveka prema Bogu i s Bogom i povezani su sa “crvenim slovima”, datumima u pravoslavnom kalendaru.
U prigodnim komentarima je izložena u poetskoj formi i proznom obliku crkvena tradicija pravoslavnih praznika, njihov nastanak i obeležavanje, u interpretaciji priređivača Olge Nersesove.
U umetničkoj opremi prvi put su čitaocima prezentovane hiljade fragmenata iz Hudovskog i Kijevskog Psaltira (od IX do XIV veka), kao i retke reprodukcije ikona iz kolekcije Centralnog muzeja stare ruske kulture i umetnosti “Andrej Rubljov”.
Metodička uputstva zasnovana su na principu leporečja sadržanog u stavu da je poezija po prirodi svojoj zvučna reč.
Stoga su u “Prilozima” izložena osnovna pravila govorne kulture, praćena uputstvima za pravilan izgovor u kojima se ne daje samo metodika odstranjivanja pogrešnog govora, nego se navodi i obilje drugog didaktičkog materijala za vežbanje. Tu su pre svega ruske narodne poslovice i izreke, odlomci uzeti iz svetootačke literature i baštine narodne mudrosti, duboko povezane sa evangelističkim govorom prosvećenja.
U prvim komentarima u ruskm medijima povodom izlaska tog kapitalnog izdanja, preovlađuje pitanje: “Šta da se radi sa ovakvom lepotom?”
Ponuđeni odgovori su različiti, počev od ocena da ih treba držati u gostinskoj sobi kao raskošni coffee table-book, koristiti je kao skupoceni i poklon za porodične praznike - svadbu ili krštenje, ili je pak zadržati za čitanje u dugim zimskim noćima.
Preovlađuje mišljenje da će antologija “Krug leta Gospodnjeg” biti u misiji koju joj je namenio njen duhovni tvorac patrijarh Aleksej II u svojoj Poslanici, u kojoj je istakao duhovnu potrebu njenog pripremanja i objavljivanja: “Nadamo se da će objavljivanje antologije ruske poezije obnoviti tradiciju porodičnog čitanja, koja će doprineti ne samo okupljanju porodice, nego i podstaći mlade da se okrenu moralnim vrednostima starijih pokoljenja, što će uticati i na formiranje pravoslavnog načina života. Hteo bih da poželim čitacima duhovnu radost u društvu ruske poezije koja je neprocenjivo blago naše nacionalne kulture”.
Uskoro se očekuje drugo, znatno jeftinije, ali ne manje raskošno izdanje “Kruga leta Gospodnjeg” (Круг лета Господня. Времена года. Православныe праздники).
Branko Rakočević