• Search form

16.12.2015 | 17:45

Dafiment kalendar za 2016.

Dafiment kalendar za 2016.

Kalendar za 2016. godinu Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu osmislio je mladi umetnik Ivan Šuletić kao “Dafiment kalendar”, a sastoji se od uvećanog citata džepnog kalendara iz vremena propale Dafiment banke, te  džepnog kalendara za 2016. godinu.

Dafiment kalendar” sa originalnom grafikom Šuletića izveden je u tehnici sito štampe u ekskluzivnom tiražu od 70 primeraka, a biće predstavljen 17. decembra u Centru za grafiku, uz otvaranje izložbe autora.

Novogodišnji kalendar je ustaljena forma Centra za grafiku, a poziv da odgovori ovom zadatku Šuletić je iskoristio kao povod za nastanak rada.

Dafiment kalendar” sastoji iz uvećanog citata džepnog kalendara iz 1992. godine koji je pripadao majci autora, i džepnog kalendara za 2016. godinu. U izvesnom smislu nastavak je rada koji je Šuletić izveo u okviru Grafičke kolonije mladih u Prolom Banji 2014.

Potpuno intimno, Šuletić je uvećani i multiplikovani kalendar iz 1992. zamislio kao predmet ispitivanja, postavljajući ga pod “lupu“ (otud i uvećanje), dok je džepni kalendar za 2016. funkcionalan, i predstavlja za Šuletića izazov. Umetnik oba kalendara doživljava kao celinu, gde se funkcionalno i značenjsko prepliću i dopunjuju. U početku, pretpostavka je da će "značenjsko" biti na strani kalendara iz 1992. godine, a "funkcionalno" na strani ovog za 2016. godinu, ali, kako vreme prolazi, novi kalendar dobijaće novo, sopstveno značenje, oslonjen na onaj iz 90-ih, kao funkcionalni normativ.

Funkcionalnost novogodišnjeg kalendara, kao zadata kategorija u izvesnom smislu, istovremeno je i integralni deo rada. Uz to, dozvoljava da se publika, odnosno "korisnici", aktivno uključe u rad i pojedinačno mu daju puno značenje.

U okviru vizualnog rešenja kalendara, Šuletić ne tretira koncept vremena kao naučnu kategoriju, već kao subjektivno iskustvo, kao dimenzije ličnih i društvenih kretanja. I ako vreme, kalendarski, ide jednosmerno, pravolinijski, umetnik na osnovu ličnog iskustva govori da sadržaj vremena, zapravo, stvara sopstvene linije kretanja, koje često ne prate zadato.

Kroz pretpostavljanje odnosa ličnog i javnog vremena dolazi se do saznanja da ona stoje neusaglašeno.

U radu Šuletića prisutna je "troslojna" istoričnost - uopštenog numerički predstavljenog vremena, lokalne društvene i političke stvarnosti te godine, i privatnog vremena majke umetnika, čega je i sam svedok. Ta troslojnost ne implicira ništa sama po sebi i zahteva lično preispitivanje. Odnosa između ta tri vremena može, ali i ne mora biti, a to zavisi isključivo od svesti i lične odgovornosti. Tome služi "izazov" u obliku džepnog kalendara za sledeću godinu.

Šuletić tom dodatnom specifičnošću kalendara Centra za grafiku adresira funkcionalno i značenjsko predmeta, razdvajajući ih u dva zasebna dela. Kalendar za 2016. tako problematizuje i relaciju formata, namene i značenja subjekta.

Šuletić (1982) je diplomirao na Slikarskom odseku FLU u Beogradu 2007. godine, na kojem je 2009. završio i specijalističke studije, te doktorirao 2015.

Finalista je nagrade "Dimitrije Bašičević Mangelos" za 2014. i 2015. godinu i dobitnik druge nagrade Niš art fondacije za 2015. godinu.

Jedan je od osnivača i kourednika internet magazina za savremenu umetnost Supervizuelna, a radi kao asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Centar za grafiku i vizuelna istraživanja već 16. godine realizuje kalendar sa originalnom grafikom pozvanih umetnika.

Do sada su izdati kalendari sa grafikama Marije Dragojlović, Miodraga Rogića, Bore Iljovskog, Predraga Neškovića, Josipe Pepe Pašćan, Čedomira Vasića, Mirjane Đorđević, Slavoljuba Caje Radojčića, Dušana Otaševića, Zorana Naskovskog, Vladimira Perića, Srđana Đileta Markovića, Aleksandra Leke Mladenovića, Tamare Pajković, Katarine Zarić i Vladimira Veljaševića.

Izložba Šuletića u Centru za grafiku povodom Kalendara za 2016. godinu biće otvorena do 7. januara.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r