Goran Jureša - Slikovna žrtva

Izložba Gorana Jureše “Slikovna žrtva” biće otvorena 5. juna u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao jedan od mogućih izbora radova tog umetnika od 2006. do danas sa naglaskom na recentni opus koji se sastoji od serije slika, crteža i kolaža.

Objašnjavajući svoj rad, Jureša ističe da kroz istraživanje sopstvene likovnosti teži da pronađe specifično ličnu magičnu silu, koja bi bila prepoznatljiva u posmatranju rada.

“Najčešće mi ne uspeva. Kad mi uspe to je za mene događaj. Iluzija prostora i oblika nije umetnost koja me zanima. Sve se odvija na plohi u dve dimenzije, treća sam ja. Boja je dimenzija, znači to je četvrta”, naveo je Jureša o svom radu, dodajući da se njegovo iskustvo obogaćuje u problematičnim situacijama rada u kojima ne zna šta treba da uradi dalje.

“Avantura može da donese sve ili ništa, nema osrednjeg”, dodao je Jureša, umetnik čije je slikarstvo, kako je naveo MSUV, slobodnog, a opet određenog izraza, rasterećenog akademskih kanona. Upotrebom specifičnog autorskog postupka, Jureša tvori zreo i zapažen umetnički rukopis.

       Conquest of Mexico, 2013.

Prema navodima kustosa izložbe Nikole Šuice, rezonantni pravac umetničkih traganja koje Jureša postavlja u stvaranje svoje slikovite kompozicije prati nadnesen strukturalni opit.

“Premda takva refleksivnost dopire iz iskustva stvaralaštva koje nastaje u našem dobu posle iskustva medija, unesene ucrtane linije, dimenzije i nagovešteni oblici, podvrgnuti su dinamici dubine poniranja u protivurečna saznanja tema i povoda. Zamena linija crtanja ili njihovih snopova za sva obličja i predstave sveta zamena je za govornu ispovest, za hroniku ili svedočenje”, naveo je Šuica u opsežnom eseju o stvaralaštvu Jureše.

         Jedi, moli, voli II, 2013. 

"Distanca između upamćenih događaja, prenesenih saznanja i fascinacija je kroz umetnikova pravila iskustva i podložnost igri data ka senzitivnim tematskim dozivima: vladavini, otimanju, samoisticanju i pođarmljivanju drugih i drukčijih, stvaranju plena, nagradi u priznanju, slavi, čulnoj ljubavi i naposletku metafori slatkog trijumfa ukusa čokolade”, naveo je Šuica.

        12 cm iznad tla (po Markesu)

“Instanca minimalne harmonije ima dugačak autorski put transformacije, a fokus na Treći svet je u autorskom obzoru prerađen u kuhinjama imperijalne Evrope. Otud i u umetničkoj zrelosti, ovakav vid ekscentričnog duševnog i saznajnog preplitanja u tematskim izborima i pozivanjima odaje disciplinovano prepuštanje u samoispitivanje, od dečjih sanjarenja, do ekscesnih detalja. Od naznaka, ravnoteže i uvođenja likovnih sitnih upisa i naslojavanja, do bilansa slikovne drame od prizora do prizora i od jedne varijacije i imenovanja do lirsko povišenih temperamentnih ekspresija”, naveo je Šuica.

         O Julijanu gostoprimcu I, 2014.

Jureša kaže da o slikarstvu zna mnogo, ali kada sam treba da se upusti u isto ne zna ništa.

“Znam samo da se pravo slikarstvo i pravi crtež uvek prepoznaju. Sopstvenu sliku koja nema biće uvek osećam. Da objasnim postupak rada ili rastumačim šta je ono što posmatrač gleda na platnu posle moje obrade ne mogu. To ne koristi ničemu”, naveo je Jureša, koji je rođen 1973. u Beogradu, a magistrirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2002.

Jureša od 1996. izlaže samostalno i učestvuje na velikom broju kolektivnih izložbi. Tokom 2003. ostvario je rezidencijalni boravak u CEAAC-u (Centre Europeen d Actions Artistiques Contemporaines) u Strazburu, a 2004. i 2005. u Cité des Arts u Parizu. Dobitnik je stipendije WUS AUSTRIA i nekoliko nagrada.

Zaposlen je kao docent na Departmanu za grafičko inženjerstvo i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Izložba “Slikovna žrtva” u MSUV-u biće otvorena do 29. juna.

(SEEcult.org)