Blokada slika
Izraelske umetnice Maayan Amir i Ruti Sela predstavljaju u Galeriji Miroslav Kraljević u Zagrebu novu seriju radova “Blokada slika”, koji se bave tačkama presecanja vizuelnog, političkog i pravnog, istražujući odnose osećajne percepcije, neposlušnosti, cenzure i napredne tehnologije, te njihove veze sa kontrolom slika.
Reč je o radovima nastalim u okviru dugoročnog projekta “Eksteritorija”, koji su dve umetnice pokrenule 2009. godine, a posvećen je podsticanju teorijskog, praktičnog i interdisciplinarnog proučavanja “ekstrateritorijalnosti”, odnosno isključenosti ili izuzetosti iz standardnog pravnog sistema unutar određenog područja. Projekat koristi koncept ekstrateritorijalnosti kako bi artikulisao kritiku struktura moći i sugerisao nove praktične, konceptualne i poetske mogućnosti.
Radovi koji čine izložbu “Blokada slika”, koja će biti otvorena 19. jula, nadilaze ustaljene geografske i pravne ideje o tome što je ekstrateritorijalnost u odnosu na ljude i prostore, te promišljaju kako se taj koncept može proširiti i primeniti na režime informacija, reprezentacije i prakse koji proizvode “ekstrateritorijalne slike”, navedeno je u najavi.
Kako se vremenom menja osećajna percepcija onih koji su dužni da čuvaju poverljive podatke? Koje su granice transparentnosti kada su u pitanju aktivizam i dokumentacija? Šta se događa kada su slike koje bi mogle inkriminisati svoje autore skrivene od očiju javnosti zakonskim putem i ne mogu se koristiti kao dokaz? To su neka od pitanja koja pokreću novi radovi Maayan Amir i Ruti Sela, nudeći uvid u pokušaje regulacije slika i načine na koje ona može oblikovati naš pogled na svet.
Maayan Amir i Ruti Sela osmislile su projekat “Eksteritorija” kao platformu za istraživanje potencijala izvanteritorijalnog prostora mora za zaobilaženje nadzora nacionalnih teritorija. Umetnice su 2010. godine pozvale niz učesnika na susret u međunarodnim vodama kako bi dublje istražile koncept ekstrateritorijalnosti. Nekoliko dana pre nego što su isplovili, izraelska vojska presrela je konvoj iz Gaze u međunarodnim vodama. Vremenske i prostorne paralele između dva konvoja – oba politički motivisana, oba tematizuju proizvodnju slika, oba ilustruju ključnu ulogu ekstrateritorijalnosti – podstakle su umetnice da nastave da se bave složenom politikom ekstrateritorijalnosti.
Godinu dana kasnije, u kontekstu daljih događaja i nastavljajući bavljenje tom temom, priključile se se pripremama za novi konvoj koji je organizovala jedna holandska nevladina organizacija. Tako je nastao rad “Pripreme scenarija” koji se sastoji od snimaka nastalih za vreme priprema koje su održavane na različitim lokacijama. Zbog sabotaža pojedinih brodova, te ograničenja koja su postavile države iz kojih je trebalo isploviti, konvoj je na kraju otkazan. Video prikazuje iščekivanje dokumentacije tog događaja i istražuje pitanja aktivizma, cenzure, proizvodnje slika i performativnosti nacionalnog identiteta, a nastao je uz podršku Rijksakademie van beeldende kunsten u Amsterdamu.
Rad “Borba za slike” zasnovan je na događaju koji se krajem maja 2010. godine desio u Sredozemnom moru, kada je konvoj od šest brodova, koji su nosili stotine ljudi i humanitarnu pomoć namenjenu protestu protiv izraelske opsade Gaze, presrela izraelska mornarica. Operacija preuzimanja započela je pokušajem prekidanja satelitskih veza s konvojem, što je označilo početak borbe za slike. Na Mavi Marmari, najvećem brodu, nasilna konfrontacija dovela je do smrti devetoro aktivista i brojnih ranjenih, uključujući vojnike. Preuzevši kontrolu nad brodovima, izraelska vojska zaplenila je stotine memorijskih kartica iz foto-aparata, mobilnih telefona, hard diskova i videa, kako bi mogla kontrolisati medijski prikaz incidenta. Posledično, međunarodne istrage incidenta morale su se odvijati bez ključnih vizuelnih dokaza koji su i dalje nedostupni.
U sklopu svog istraživanja, umetnice su pregledale brojne sudske spise o incidentu koje su sastavila izraelska i inostrana tela. Ti izveštaji pokazuju ne samo da su slike bile glavna simbolička motivacija za sukob, već da je borba za slike definisala borbu na Mavi Marmari kao i njena kasnija tumačenja. U radu “Borba za slike” (2010) prikazani su isečci iz tih izveštaja zajedno s isečcima na hebrejskom iz izveštaja tzv. Turkelove komisije i protokolima sa sednice izraelskog parlamenta u junu 2012. Takođe, prikazani i izveštaji na engleskom Turskog nacionalnog istražnog povereništva, te delovi izjava turske organizacije koja je organizovala konvoj, koje su činile deo optužnice podnete Krivičnom sudu u Istanbulu protiv viših zapovednika izraelske vojske.
Izložba obuhvata i radove “Gonjenje”, “Statisti”, kao i dvokanalni video “Blokada slika” (2015) koji dokumentuje eksperiment koji su umetnice započele u saradnji s neuro-naučnicima sa Instituta Vajzman.
U eksperimentu su učestvovale dve grupe ispitanika: veterani elitne izraelske vojno-obavestajne jedinice “8200”, koji su 2014. godine javno odbili da učestvuju u vojnoj operaciji protiv Palestinaca radi zadržavanja kontrole nad okupiranim područjima, i nasumična kontrolna grupa. Ispitanicima je pomoću magnetske rezonance skenirana aktivnost mozga dok su gledali isečke iz intervjua s disidentima. Te izveštaje vojni cenzori su odobrili za emitovanje, no budući da su lica disidenata bila zamagljena, umetnice su lako modifikovale snimke, ubacivši u njih dodatne informacije preuzete iz različitih nepotvrđenih izvora, glasina ili izveštaja – koji bi verovatno bili cenzurisani – o tome kako država koristi obaveštajne podatke. Ispitanici je trebalo da prepoznaju koji isečci su modifikovani i koje informacije bi bile ili ne bi bile cenzurisane. Pritom je praćena moždana aktivnost svakog ispitanika kako bi se otkrilo na koji način takve informacije percipiraju ljudi s vojnom obukom i ljudi bez obuke. Razlika je vidljiva kada se uporedi moždana aktivnost veterana i kontrolne grupe, posebno u područjima mozga kao što su vizuelni i slušni korteks.
Izložba “Blokada slika”, čija je kustoskinja Chen Tamir, biće otvorena u GMK do 5. avgusta.
Izložbu je finansirao Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport Zagreba, a rad GMK podržava i Zaklada Kultura nova.
(SEEcult.org)
