Centrala > Muzej
Izložba “Centrala > Muzej: Oblik održivosti”, deo pratećeg programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), posvećena je prvoj javnoj termo-električnoj centrali u Srbiji, koja je počela da radi 6. oktobra 1893. godine na Dorćolu, na uglu Skender-begove i Dobračine, u zgradi u kojoj je sada Muzej nauke i tehnike (MNT). Dorćolska centrala prvobitno je proizvodila električnu energiju za potrebe osvetljenja i pogon tramvaja, a potom i za industrijske potrebe.
Izložba “Centrala > Muzej: Oblik održivosti”, deo pratećeg programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), posvećena je prvoj javnoj termo-električnoj centrali u Srbiji, koja je počela da radi 6. oktobra 1893. godine na Dorćolu, na uglu Skender-begove i Dobračine, u zgradi u kojoj je sada Muzej nauke i tehnike (MNT).
Dorćolska centrala prvobitno je proizvodila električnu energiju za potrebe osvetljenja i pogon tramvaja, a potom i za industrijske potrebe.
Od 1893. do 1924. godine bila je jedina centrala u Beogradu za proizvodnju električne energije za javne potrebe.
Kada je 1932. godine počela da radi TE “Snaga i svetlost”, proizvodnja je smanjena, a naredne godine je u potpunosti obustavljena.
Centrala je 1946. godine ispražnjena od opreme, koja je odneta u Kostolac, a zgradu od 2005. koristi Muzej nauke i tehnike.
Prema navodima autora izložbe, kustosa MNT-a Zorice Civrić i Dobrivoja Laleta Erića, energija je jedan od faktora koji definišu kvalitet urbanog života i životne sredine gradova, a u poslednjim decenijama 19. veka u svim većim gradovima sveta počelo je uvođenje javnog osvetljenja na gas umesto na petrolej. Pozitivni rezultati primene električne energije u industriji ohrabrili su nastojanja da se ona primeni i za potrebe javnog osvetljenja.
Zgrada MNT-a, kao mesto - prostor - duh jedne epohe, na kojoj je stvaran tako neopipljivo opipljiv proizvod modernog doba - električna energija, svedoči o međusobnom uticaju razvoja nauke, tehnike, tehnologije i društva.
Čitav kompleks nekadašnjeg Društva za tramvaje i osvetljenje, koje je upravljalo prvobitnom centralom i gradskom železnicom, a na kojem se sada, pored MNT-a, nalaze i tramvajski depoi i objekti GSP-a “Beograd”, istovremeno je i svedok i svedočanstvo rasta, razvoja i promene unutar jednog grada, jedne države i jedne nacije.
Izložbu “Centrala > Muzej: Oblik održivosti” svečano će otvoriti 3. maja u galeriji Eurocentar predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.
Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA) fokusirana je u šestom izdanju, od 5. do 29. maja, na održivu arhitekturu koja uvažava sve aspekte društvenog konteksta, a ne samo estetski i tehnološki kvalitet, odnosno na smanjenje zagađenja, racionalno korišćenje prirodnih resursa, ali i na zadovoljavanje potreba savremenog čoveka.
Temom “Održivo/neodrživo”, šesta BINA ukazuje na važnost društveno odgovorne arhitektonske produkcije koja je odavno prestala da bude samo uska briga struke. Interdisciplinarni pristup, kao glavna karakteristika savremene arhitekture, odražava se i kroz 40-ak programa koji će biti realizovani u Kulturnom centru Beograda, izložbenim prostorima Muzeja grada Beograda, Muzeju istorije Jugoslavije, galerijama Ozone i Eurocentar, opštini Stari grad, Centru za kulturnu dekontaminaciju…
Organizatori BINA-e su KCB i Društvo arhitekata Beograda.
Sajt manifestacije je www.bina.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)