Glamur u znaku bankrota
Najglamuroznija holivudska noć, ceremonija dodele Oskara, ove godine biće u znaku bankrota jednog od svojih simbola - Kodak teatra. Kompanija Istmen Kodak, stara više od 130 godina, morala je da povuče sponzorstvo nad čuvenim teatrom sa 3.400 sedišta, budući da se suočila s bankrotstvom.
Iako će 84. ceremonija dodele Oskara biti održana 26. februara u istom prostoru, Američka filmska akademija morala je da povuče ime Kodak teatra iz špice za televizijski prenos, pa će gledaoci uživo pratiti defile zvezda iz Holivud i Hajlend centra, kako je novo ime legendarne hale.
Predsednik Američke filmske akademije Tom Šerak izjavio je da su vlasnici tog prostora zahtevali da se ime Kodak teatar više ne koristi.
Kodak je 2000. godine potpisao ugovor vredan 74 miliona dolara za pravo da nazove holivudski teatar svojim imenom.
To je svojevremeno bio odličan marketinški potez za Kodak, budući da je ceremonija dodele Oskara drugi najgledaniji televizijski događaj u SAD, posle finala Super boula. prošle godine privukao je 37,6 miliona ljudi.
Iako je sedam od devet filmova nominovanih za Oskara za najbolji film snimljeno na Kodakovom filmu, pojačana upotreba digitalne tehnologije u filmskoj industriji poslednjih ugrozila je poslovanje te kompanije.
Gotovo polovina komercijalnih bioskopskih platna u svetu danas prikazuje filmove sa digitalnih projektora, pa se procenjuje da će 35-milimetarska filmska traka uskoro postati stvar prošlosti.
Veliki filmski studiji uštedeli su poslednjih godina milijarde dolara zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, ali je to rezultiralo drastičnim padom zarade kompanije Kodak koja je velikim delom bila zasnovana upravo na proizvodnji filmskih rolni. Tako je u prvoj polovini 2011. godine prihod od filmskog ogranka Kodaka bio svega oko 760 miliona dolara, što je polovina od 1,57 milijardi u istom periodu 2008. godine.
Proizvodnja filmske trake decenijama je bila ključna za Kodak, jer iako je za snimanje jednog igranog filma dovoljno oko 300 kilometara filmske trake, za kopije za bioskopske projekcije potrebno je bar još sto puta više filmske trake, i to samo za severnoameričko tržište.
Kodak je pokušao da se preorijentiše na foto-aparate, štampače i drugu opremu, ali je i dalje veliki deo zarade ostvarivao od filmske industrije. U januaru je kompanija morala da traži zaštitu od bakrota, budući da se suočila sa dugom od 6,7 milijardi dolara.
S obzirom na dugovanja, Kodak više nije mogao ni da održi sponzorstvo ceremonije dodele Oskara, pa je nadležni sud nedavno odobrio da izađe iz ugovora sa CIM grupom, koja je vlasnik čuvenog teatra u Holivudu. Kompanija Kodak tako neće morati više da plaća 3,6 miliona dolara godišnje za pravo da legendarni prostor nosi njeno ime.
Sama Američka filmska akademija ne trpi nikakve posledice novog aranžmana, budući da nije imala direktne poslovne odnose sa Kodakom, a većinu svog budžeta, koji iznosi oko sto miliona dolara, ostvaruje od prava za prenos ceremonije dodele Oskara.
Ove godine, inače, po broju nominacija za Oskara vode avanturistički 3D film “Hugo” Martina Skorsezea (Scorsese) i nemi crno-beli film “Umetnik” (The Artist) Mišela Azanavisijusa (Michel Hazanavicius).
Skorsezeov film o siročetu koje živi u ogromnom satu na francuskoj železničkoj stanici ima 11 nominacija, a jednu manje ima “Umetnik”, koji je dobio niz esnafskih nagrada, a upravo je trijumfovao i na dodeli Cezara, francuske verzije oskara.
Za Oskara za najbolji film nadmeće se još sedam naslova - porodična drama "Potomci" Aleksandera Pejna (Alexander Payne), "Jako glasno i neverovatno blizu" Stivena Daldrija (Stephen Daldry) o 11. septembru, "Služavke" o položaju Afroamerikanki na jugu SAD, u režiji Tejta Tejlora (Tate Taylor), te "Ponoć u Parizu" Vudija Alena (Woody Allen), "Formula uspeha" Beneta Milera (Bennett Miller), kao i "Drvo života" Terensa Malika (Terence Malick), pobednički film Kana 2011. godine, te epska priča o Prvom svetskom ratu "Ratni konj" Stivena Spilberga (Steven Spielberg).
Osim Azanavisijusa i Skorsezea, Oskara za režiju mogli bi da dobiju i Pejn, Alen i Malik.
Sajt Oskara je www.oscars.org
(SEEcult.org)
