Beda, večni koren ljudskog zla

Predstava “Pod žrvnjem” prema tekstu Dragoslava Nenadića, u režiji i adaptaciji Egona Savina, biće premijerno izvedena 16. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a kopča između tog komada srpske dramske baštine sa početka 20. veka i današnjeg vremena je tema - krajnja sirotinja.

“Ova drama govori o zloupotrebi dece od strane roditelja koji ih guraju u kriminal, prostituciju. Koreni ljudskog zla su u bedi. To je ono na šta treba misliti i tu je uloga pozorišta u ovoj temi”, istakao je Savin 13. oktobra na konferenciji za novinare u JDP-u.

“Mi pozorišni ljudi smo malo nastrani, volimo kad imamo gomulu nesreće kao sadržaj koji treba oblikovati, naći mu scensku istinu. Treba puno strpljenja, smisla i sposobnosti da se glumac uživi u dobru literaturu, jer ona donosi priču koja se svakako nekada i dogodila. Zahvaljujući koncentraciji ansambla,  JDP-u koji neguje dobru literatutru na sceni, kao i odličnoj ekipi saradnika, sada mi je pomalo žao što je ovaj dugi posao završen”, rekao je Savin.

Predstava, kako je najavio, nosi saosećanje sa sirotinjom koja je svuda oko nas.

“Komad je prijemčiv, opominje i omogućava da postanemo svesni u kom i kakvom svetu živimo, da razvijemo sposobnost da taj ljudski jad  razumemo i prihvatimo kao deo naše svakodnevice”, obrazložio je Savin.

U predstavi “Pod žrvnjem”, koja je omnibus od tri priče, igraju Anita Mančić, Boris Isaković, Nebojša Milovanović, Nenad Jezdić, Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Vesna Stanković, Jelena Petrović, Milica Gojković, Bojan Lazarov, Amar Ćorović i Miodrag Dragičević.

Dramaturg je Miloš Krečković, scenografiju je kreirala Vesna Popović, kostime Bojana Nikitović i Stefan Savković, a Savin je izabrao muziku.

Dramski pisac i pripovedač Dragoslav Nenadić (1888-1940) stvarao je u doba pre Prvog svetskog rata i privukao pažnju dramskim triptihom iz beogradskog života “Pod žrvnjem”, koji je prikazan u Narodnom pozorištu 1908. godine.

Umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović rekao je da je “Pod žrvnjem” sada nov, a zapravo vrlo star komad, koji je mnogima ostao nepoznat, jer je bio nepravedno skrajnut arogancijom nekadašnje kritičarske elite na čelu sa Skerlićem i Grolom.

“JDP se bavi srpskom dramskom baštinom, ali ne čini to kao muzeološki gest. Reč je o živoj materiji, bolno aktuelnoj i pozorišno podatnoj”, istakao je Stojanović i primetio da je taj komad na neki način komplementaran sa predstavom JDP-a “Tako je moralo biti”, takođe u režiji Savina, jer se može posmatrati kao naličje te Nušićeve drame o građanskoj Srbiji onoga vremena. 

“Predstava  se igra sa publikom na sceni, intimistički, te svaki gest glumaca dolazi do punog izražaja”, najavio je Stojanović i ocenio da je “Pod žrvnjem” naturalistički komad, blizak stilu Emila Zole, sa uzbudljivim i jasnim likovima i mračnom dramskom poezijom visoke lepote.

Miloš Krečković je dodao da su Nenadiću uzori bili i Gorki, Čehov, Ibzen.

“Imao je odličnu dramsku tehniku i dobro je poznavao ljudsku prirodu, ali je nažalost previđen, kao i neki drugi pisci iz te generacije s početka 20. veka, Ćorović, Matavulj, Predić. Nadam se da će sa ovom predstavom njegovo delo da se oživi”, rekao je Krečković.

Anita Mančić koja igra u sva tri dela predstave izjavila je da ju je ovom komadu privukla “činjenica da se u ovoj zemlji ništa nije promenilo”.

“Na nesreću, čini mi se da sa ovim mentalitetom nikada i neće. Tema me je podsetila na knjigu napisanu u logoru 'Ubijanje duše', koja govori dokle čovek može da ide, kada prestaje da bude čovek, kada odustaje od svih moralnih osobina. U predstavi se vidi prava beda, ne ono kada nemam za izlazak na kafu nego kada nekome bukvalno krče creva. Prikazujemo šta se javlja u prirodi čoveka u tim ekstremnim okolnostima, a što mi danas i ovde uporno nećemo da vidimo”, rekla je Anita Mančić.

Gost u ansamblu JDP-a Nenad Jezdić citirao je staru narodnu izreku: “Sit gladnom ne veruje”.

“Ovde zaista postoje gladni, bedni, uništeni ljudi. Hoćemo da to pokažemo na sceni”, rekao je Jezdić. On je dodao da mu je rad sa Savinom i ovoga puta doneo novo, dragoceno iskustvo, a takav utisak sa proba nose i svi ostali glumci.

Tri dela predstave: Veseli dom, Pred novim životom i Na prelomu, otkrivaju svet periferije, umorno vegetiranje u vlažnim i prljavim straćarama i zapuštenim dvorištima, polusvet sa svojim razorenim porodicama, spreman na sve: na nož, krađu, prostistuciju, podvođenje...

Nenadićevi živopisni beogradski likovi, iako u živom pesku do grla, gaje nadu da je moguće nešto lepše i bolje: bilo kao san o spasonosnom bekstvu (otići bilo gde, u grad, u Ameriku), bilo kao vera da negde možda postoji srećna zemlja... Ovi obespravljeni junaci, otuđeni i često animalni, u tom presudnom času – pod žrvnjem – imaju pred sobom tri puta, navodi se u programu predstave.

(SEEcult.org)