Fondovi za Egzit ostavljaju manje festivale kratkih rukava
Izdašno izdvajanje sredstava za popularni letnji muzički festival ostavlja druge kulturne grupe praznih ruku i izaziva žestoku političku raspravu u severnoj pokrajini Srbije. Piše: Milan Lisica* Od milion eura koje je Vojvodina, severna pokrajina Republike Srbije, ove godine izdvojila za kulturu, gotovo polovina dodeljena je muzičkom festivalu Egzit i filmskom festivalu Sinema siti, koji takođe organizuje Egzitov tim. Dodela grantova predmet je veoma oprečnih mišljenja u Vojvodini koji izaziva bes drugih kulturnih organizacija i prisiljava Egzit da se brani.
Izdašno izdvajanje sredstava za popularni letnji muzički festival ostavlja druge kulturne grupe praznih ruku i izaziva žestoku političku raspravu u severnoj pokrajini Srbije.
Piše: Milan Lisica*
Od milion eura koje je Vojvodina, severna pokrajina Republike Srbije, ove godine izdvojila za kulturu, gotovo polovina dodeljena je muzičkom festivalu Egzit i filmskom festivalu Sinema siti, koji takođe organizuje Egzitov tim.
Dodela grantova predmet je veoma oprečnih mišljenja u Vojvodini koji izaziva bes drugih kulturnih organizacija i prisiljava Egzit da se brani.
Ministarstvo za kulturu Vojvodine je 31. marta izdvojilo oko 300.000 eura za Egzit i još 150.000 eura za Sinema siti. Drugih 66 organizacija koje je podnelo zahtev za finansiranje u Vojvodini moraće da podeli preostalih 550.000 eura.
Neke grupe koje se bave kulturom strahuju da će opština Novog Sada uskoro slediti sličan primer, dodeljujući Egzitu i Sinema sitiju većinu sredstva iz gradskog budžeta za kulturu.
Nejednaka raspodela sredstava izazvala je žestoku reakciju drugih nevladinih organizacija koje se bave kulturom, od kojih neke tvrde da ovakve odluke direktno ugrožavaju njihov opstanak.
Zvaničnici pravdaju podelu sredstava isticanjem velike važnosti koju ovi događaji imaju za međunarodni imidž Vojvodina i Srbije.
Organizatori Egzita kažu da razumeju nezadovoljstvo drugih korisnika koji zavise od državnog budžeta. Istovremeno, oni insistiraju na tome da je Egzit postao važan „brend“ za Srbiju i da zaslužuje jaku podršku.
Trenutno najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi, Egzit se održava svakog jula od 2000. godine na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Prošle godine privukao je 150.000 posetilaca, od kojih oko 30.000 iz inostranstva. Procenjuje se da su posetioci festivala prošle godine potrošili preko 10 miliona eura u Novom Sadu.
Događaj je u počecima bio protestni festival, organizovan u znak nesalaganja sa politikom nacionalističkog režima predsednika Slobodana Miloševića. Hiljade studenata okupilo se tada u Novom Sadu tokom neverovatnih sto dana uživanja u muzici i umetnosti.
Egzit je 2008. godine pokrenuo i Sinema siti, međunarodni festival filma i novih medija koji se organizuje svakog juna u Novom Sadu. Ovaj festival organizuje isti tim koji vodi Egzit, ali je on registrovan kao nezavisna nevladina organizacija.
Većina drugih grupa koje se bave kulturom u Vojvodini uvažavaju fenomenalni uspeh Egzita, ali insistiraju na tome da skromna količina novca koja preostaje za finansiranje njihovog rada prosto nije dovoljna.
Zoran Pantelić, umetnik iz Centra za nove medije_kuda.org, kaže da grad i pokrajinska vlada svake godine smanjuju broj projekata koje finansiraju da bi više popularisali Egzit i Sinema siti.
„To su veoma dobri festivali, ali ne smemo da zanemarimo drugi kulturni rad u gradu“, kaže Pantelić za Balkan insajt. „Kada neko od nas zatraži finansijsku podršku, kažu nam: 'Nemamo zato što smo dali Egzitu, koji je važniji od drugih događaja.'“
U međuvremenu, Ivana Inđin, organizatorka međunarodnog festivala savremene muzike Interzone, kaže da njihovog festivala možda uopšte neće biti ove godine ako gradska vlada bude sledila primer pokrajinske i ponovo dodeli najveće parče kolača Egzitu.
„Prošle godine nismo dobili ništa od gradske vlade, iako postojimo već deset godina i privlačimo mnogo ljudi“, kaže ona za Balkan insajt. „Imali smo velikih poteškoća 2010. godine da pronađemo sredstva dok nam nije pomogla holandska ambasada i festival je nekako uspeo da prođe u najboljem redu.“
„Ako nam gradska vlada ove godine ne dodeli ništa, ne znamo šta će biti“, dodaje ona.
Inđinova priznaje da su Egzit i Sinema siti veoma važni za grad i slaže se da oni treba da dobiju grantove, samo ne tolike. Ili to, ili da se poveća celokupni budžet za sve nevladine organizacije, smatra ona.
„Mnogo organizacija smanjuju programe i aktivnosti zbog novca koji vlasti dodeljuju ovim dvema organizacijama“, kaže ona.“Vlada treba da dodeli grantove tim festivaima, ali ne po cenu svih ostalih.“
Filmski režiser Želimir Žilnik takođe kritikuje način na koji se rukovodi fondovima. „Ovakve vrste procedure podrivaju domaću kulturnu i umetničku sredinu“, kaže Žilnik za Balkan insajt.
Kao što se i moglo očekivati, vlada i opozicioni lideri se ne slažu po ovom pitanju. Vlada kaže da visina grantova za Egzitov tim odslikava značaj događaja koje organizuje za Novi Sad i čitavu Srbiju.
„Mnoge organizacije svake godine podnose zahteve za grantove i odluke nikada nisu lake“, kaže Andrej Bursać, gradski šef za kulturu, za Balkan insajt. „Novi Sad planira da se kandiduje za evropsku prestonicu kulture, a pažnja koju posvećuje Egzitu doživeće se kao dobar primer.“
Nacionalistički orijentisane opozicione stranke nisu blagonaklone. Đurađ Jakšić, šef opozicione Srpske radikalne stranke u ovom gradu, kaže da dok se problemi na polju kulture samo gomilaju, grad i pokrajina i dalje dodeljuju Egzitu i Sinema sitiju velike količine novca.
„Egzit i Sinema siti su viskoko profitne srodne kompanije“, kaže on. „Kada govorimo o podeli budžetskih sredstava, Egzit i Sinema siti su svakako u povlašćenom položaju.“
„Ti festivali su važni za ovaj grad, ali je tužno što su na desetine drugih festivala i događaja u Novom Sadu morali da se ugase zbog svote koje odlazi ovim festivalima“, dodaje on.
Jakšić kaže da je besmisleno dodeljivati tolike sume samo dvema nevladinim organizacijama dok se druge kulturne institucije, neke sa veoma dugom tradicijom iza sebe, gase zbog nedostatka novca.
Organizatori Egzita insistiraju na tome da njihov doprinos ekonomiji Vojvodine i imidžu Srbije vredi novca koji dobijaju.
Bojan Bošković, generalni direktor Egzita, kaže da razume da su gradski i regionalni budžeti jedini izvor grantova za mnoge nevladine organizacije.
Ali, Egzit ima veliki uticaj širom sveta, dodaje on. „Prošle godine dobili smo 500.000 eura iz gradskog i pokrajinskog budžeta, ali to je i dalje bilo svega deset odsto čitavog budžeta festivala“, podseća Bošković za Balkan insajt.
On dodaje da je istraživanje konsultantske firme Buz, Alen i Hamilton, sprovedeno prošle godine, pokazalo da je uprkos ekonomskoj krizi, tokom sedam dana festivala, preko 30.000 turista odselo u Novom Sadu i da je zahvaljujući Egzitu grad zaradio oko 13,6 miliona eura.
Proteklih deset godina, prema istom istraživanju, Egzit je doneo oko 160 miliona eura domaćoj uslužnoj industriji i drugim delatnostima u gradu.
Generalni direktor Egzita dodaje da je festival otposlao pozitivnu sliku Srbije u svet. Majice Egzita možete da kupite čak i u Londonu, dodaje on; pitajte posetioce bilo kog tamošnjeg kluba za festival i oni će znati o čemu govorite.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, a realizuje ga BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP. Tekstovi su originalno objavljeni u sekciji “Culture watch” na sajtu Balkan Insight.
