Borba protiv piraterije knjiga - u Srbiji problem fotokopirnice, u Francuskoj AI

Piraterija u izdavaštvu ima mnogobrojne i, zahvaljujući rapidnom tehnološkom razvoju – zasad još neslućene oblike, na šta ukazuju i iskustva Srbije i Francuske – zemlje-počasnog gosta 66. Sajma knjiga u Beogradu, koja se mogu opisati i kao “nebo i zemlja”, uzimajući u obzir mehanizme zaštite autorskih prava koji se primenjuju u dve zemlje.

Dok izdavači u Srbiji još vode bitku sa fotokopirnicama, a poslednjih godina sve više i sa raznim elektronskim izdanjima na internetu, kojima se krše autorska prava, njihove kolege u Francuskoj razmišljaju kako da se izbore sa virtuelnim platformama sa veštačkom inteligencijom (AI) čiji su algoritmi zasnovani često i na književnim tekstovima.

Osnivač Arhipelaga Gojko Božović, koji je i pesnik, književni kritičar i  esejista, rekao je 23. oktobra na okruglom stolu o pirateriji u izdavaštvu, da u Srbiji još uvek veliki problem predstavljaju fotokopirnice, koje povređuju reprografska prava autora i izdavača. Internet je pritom, kako je naglasio, doveo do krajnjih granica iscrpljenosti klasični koncept zaštite autorskih prava.

U tom pogledu nije se učinilo mnogo – ogroman broj knjiga savremenih autora i izdavača može se naći u potpuno otvorenim izdanjima na internetu ne samo u pdf-u nego i u drugim elektronskim formatima, rekao je Božović, pominjući i aktivistički gerilsku princip koji u tom kontekstu ponekad dolazi i iz akademske zajednice i pojedinih javnih ličnosti, koji i na svojim profilima na društvenim mrežama – Fejsbuku i X-u (bivšem Tviteru) najviše – objavljuju linkove ka piratskim izdanjima knjiga.

Za sada nema ugovora izdavača sa univerzitetima o načinu na koji se obrazovnom procesu mogu koristiti knjige u štampanom izdanju, rekao je Božović, pominjući kao poseban problem audio izdanja.

Kao piratski oblici književnih dela, kako je rečeno u diskusiji, pojavljuju se i video snimci čitanja određenih tekstova.

Prema rečima Božovića, sudska praksa u odnosu na kršenje Zakona o autorskim pravima vrlo je efikasna za pojedine segmente stvaralaštva na koje se odnosi – poput fotografije, dok je u oblasti knjiga vrlo skromna.

Kao primer piraterije u oblasti izdavaštva navedena je i praksa da pojedine štamparije u Srbiji i Crnoj Gori – od ukupno oko 1.700 aktivnih, neovlašćeno štampaju pojedina stara izdanja, posebno kada je u pitanju prodaja manjeg obima ili uoči lokalnih sajmova knjiga.

U Francuskoj, s druge strane, kako je rekao predstavnik Regulatornog tela za audiovizuelnu i digitalnu komunikaciju (ARCOM) Denis Rapon (Rapone), sve veći je broj pisaca koji traže zaštitu od velikih platformi čiji su algoritmi veštačke inteligencije zasnovani na njihovim tekstovima.

ARCOM sa oko 350 članova, koji imaju kapacitet da pokriju čitavo tržište knjiga u Francuskoj, reaguje promptno i u slučaju pojave tekstova autora iz te zemlje koji bivaju postavljeni na sajtove na teritorijama van Evropske unije. Dok u Srbiji praktično nema mehanizma za delovanje u slučaju da se autorskim pravima zaštićeni tekstovi pojave na sajtovima u Rusiji, Moldaviji, Kini, Indiji i drugim zemljama, u Francuskoj ARCOM kontaktira operatore koji potom imaju mogućnost da spreče pristup takvim sajtovima.

“Piraterijom se ne bave ljudi iz svog zadovoljstva, već je to kriminal”, naglasio je Rapon, koji je posebno pomenuo u tom kontekstu problem “dark weba” – sveta internet kriminala koji “nije ni malo romantičan i simpatičan”.

Da i u Srbiji ima primera dobre prakse u smislu zaštite autorskih prava u oblasti knjiga, ukazala je u diskusiji Emina Peruničič iz MASCOM-a, predstavljajući mukotrpne napore za zaštitu autorskih prava dela Duška Radovića.

“Kupili smo pre 20-ak godina za nas nezamislive novce autorska prava Duška Radovića, u trenutku kada je na tržištu bilo bar pedesatk piratskih izdanja koja su bila tražena, dok mi naša nismo mogli prodati. Počeli smo krstaški pohod – pregledali sajtove, angažovali advokata, upozoravali knjižare sa učestvuju u kršenju autorskih prava prodajom piratskih…”, rekla je ona, dodajući da su najveći problem imali sa sudstvom.

“Trebalo ih je edukovati da se ne sme dozvoliti objavljivanje i prodaja dela bez saglasnosti autora i odgovarajuče naknade”, kazala je ona, napominjući da su poseban problem imali u pogledu izdavanja udžbenika. Upornošću su, kako je istakla, došli vremenom do dobre sudske prakse, a MASCOM je spreman da razmeni svoje znanje i iskustvo u tom pogledu sa svima kojima je potrebno. “Ono što smo mi prošli, drugi ne moraju”, dodala je.

Načini zloupotrebe autorskih prava u oblasti izdavašta beskonačni su, zbog čega je, kako je istakao Božović, potrebna zajednička platforma koja bi mogla da obuhvati sve moguće prakse u tom pogledu, jer “nije sve na izdavačima i autorima”.

Direktorka Sektora za nasleđe i digitalizaciju (EDITIS) Virdžini Klajsen (Virginie Clayssen) predočila je, između ostalog, da francuski Sindikat izdavača u borbi protiv piraterije angažuje i druge da prate intrenet i alarmiraju kada uoče negativne pojave.

Za borbu protiv piraterije, kako je ukazano u diskusiji koju je moderirao Miloš Konstantinović, potrebna je i politička volja.

I odluka o osniovanju ARCOM-a 2009. godine u Francuskoj bila je politička, kako je naglasio Rapone, pominjući da je postojao i veliki broj organizacija koje su branile pravo na slobodan pristup književnim sadržajima. U borbi protiv piraterije stoga je, kako je naglasio, potrebna saradnja privatnog i javnog sektora, uz reaktivne aktivnosti, odnosno stalno praćenje tehnološkog razvoja, a samim tim i novih mogućnosti kršenja autorskih prava.

U pravcu postizanja ravnoteže između slobodnog pristupa i zaštite autorskih prava ide i nova regulativa Evropske unije, naveo je Rapene, dodajući da je potrebno i inovirati pristup medijima u tom pogledu, koji je uglavnom tradicionalan i baziran na medijskoj slici koja je postojala pre buma društvenih mreža i drugih digitalnih platformi za plasiranje sadržaja. U tom smilu potrebno je inovirati i obrazovni proces, naglasio je Rapene na okruglom stolu u sali “Borislav Pekić”, održanog u okviru celodnevnog programa “Kako do dobre knjige”, organizovanoig u okiviru predstavljanja Francuske kao zemlje-počasnog gosta u saradnji sa Udruženjem profesionalnih izdavača Srbije (UPIS).

Učesnike tog programa pozrdavili su, u ime organizatora, direktor Francuskog instituta u Srbiji Stanislas Pjere i predsednik UPIS-a Zoran Hamović, osnivač izdavačke kuće Clio. Uvodno izlaganje profesorke Milene Dragićević Šešić bilo je posvećeno međunarodnoj kulturnoj politici u vezi sa piraterijom u izdavaštvu na primeru Francuske i Srbije, a naglasila je da su tri javne kulturne politike od ključnog značaja da se zaokruži takozvani eko-sistem razvoja izdavaštva: kulturna politika, kulturna diplomatija i obrazovna politika. To podrazumeva podršku svim učesnicima u procesu stvaranja knjige - od pisaca i književnih rezidencija do književnih udruženja i akademskog rangiranja izdavaštva. Važna je i briga o distribuciji, kako fizičkoj tako i onlajn, kao i o bibliotekama, festivalima i postojanju jedinstvene cene knjige.

Program je obuhvatao i okrugli sto o instrumentima afirmacije izdavaštva u dve zemlje, kao i književnim nagradama i podršci piscima.

Predsednica Nacionalnog centra za knjigu Francuske (CNL) Redžin Hačondo istakla je važnost podrške autorima, kao i malim i srednjim izdavačima, nezavisnim knjižarama, organizovanju književnih festivala i salona, te prevođenju francuske literature na druge jezike i dela iz sveta na francuski jezik.

Francuska izdvaja, kako je rečeno, izdvaja 27 miliona evra za finansijsku podršku autorima i prevodiocima. Postoji jedinstvena cena knjige i obavezna minimalna cena onlajn izdanja.

Redžin Hečondo je naglasila i važnost plana razvoja čitanja, odnosno obrazovanja, što podrazumeva redovne susrete učenika sa autorima u školama u Francuskoj.

Beogradski međunarodni sajam knjiga predstavlja do 29. oktobra više od 400 domaćih i inostranih izdavača, a svečano je otvoren 21. oktobra besedom pisca i izdavača Vladislava Bajca (Geopoetika), koji je istakao značaj pisanja i čitanja u vreme kriza, na šta je ukazao i francuski pisac Matijas Enar, u ime zemlje – počasnog gosta, posebno se osvrćući u tom kontekstu i na važnost prevodilaštva sa malih jezika.

Program - vodič kroz 66. Sajam knjiga (pdf)

(SEEcult.org)