Gras o ratovima i slobodi

Nemački nobelovac Ginter Gras (Guenter Grass), koji se retko oglašava u javnosti, dao je intervju ruskim novinama “Novaja gazeta” (Новая газета) u kojem se osvrnuo i na sopstveno učešće u nacističkim snagama, kao i na posledice Drugog svetskog rata i uzroke novih ratova i borbu protiv terorizma, ali i na stanje sloboda u Rusiji, kojoj je poručio da se mora suočiti sa zlodelila bivših vođa, kao što je to Nemačka učinila.

Nemački nobelovac Ginter Gras (Guenter Grass), koji se retko oglašava u javnosti, dao je intervju ruskim novinama “Novaja gazeta” (Новая газета) u kojem se osvrnuo i na sopstveno učešće u nacističkim snagama, kao i na posledice Drugog svetskog rata i uzroke novih ratova i borbu protiv terorizma, ali i na stanje sloboda u Rusiji, kojoj je poručio da se mora suočiti sa zlodelila bivših vođa, kao što je to Nemačka učinila.

Prema njegovim rečima, pre 65 godina, po kapitulaciji Vermahta, nemačkih oružanih snaga tokom Drugog svetskog rata, kada je imao 17 godina i bio zaslepljen nacističkom ideologijom, bio je samo ozlojeđeni vojnik paramparčad razbijene vojske, mladić koji nije razumeo značaj takvog događaja.

“Bio sam prosto rasrđen i ozlojeđen vojnik u kojem su se borila dva protivurečna osećanja, stid i poniženje zbog toga što su nas porazli i potukli do nogu i ogromno olakšanje, skoro sreća, kad posmislimo da više neće biti potrebe da ponovo drhtimo u rovovima strahujući da ne poginemo od metka ili da nas ne raznese granata”, rekao je Gras, autor čuvenog antinacističkog “Limenog doboša”, koji je 2006. uzburkao javnost priznanjem da je 60 godina skrivao tajnu da je bio pripadnik zloglasnih SS jedinica u Drugom svetskom ratu.

Gras ne smatra da je iskustvo Drugog svetskog rata donelo antimilitarističke navike, a kao dokaz za takav stav podseća na činjenicu da se Evropa odmah posle 1945. godine “ukrcala u novi rat, ovog puta hladni, koji se često zagrejavao do vrelog”.

“Drugačije nije moglo ni biti u vreme vladavine dva nepomirljiva i međusobno oštro suprostavljena politička sistema. Onda je ostala samo jedna super sila. I šta se time dobilo? Jednodržavni poredak, kako ja volim da kažem, koji ne može spasiti planetu od novog krvoprolića. Svetska napetost raste uzrokovana skrivanjem iza energetskih izvora i pava da se njima raspolaže, kao što je to bilo u Persijskom zalivu, ili iza neke druge ideologije takođe uslovljene ekonomskim razlozima čija je potvrda beskonačni rat u Avganistanu”, rekao je Gras.

Povodom svog poznatog stava da je ujedinjenje dve nemačke države bilo strateška greška, Gras je rekao da i dalje smatra da je “slivanjem“ SRN i DDR, stvorena jedna militaristička država koja će dugo preživljavati posledice prevremenog ujedinjenja dva dela koja su izgubila supstance nepohodne za istinsko ujedinjenje.

U apokalipsu, odnosno treći svetski rat, Gras ipak ne veruje, budući da je atomski arsenal toliko napunjen kao efikasno sredstvo uzajamnog odvraćanja.

“Ali zato lideri u trgovini oružjem, kao što su SAD, Rusija, ili moja država, voljno ili nevoljno, podstiču razvoj visoko profitnog biznisa eskalacijom lokalnih ratova. Rastuća količina oružja koje proizvode pogoršava kvalitet mira u svetu. Tu je još jedan problem, sve veća i dublja polarizacija bogatih i siromašnih”, rekao je Gras.

On je ocenio da je na opasnost od rastuće ksenofobije i terorizma još sredinom 70-ihh godina prošlog veka upozaravala Nezavisna komisija za međunarodni razvoj “Sever-Jug”, na čijem je čelu bio njen utemeljivač, socijaldemokratski lider Vili Brant.

Osvrnuvši se na politički sistem u Rusiji, Gras je rekao da se eliksir demokratije, kao što je sloboda štampe, u Rusiji još nije primio.

“Znam i to da je javna kritika poroka savremenog sistema vlasti u vašoj domovini veoma opasna. Zar vas tamo još uvek streljaju?”, upitao je Gras, a posle potvrdnog odgovora novinara, rekao je da će takvo stanje trajati do onog vremena dok se većina ljudi ne oslobodi nevidljivih okova pređašnjeg režima.

“Kod nas Nemaca se, ne samo u zakonima nego i u svesti, ukorenilo mišljenje i stav da je nacizam bio zločin protiv čovečanstva. U književnosti, na filmu, u medijima, ta stranica istorije se jedinstveno ocenjuje kao stidna i sramna. Pokazalo se da u Rusiji nije tako. Tamo nema dovoljno političke volje da se žigošu zlodela koja su bivše vođe učinile protiv svog naroda. Međutim, društvo koje nije osudilo sopstvenu krvavu prošlost, primorano je da strada i u sadašnjosti. Voleo bih da nisam u pravu, ali Rusija bez pokajanja i liberalnih promena rizikuje sve novije i novije gubitke svojih uglednih građana. I to ne samo novinara čija ubistva još nisu rasveteljena”, zaključio je Gras.

o tome iz sire perspektive’, naveo je autor cuvenog antinacistickog romana ‘Limeni dobos’, koji je poznat i kao levicar i antiratni aktivista.

Rođen u Gdanjsku 1927. godine, kada je taj grad bio većinom nastanjen Nemcima i poznat kao Slobodan grad Danzing, Gras se proslavio krajem 50-ih “Limenim dobošem”, delom koje ispituje nemačko nacističko nasleđe.

Nakon priznanja da je bio pripadnik SS jedinica, bivši poljski predsednik Leh Valensa tražio je da se Grasu oduzme titular počasnog građanina Gdanjska, koju i sam ima, ali je potom prihvatio Grasovo priznanje greške iz mladosti.

I Nobelova fondacija odbacila je mogućnost da povuče nagradu za književnost, dodeljenu Grasu 1999. godine.

Mnogi ugledni pisci u međuvremenu su mu izrazili podršku, smatrajući da je reč o “grešci iz mladosti” i ukazujući na njegovo delo i antiratne stavove u odraslom dobu.

Branko Rakočević / V.T.