Bajke za nevaljalu decu
Izložba Tadije Janičića “Bajke za nevaljalu decu”, na kojoj predstavlja slike i skulpture, biće otvorena 8. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a predstavlja radove kojima taj umetnik mlađe generacije nastavlja da crnohumorno komentariše stvarnost oko sebe.
Tadija Janičić je, kako je naveo kustos izložbe Nebojša Milenković, predani posmatrač–svedok–učesnik, čije su slike i skulpture, pored toga što su inteligentne, katkad jetko humorne i groteskno angažovane. Predstavljaju studije naravi, ali i svakodnevne, intimne, multipoetičke i autobiografske dnevničke zabeleške.
Kompleksnost i istovremena banalnost sveta u kojem živimo, kako primećuje Milenković, i ne može se doživeti ni posredovati drugačije do upravo ličnim iskustvom.
Foto: Marija Erdelji
Budući da pripada krugu slikara koji se permanentno i dosledno bave životom savremenog čoveka, Janičić prikazuje one aspekte tog života koji na videlo iznose njegove psihološke, emotivne i socijalne nesrazmere, nedoslednosti, nespokojstva, nesigurnosti, teskobe, raspolućenosti, osujećenosti i ostale uskraćenosti i konfuzije...
“Zaglavljeni između latentne želje i hroničnih ne/mogućnosti njenog ispunjenja, obični likovi sa Tadijinih slika, vrlo slični nama, uhvaćeni su u klopku sveta u kome svi nešto govore ali u kome su reči odavno izgubile težinu i značenje. U takvom svetu umetnost egzistira kao jezička igra, ali, istovremeno, i igra različitim jezicima. Narativnost ove umetnosti ne ‘eksponira’ se kao potreba za komunikacijom već, radije, ukazuje na nedostatak/izostanak/izlišnost iste”, naveo je Milenković u tekstu u katalogu izložbe.
U Janičićevom slikarstvu na momente postoji “nešto atavističko, primordijalno, neke urokljive, sveprisutne oči koje nas odnekud stalno gledaju, upozoravaju, opominju, zavode ili hipnotišu”, naveo je Milenković, dodajući da isprazna punoća društva današnjice, gde višak informacija nije srazmeran umnožavanju značenja (znanja), slikarstvo Janičića - u kom su prirodno isprepleteni urbano i ruralno, uzvišeno i banalno, čini “jednom od onih svežih, pri tom doslednih i kontinuiranih, pojava/glasova kojima teško dostižan ideal umetnosti koja iznov uspeva da nas iznenadi nečim poznatim nije nimalo nedostižan niti stran. Naprotiv!”
Rođen 1980. u Nikšiću u Crnoj Gori, Janičić je 2004. završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Milana Blanuše.
Izlagao je na samostalno i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Temišvaru, Budimpešti, Beču, Parizu, Tokiju…).
Dobio je više nagrada, počev od nagrade za crtež Fakulteta likovnih umetnosti na Cetinju 2001. godine, preko nagrade za najboljeg mladog stvaraoca u kategoriji crteža u okviru projekta “Perspektive II” novosadske Art klinike 2003. godine, do prve nagrade na 37. Novosadskom salonu (za sliku) 2008. godine.
Izložba u MSUV biće otvorena do 1. juna.
Radovi Janičića predstavljeni su i u onlajn Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
