Geopoetika: Zašto ministre?

Izdavačka kuća Geopoetika uputila je otvoreno pismo ministru kulture i informisanja Srbije Vladanu Vukosavljeviću povodom rezultata Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini, na kojem su joj prvi put odbijene prijave za sva četiri naslova edicije “Srpska proza u prevodu na engleskom jeziku” (Serbian Prose in Translation – SPiT).

“Po prvi put. Potpuno. Edicija je ignorisana. Obraćamo se ministru kulture javno, očekujući i javni odgovor, na jednostavno pitanje: zašto?”, naveo je direktor i glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac, pozivajući ministra da “ispravi ovaj propust Komisije i ignorisanje edicije SPuP/SpiT”.

Da bi predupredio uobičajene odgovore (Uvek ima nezadovoljnih, Komisija je nezavisna, Odluke su donete na osnovu propisanih kriterijuma i sl.), Bajac je detaljno obrazložio razloge za pokretanje te edicije, koju Geopoetika radi već osmu godinu.

“Očito je da je ministar o tome neobavešten, jer da jeste, sigurni smo da bi našao načina da se ovo odbijanje uopšte i ne dogodi. Pitanje je da li to zna i Komisija koja je ovu odluku donela”, naveo je Bajac, podsećajući da je  Geopoetika 2008. godine na svoju inicijativu (posle dvostruko neuspešnog pokušaja u mandatima dva ministra) “iz trećeg puta” uspela da zajedno sa Ministarstvom kulture pokrene ediciju SPiT.

Ideja i sva logisitka, kako je naveo Bajac, poticala je od Geopoetike, a Ministrastvu je ponuđen tzv. partnerski odnos.

Taj odnos “nije bio toliko zasnovan na formuli jednakosti uloge novca (mada je i to bilo poželjno) koliko na uverenju da ako po prvi put u istoriji naše književnosti oformljujemo ediciju na engleskom jeziku (izabranog zbog njegove najveće rasprostranjenosti u svetu), iako idejom i novcem Geopoetike, Ministarstvu je u ovome bilo mesto ‘po zadatku’. Ozbiljno oformljen tim i ukupna priprema bili su garancija da se dugoročno i uporno iz ovakve ideje mogla i morala roditi buduća dobrobit za srpsku književnost u svetu. Dobro razumevanje ideje tadašnjeg ministra (Nebojše) Bradića, a potom i više njih kasnije na njegovom mestu, iako uz naše prilične tegove na nogama u smišljanju načina da edicija postoji i uz ‘ceđenje’ sve manjih svota sufinansiranja, govorila nam je da naša država ne shvata potrebu za dugoročnim planiranjem i opstankom projekata u kulturi. Dakle, sve do ove godine Geopoetika je ulagala ogroman trud i materijalna ulaganja da svetu predstavi savremenu srpsku prozu”, naveo je Bajac, dodajući da je količina pomoći Ministarstva svake godine bivala sve simboličnija.

“To nije zanemarljivo kada se zna da se osnovni deo posla u ovakvoj ediciji oslanja na prevod sa srpskog na engleski jezik, gde je cena prevoda u ovom pravcu tri do pet puta viša od obrnutog, prevođenja sa bilo kog jezika na srpski. Zašto? Pa, zato što je izvanrednih prevodilaca kojima je engleski jezik maternji vrlo malo. Samo takvi, i talentovani a ne samo znalci, smeju da budu angažovani za ovakav posao. Loš prevod knjige srpskog autora ne odbija kod strane javnosti samo dotičnu knjigu, već zaustavlja buduću karijeru pisca: kod lošeg prevoda stručnjaci misle da nije reč (samo) o lošem prevodu, već o loše napisanoj knjizi. Dakle, zaključak je: autor te knjige piše i svoje druge knjige tako jednako ‘loše’”, naveo je Bajac.

Iako je Geopoetici, kako je dodao, vremenom bilo sve teže da samostalno održi tu ediciju, a priori neprofitabilnu, ona zbog nemara države nije odustajala, smatrajući da rezultati rada diktiraju i opravdavaju napore.

Do sada je objavljeno 30 knjiga, a vremenom je engleski jezik poslužio kao informacija, tj. prečica stizanja do svih drugih jezika.

“Taj poluanonimni post festum rad Geopoetike po objavljivanju naslova, a zapravo zamena za posao čitave književne agencije – od slanja u svet papirnih i/ili PDF elektronskih formata rukopisa svakakvim institucijama, agentima tj. agencijama za autorska prava, izdavačima, slavističkim centrima, univerzitetima, bibliotekama, sajmovima knjiga, ođeknuo je i na mestima za koja nije bilo to očekivati. (I na Teheranski sajam nedavno smo poslali po primerak svih trideset naslova DHL-om o svom trošku, iako je potpisnik bio tamo pozvan kao autor, a ne izdavač, te takođe lično pokrio sve druge troškove /osim hotela/. Ali, nije se želela propustiti prilika da se nešto učini i za srpsku književnost u celini. I učiniće se, jer je saradnja već u toku, a ne samo dogovorena). Stručni, izdavački, sajamski i tzv. obični časopisi i portali u svetu vrlo brzo su bili puni hvale i podrške za način predstavljanja srpske književnosti. Neki od, recimo, američkih izdavača nazivali su tu inicijativu ‘uzimanjem stvari u svoje ruke’ (ali i oni su podrazumevali deo pohvale Ministarstvu za razumevanje!). Upravo na tom tlu dogodila se i prva skoro pa sanjana novina: jedan američki izdavač je uz potpunu saradnju sa Geopoetikom, po prvi put u istoriji srpske književnosti, 2014. osnovao ediciju Serbian Modern Literature Series (SmiLeS) i u roku od sledeće dve godine objavio pet naslova iz Geopoetikine edicije, koristeći isključivo prevode naših izdanja! Stručno gledano, veće pohvale nije moglo biti ni jeziku ni književnosti”, naveo je Bajac.

Potom je 2015. godine i jedan od pet najvećih izdavača u Kini učinio isto - osnovao ediciju Savremena srpska književnost i za dve godine objavio na kineskom jeziku četiri Geopoetikina naslova, prevodeći ih sa engleskog i srpskog jezika. To isto se događa i sa nekoliko izdavača na arapskom jezičkom području, a u toku su dogovori i za špansko jezičko i indijsko teritorijalno područje. U međuvremenu, više naslova te Geopoetikine edicije u nekoliko uzastopnih godina bilo je nominovano za jednu od pet najvećih svetskih nagrada (na engleskom jeziku) - IMPAC Dablin, naveo je Bajac, dodajući da sve te knjige prati i jasan, koncizan i sadržajan, stalno nadopunjujući, kolorni katalog, takođe na engleskom jeziku (u papirnom i pdf obliku), najčešće kao njihova informativna prethodnica.

Nusproizvod, pomalo i neočekivan, jeste da se te knjige u skromnom, ali ne i u zanemarivom broju uspešno prodaju na teritoriji Srbije (iako im to nije bio, niti je primarni cilj) - kupuju ih znatiželjni, obrazovani stranci koji rade i/ili žive u Srbiji, kao i srpska dijaspora pri dolasku u domovinu.

Napominjući da Geopoetika u toj ediciji objavljuje autore izdavačkih kuća iz cele Srbije, čineći to dobro celokupne branše i kulture.

Među četiri naslova odbijena na ovogodišnjem Konkursu su i dva najprevođenija srpska autora, od kojih je jedan dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade (Dragan Velikić), kao i dva mlađa autora, naveo je Bajac, ističući da je važniji od godina i nagrada jasan profil te Geopoetikine edicije: da se njome stranim stručnim i tzv. običnim čitaocima pokaže poetička i stilska raznovrsnost savremene srpske književnosti koja je, u odnosu na mnoge druge evropske, ponekad važnija i od stremljenja ka apsolutnom kvalitetu.

Bajac je ukazao i da je ista Komisija, posredno, dodatno odbila tu ediciju, jer je Geopoetika pripomogla jednom indijskom i jednom albanskom izdavaču da na istom konkursu učestvuju za neke od knjiga iz edicije SPiT. Prvi je za početak planirao prevode na hindi, a potom dugoročno – na urdu i engleski jezik (ovaj poslednji čak za srednje škole).

“Srpska proza u prevodu ne razmeće se tzv. nacionalnim interesima i rodoljubljem (oni se podrazumevaju, a ne reklamiraju), već sve to sažima sadržajem i književnom estetikom. Edicija je jedna od putanja koje svojim neophodnim kontinuitetom, koji nam inače u svemu manjka, polako i sigurno osvaja geopoetski prostor van naših granica i našeg jezika i biva pravi diplomata u kulturi. Pokazivanje nebrige ka ovakvoj ediciji dovodi u pitanje entuzijazam saradnika (iz više nacija i više gradova Srbije) koji je stvaraju, a na opštem planu zabrinjava, jer poništava dugoročno planiranje, a time i ostvarenje tih istih planova. Pa i snova, zašto ne. Zato ne molimo, ne zahtevamo, ali tražimo”, naveo je Bajac.

“S obzirom na to da se radi o jedinom, unikatnom, planski organizovanom, višegodišnjem, predstavljanju svetu prevoda savremene srpske književnosti, mislimo da ministar ima načina (od tzv. diskrecionog prava pa nadalje) da ispravi ovaj propust Komisije i ignorisanje edicije SPuP/SpiT. Uz lično razumevanje potpisnika teksta za teškoće u radu ovih tela, jer je više godina bio član raznih komisija Ministarstva kulture, mislimo da ovakva odluka Komisije nije uopšte u interesu srpske književnosti i kulture”, naveo je Bajac.

Prema rezultatima Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2017. godini, podržana su 73 projekta od ukupno 170 prijavljenih, a biće sufinansirana sa ukupno 11.568.800 dinara, na osnovu odluke komisije koju su činili Saša Radojčić (predsednik), Zlata Kocić i Jasmina Ahmetagić.

(SEEcult.org)