Egzistencijalno beznađe

Drama “Ivanov” Antona Pavloviča Čehova, u režiji i adaptaciji Tatjane Mandić Rigonat, s Nikolom Ristanovskim u naslovnoj ulozi, biće premijerno izvedena 12. oktobra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a prema rečima rediteljke, predstavlja svojevrsni muzej duše nastao u umetničkoj laboratoriji na temu egzistencijalnog beznađa.

“Kada sam 2014. predložila ovaj komad vladalo je mišljenje da ‘Ivanov’ danas nije in, ali se ispostavilo suprotno. U protekle dve godine postavljen je u Parizu, Londonu, na Brodveju… To me ohrabruje da nisam zalutala, zajedno sa ekipom, u jedno osećanje sveta koje je samo naše, već da je ovo vreme izbacilo ‘Ivanova’ na površinu kao komad koji je u stanju ne samo da pokrene pitanja, nego da hvata duh vremena. Povezao nas je u opštem osećanju bespomoćnosti, egzistencijalnog beznađa koje planetarno provejava”, rekla je Tatjana Mandić Rigonat na konferenciji za novinare 10. oktobra u Narodnom pozorištu.

Podsetivši da je to komad mladog Čehova, praizveden 1887. godine, u vreme diktature, korupcije i cenzure u Rusiji, ona je citirala Čehovljeva tadašnja pitanja: “Zašto smo se tako prerano umorili, zašto su nam umorni i duša i telo, šta je to što ubija životnu energiju, optimizam?”

“U tom dobu neslobode koje pritiska pojedinca ‘Ivanov’ je verovatno pobuna mladog Čehova protiv okamenjenog društva koje guši svaki idealizam i forsira Tanatos, a ne Eros. On izvodi na scenu besmrtnog junaka svetske dramske književnosti oko kojeg se lome teorije – ko je on i koje probleme pokreće. Mnogi ga nazivaju ruskim Hamletom”, izjavila je rediteljka.

Navodeći da je “Ivanov” za nju dubok i inspirativan komad, Tatjana Mandić Rigonat je rekla da joj je bilo stalo da ga režira kao rekvijem duše, da na površinu izbacimo pitanja koja su danas marginalizovana, a to su osnovna pitanja egzistencije: ko sam, šta sam, zašto živim i kakav je to život?

“Duša je postala kao nekakva arheološka iskopina, zatrpana i samo se povremeno pojavi u pozorištu. Tako je i prostor konceptualno rešen kao muzej”, rekla je rediteljka.

Scenografiju je kreirao slovenački umetnik Branko Hojnik, a gledalište je smešteno na scenu i ima tačno 211 mesta.

Napominjući da Čehov nije pisac teze, Tatjana Mandić Rigonat je najavila da ni predstava “ne nudi tezu ili ideološku platformu za razmišljanje, već pokreće metafizička pitanja o osnovnim stubovima, a to su smrt i ljubav”.

“Čehov voli ljude više nego ideje. Zanima ga ne ideja Boga nego u kojoj situaciji koji čovek i zašto priča o Bogu. U ovom komadu ljudi govore,  govore duše različitih ljudi, a ono što nas povezuje jeste osećanje preispitivanja - ko smo mi danas, šta možemo u ovom životu da pokrenemo i zašto smo tako umorni i ne verujemo”, rekla je ona.

Rediteljka je istakla da ne bi radila “Ivanova” da nije imala potpunu slobodu da bira ekipu, jer je taj komad “simfonija za glumce, test i i za glumce i za reditelja”.

“Traži složene umetničke individualnosti, ljude koji su u stanju da na probama preispitaju celokupni svoj glumački aparat, a isto tako da sebe daju nesebično u jednoj umetničkoj laboratoriji, kakva mislim da se dogodila u višemesečnom radu na ovoj predstavi”, zaključila je Tatjana Mandić Rigonat.

Uz makedonskog glumca Nikolu Ristanovskog, u “Ivanovu” igraju i Nada Šargin, Predrag Ejdus, Branko Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Nikola Vujović, Branka Petrić, Vanja Milačić, Bojan Krivokapić, Jelena Živković i Predrag Vasić. 

Kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitorka Irena Popović, a scenski pokret osmislila je Anđelija Todorović.

Više glumaca je na konferenciji istaklo zahvalnost za priliku da rade na tom zahtevnom komadu kroz jedan težak, ali uzbudljiv proces.

Predrag Ejdus je to opisao kao “klasičan način poniranja u likove u moderno oblikovanoj predstavi”.

V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić i direktor Drame Željko Hubač izrazili su uverenje da će veliko i značajno Čehovljevo delo, zahvaljujući talentovanoj i kreativnoj rediteljki, sjajnom ansamblu i saradnicima, te produkcionom pomaku koji je zahtevao ovaj projekat, ne samo privući publiku, već i predstavljati bitan događaj na pozorišnoj sceni.

Nakon premijere, prva repriza predstave "Ivanov" je 14. oktobra.

Na konferenciji je saopšteno i da je Narodno pozorište ovih dana primljeno za člana Evropske teatarske konvencije na Generalnoj skupštini te ugledne međunarodne asocijacije, održanoj u Sarajevu za vreme 56. Internacionalnog teatarskog festivala MESS.

Narodno pozorište je učestvovalo na 56. MESS-u predstavom "Rodoljupci", u režiji Andraša Urbana, koja je dobila nagradu “Zlatna maska” lista “Olobođenje”.

*Foto: Tamara Antonović

(SEEcult.org)