Film krize
Program “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke - nazvan “Kriza kapitala, film krize” u skladu s temom 43. BITEF-a, obuhvata od 17. do 19. septembra igrani film “Plodovi gneva” Džona Forda, prema romanu Džona Štajnbeka (John Steinbeck), te dokumentarne “Običan fašizam” Mihaila Roma (Romm) i “Bez pauze” Galine Dolmatovskaje.
Program “BITEF na filmu” u Muzeju Jugoslovenske kinoteke - nazvan “Kriza kapitala, film krize” u skladu s temom 43. BITEF-a, obuhvata od 17. do 19. septembra igrani film “Plodovi gneva” Džona Forda, prema romanu Džona Štajnbeka (John Steinbeck), te dokumentarne “Običan fašizam” Mihaila Roma (Romm) i “Bez pauze” Galine Dolmatovskaje.
Prema navodima urednice “BITEF-a na filmu” Vere Konjović, s obzirom da je ekonomska kriza počela u Americi, na programu se i našao jedan od najpoznatijih filmova o toj temi, “Plodovi gneva” (1940), čija se radnja događa u 20-im godinama prošlog veka, a glavne uloge igraju Henri Fonda (Henry Fonda), Džejn Darvel (Jane Darwell) i Džon Karadine (John Carradine).
U vreme ekonomske krize, porodica farmera iz Oklahome ostaje bez zemlje i u potrazi za poslom i boljim životom kreće na put u Kaliforniju - u obećanu zemlju. Pred polazak im se pridružuje sin Tom koji tek što je izašao iz zatvora. Na putu umire deda, Tomovu trudnu sestru ostavlja suprug, a u Kaliforniji završavaju u kampu za nezaposlene.
Film “Plodovi gneva” bio je i otvorena podrška autora Džona Forda (1895-1973) new dealu. Ford je na filmu radio gotovo sve - bio je običan fizički radnik, pomoćnik rekvizitera, kaskader, dubler starijem bratu, na koga je veoma ličio, statista (član Kju kluks klana u Grifitovom Rođenju nacije), pomoćnik reditelja...
Kao umetnik više se rukovodio osećanjima i instinktom nego intelektom, a Orson Vels (Orson Welles) je, na pitanje koje američke reditelje najviše ceni, odgovorio: “Stare majstore... pri tome mislim na Džona Forda, Džona Forda i Džona Forda”.
Kinoteka će prikazati i poučan dokumentarac Mihaila Roma “Običan fašizam” (1965), film o totalitarizmu koji je nastao od materijala koje je reditelj pronašao u istorijskim i filmskim arhivama Nemačke i ŠSR.
U ahivskom materijalu pojavljuju se Marlena Ditrih (Marlene Ditrić), Jozef Gebels (Josef Goebels), Herman Gering (Hermann Göring), Adolf Hitler, Josif Staljin...
Snimke užasa fašizma i nacizma od 20-ih do 40-ih godina prošlog veka¸ pomoću kojih je gradio svoj film, Rom je pronašao u arhivama Trećeg Rajha. Iako se u filmu izričito ne pominje Staljinov totalitarizam, on se osuđuje, jer su na meti tiranija i despotija svih boja i oblika. Prikazivanje takvog filma u Staljinovo vreme ne bi bilo moguće.
Mihail Rom (1901-1971) je od 1918. do 1921, kao inspektor Crvene armije, obilazio imućnije seljake u centralnoj Rusiji i oduzimao im namirnice. Tih događaja se nerado sećao, no iskoristio je ta iskustva kad je snimano film o Lenjinu.
Diplomirao je na likovnoj akademiji, bio je vajar, prevodilac, poznavalac teorije filma. Od 1931. režirao je za Mosfilm. Snimio je prvi istern, koji je trebalo da bude odgovor na američki vestern.
U krimiću “Ubistvo u ulici Dante” glumačku karijeru započeo je slavni Smoktunovski. Roma je u vreme Hruščova više interesovao dokumentarni film, a nakon istraživanja u nacističkim arhivama, snimio je “Običan fašizam”. Njegovo poslednje ostvarenje je “Ipak verujem”, koji su završili autori Marlena Hučijeva i Elem Klimov.
Rom je bio predsednik Sovjetskog filmskog udruženja u vreme kad je u trećem delu Ejzenštajnovog “Ivana Groznog” glumio kraljicu Jelisvetu. Pred kraj snimanja stigla je zabrana iz Moskve: predsednik Udruženja ne sme da igra žensku ulogu! Materijal je uništen, ali je nekoliko kadrova sačuvano.
Dokumentarac “Bez pauze” (2007) Galine Dolmatovskaje priča je o jednom od najtalentovanijih učenika Mejerholda, Leonidu Varpahovskom. To je ujedno i priča o jednom pozorištu, jednoj zemlji, ali i ljubavna priča o pevačici i pozorišnom reditelju - oboje su bili logoraši u gulagu Koljma.
Leonida Varpahovskog se sećaju samo posetioci teatra starije generacije. Njegova karijera režisera u teatrima Tbilisija, Kijeva i Moskve bila je i veličanstvena i kratka. Sedamnaest godina proveo je po zatvorima i konc-logorima. Danas njegove umetničke eksperimente oživljava kći Ana Varpahovskaja, koja je i narator u filmu.
Rediteljka Galina Dolmatovskaja je diplomirani novinar, a radi u moskovskom Institutu za film i na čelu je odeljenja za dokumentarni film.
Nagrađena je titulom počasnog doktora. Napisala je nekoliko knjiga, scenarija i režirala 11 filmova.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a BITEF-a www.bitef.rs, a programi se nalaze i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
