Dostojevski i Tolstoj, jubileji
Izložba posvećena Fjodoru Dostojevskom i Lavu Tolstoju otvorena je ovih dana u Tuli povodom jubileja ta dva najveća ruska pisca - stogodišnjice smrti Tolstoja, koja je obeležena prošle godine, i 190-godišnjice rođenja i 130-godišnjice smrti Dostojevskog.
Izložba posvećena Fjodoru Dostojevskom i Lavu Tolstoju otvorena je ovih dana u Tuli povodom jubileja ta dva najveća ruska pisca - stogodišnjice smrti Tolstoja, koja je obeležena prošle godine, i 190-godišnjice rođenja i 130-godišnjice smrti Dostojevskog.
Krajem prošle godine ta izložba predstavljena je u Književno-memorijalnom muzeju Fjodora Dostojevskog u Sankt-Peterburgu, a sada je priređena u galeriji “Jasna Poljana”. Na izložbi su predstavljene knjige iz ličnih biblioteka dvojice pisaca i retke fotografije, a postavka je sastavljena od eskponata pozajmljenih iz Muzeja i Nacionalnog parka “Jasna Poljana”, Državnog muzeja Lava Tolstoja i Književno-memorijalnog muzeja Fjodora Dostojevskog.
Životni i stvaralački putevi ta dva velika savremenika često su se približavali, ali se nikada nisu ukrstili. Tolstoj je šio čizme pesniku Afanasiju Fetu, ugošćavao Maksima Gorkog i Antona Čehova, a s Dostojevskim se nikada nije ni sreo, premda je povoda za susret i razgovre bilo napretek. Jer, mučili su ih isti ili slični problemi: smrtna kazna, radikalno raspoloženje u ruskom društvu, rat na Balkanu... Oba pisca su pokušavala da reše “egzistencijalno-filosofske i religiozne probleme”, ali je svaki od njih, kako tvrde istraživači, imao svoj ugao gledanja na njih i svoje viđenje razrešenja konflikata, koja su se u nečemu poklapala, a u mnogo čemu i razlikovala.
Čuveni pisac i folosof Dmitrij Mereškovski, jedan od najboljih poznavalaca misli i svaralaštva ta dva ruska genija, rekao je za njih da su “dva protivurečna blizanca”.
Lav Tolstoj (1828-1910), iako je bio samo sedam godina mlađi od Dostojevskog (1821-1881), nadživeo ga je trideset godina, postajući tako svedok i učesnik važnih, pa i prelomnih događaja ne samo XIX, nego i prvih godina XX veka. U svojim 70-im godinama postao je, blagodareći Vladimiru Iljiču Lenjinu, “ogledalo ruske revolucije”. Prirodno je otuda što je za Lenjinove učenike i sledbenike prorok iz Jasne Poljane bio “progresivni mislilac”, dok je Dostojevski, s druge strane, u zemlji Sovjeta bio skoro poluzabranjen, budući da je tretiran kao reakcionarni pisac.
Možda bi ga boljševici i sasvim zabranili da nije jedno vreme u mladosti pripadao krugu Petraševaca, gde se debatovalo na temu socijalizma. Zbog toga je osuđen i na progonstvo u Sibir, što je spadalo u njegovu revolucionarnu etapu.
Sam Lenjin je, sudeći po nekim istraživačima njegovog lika i dela, najviše voleo dve stvari: revoluciju i Tolstoja. Tome je išao u prilog i socijalni razvojni put autora “Rata i mira” - rođen kao spahija i grof, Lav Nikolajevič je dogurao do bosjaka i bogohulnika, antihrista goreg čak i od Ničea, osnivača sekte tolstojevaca, što se, istina, sasvim slučajno dogodilo, jer joj sam nikada nije pripadao, niti je tolstojevce voleo.
Razvoj Dostojevskog išao je sasvim drugim pravcem. Godine 1849, kao učesnik kluba Petraševaca, bio je osuđen na smrtnu kaznu koja mu je kasnije zamenjena četvorogodišnjom robijom i progonstvom u Sibir. U to vreme već je bio poznat pisac. Njegov prvi roman “Bedni ljudi”, napisan 1845. godine, objavio je Njekrasov u svom “Peterburškom zborniku”.
Posle smrti Nikolaja I i početka liberalne vladavine Aleksandra II, učešće Dostojevskog i drugih političkih prestupnika u javnom i političkom životu Rusije bilo je znatno olakšano. Vratili su mu prava plemića koja su mu oduzeta sudskom presudom, i on je nastavio intezivnu književnu aktivnost objavljujući “Ujkin san”, “Selo Stepaničkovo i njegovi žitelji”, a 1861. izašao je iz štmape i njegov roman “Poniženi i uvređeni”. Od revolucuonara i maltene bezbožnika nije ostalo ni traga ni glasa u njegovom duhovnom biću koje se preobratilo u branioca ruske tradicionalne misli, morala i običaja.
Tolstoj je učestovao u odbrani Sevastopolja, vojevao za cara i otadžbinu, a zatim putovao po Zapadnoj Evropi. Vrativši se u Rusiju sa nakupljenim svetskim znanjima i iskustvom, aktivno je učestvovao u sprovođenju reformi 1861. godine, štitio koliko je mogao interse poniženih i uvređenih. I pisao.
Na Dostojevskog ni ranije priče i pripovesti, kao ni “Rat i mir”, pa ni “Ana Karenjina”, nisu ostavili neki naročiti utisak. On ih je, naravno, cenio, ali je, koliko god to danas izgledalo čudno, smatrao da je naučnik Lomonosov kao pisac znatno talentovaniji od grofa Tolstoja.
Ali to ni u kom sličaju ne znači da Dostojevski nije hteo da putuje Tolstoju u goste. Već se 1880. bio spremio da iz Stare Ruse krene u Jasnu Poljanu, ali se odnekud pojavio Ivan Sergejevič Turgenjev koji ga je nagovarao da ni u snu ne ide, jer je po svoj prilici “Tolstoj sišao s uma”. I, da li je trač ili istina, pisac “Lovčevih zapisa” uspeo je da ubedi autora “Braće Karamazova” i “Nečistih sila” da odustane od puta u Jasnu Poljanu.
Tolstoja je vest o smrti Dostojevskog potresla, pa je zapisao početkom februara 1881. godine: “Nisam se nikad sreo sa tim čovekom, niti sam ga kad video, niti sam imao nekih direktnih odnosa sa njim, ali odjednom, kad je on umro, shvatio sam da je on bio meni veoma blizak, drag i potreban čovek. Nekako sam shvatio da sam odjednom ostao bez oslonca. Prosto sam se izgubio, a potom mi je postalo jasno koliko mi je bio drag”.
Lav Tolstoj je umro 20. novembra 1910. godine na maloj železničkoj stanici, pošto je prethodno pobegao iz svog doma u Jasnoj Poljani od životne saputnice Sofije, u trenucima nervnog rastojstva i duhovne klonulosti. Veliki pisac, filosof, publicista, prosvetitelj, grof, otac mnogobrojne porodice, obućar, sportista-jahač, preminuo je u 82. godini.
Branko Rakočević / SEEcult.org
