Da li treba rađati decu danas?

Drama “Pluća” engleskog autora Dankana Mekmilana o urbanom obrazovanom paru koji se pita da li u savremenom svetu treba rađati decu, imajući u vidu stanje ekologije, tehnologije, ali i karijere, biće premijerno izvedena 11. maja u Madlenianumu, u prevodu i režiji Ivana Vukovića.

Uloge u toj duo-drami igraju Suzana Lukić i Goran Jevtić, a predstava je realizovana u koprodukciji sa agencijom Marador.

Direktorka drame Opere i teatra Madlenianum Ana Radivojević Zdravković ističe da je ovaj komad, koji je doživeo uspeh širom sveta, veoma poseban i blizak svima nama danas.

“Bilo je prosto neophodno da ga stavimo na repertoar. Komad je onakav kakav je i život – i zabavan i bolan, nežan, i za suze i za smeh”, rekla je Ana Radivojević Zdravković 5. maja na konferenciji za novinare, dodajući da je to priča u kojoj će svaki gledalac moći da se prepozna.

Prema njenim rečima, komad “diše istinom”, govoreći savremenim jezikom o dvoje pametnih ljudi koji su pred ispitom rešavanja iskonskih ljudskih potreba dok ih pitanja karijere, ekologije, tehnologije i samorealizacije zbunjuju i zaustavljaju da zapravo žive punim plućima i onako kako im srce govori.

Naime, u prenaseljenom svetu, u kojem svako novo biće troši dragocene zalihe kiseonika, ostavlja karbonski otisak, ali i svetu u kome taj novi život očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti, veliko je pitanje da li roditi ili ne.

Ipak, komad nas vraća tome da je suština, kako za likove o kojima su pisali Šekspir ili Čehov, tako i za današnjeg čoveka - da voli i da kroz ljubav traje, istakla je Ana Radivojević Zdravković.

Ivan Vuković je izjavio da je tu dramu otkrio u vreme prvih dana korone i policijskog časa, kada je “izgledalo kao da svet nestaje”.

“Mi smo tada u kući čekali bebu. Bio sam u strahu i komad doživeo veoma lično. Mekmilan se igra opštim mestima, ali kada se neke stvari događaju nama samima, mi ne možemo na njih da gledamo kao na opšta mesta”, rekao je Vuković.

Suzana Lukić je istakla da je ovo tekst koji bi poželela svaka glumica, a da se Goran Jevtić i ona trude da neke delove odigraju i u svoje ime.

“Svi ti strahovi, čežnje i nade, muke i radosti deo su svakog čoveka na planeti. Pitanja koja otvaramo nisu nova, ali jesu večna. Komad nosi poruku da je ljubav između dvoje ljudi nešto što može da spase planetu. Možemo da pazimo na  to kako koristimo vodu, ali ljubav je ono što je osnovni pokretač”, rekla je Suzana Lukić.

Goran Jevtić je skrenuo pažnju na opus Ane Đurić Konstrakte, predstavnice Srbije na Pesmi Evrovizije, koju smatra “genijalnom”, jer “priča kako smo sve zdraviji spolja, a zaboravljamo ono što je unutra i na čemu treba da bude fokus”.

“Ovaj komad je o ljudima koji se brinu za planetu, za ekologiju, ali voze kola. Pitanje je šta je suština, a šta forma onoga što živimo”, rekao je Jevtić.

“Kaže se da je pozorište ogledalo života, ali u ovoj predstavi se trudimo da mi na sceni postanemo život, da dovedemo prirodnost do privatnosti i da probudimo publiku. Otuda ‘nevidljiva’ gluma i režija. To mi je inovativno i uzbudljivo u ovom komadu”, istakao je Jevtić.

Reditelj je poštovao želju i didaskalije pisca da igru postavi na ogoljenoj sceni uz minimalistička sredstva gde će samo svetlo i muzika da sugeriše protok vremena.

Scenografiju je kreirala Ema Stojković, kostime Ivana Mladenović, a kompozitor je Miroslav Radulović.

Dramu “Pluća” izvelo je do sada više od 40 pozorišta širom sveta, a u regionu Exit teatar u Zagrebu i Slovensko narodno gledališče u Ljubljani, čija je predstava trebalo da gostuje na 54. Bitefu, ali je otkazana zbog pandemije.

U Beogradu se predstava igra na Maloj sceni Opere i teatra Madlenianum, a prva repriza je 18. maja.

*Foto: Madlenianum

(SEEcult.org)