Grifon 2021 - Manetu Radmanoviću
Nagrada Grifon za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2018, 2019. i 2020. godini dodeljena je Manetu Radmanoviću za publikaciju “U10: 3/6” – dvogodišnji katalog Umetničkog prostora U10 u Beogradu.
Žiri 13. konkursa Grifon, koji su činili grafički dizajneri Borut Vild, Miloš Ilić, Velimir Andrejević, laureat 12. Grifona (sa Sofijom Gavrilović), istoričar umetnosti Saša Janjić i autorka pisma Olivera Stojadinović, jednoglasno je dodelio nagradu Radmanoviću, na osnovu kovertiranih predloga Vilda.
Mane Radmanović, U10: 3/6
Prepoznatljiv stvaralački rukopis Radmanovića, kako je istakao žiri, čita se u osobenom personalnom i generacijskom kodu ideja, a zapažen je kao neodvojiv i integralan deo afirmisanja nezavisne umetničke scene.
“Mnogi realizovani projekti nekomercijalnog karaktera, deo ovog promišljenog i zrelog autorskog koncepta, pratila su i potvrđuju i priznanja na prethodnim konkursima Grifona. Nagrađeni rad, publikacija ‘U10: 3/6’, ukazujući na odnegovani kontinuitet i visoke profesionalne standarde u misiji kritičkog kulturnog delovanja, poseduje likovnu plemenitost i decentnost, kao i grafičku jasnoću i komunikativnost, čime se izdvaja kao kompletno i slojevito rešenje savremenog dizajna”, naveo je u obrazloženju žiri 13. konkursa Grifon, saopštio je Grafički kolektiv.
Mane Radmanović, U10: 3/6
Pored nagrade Grifon 2021, žiri je dodelio i specijalno priznanje Moniki Lang za publikaciju “Rejčel Kask-trilogija-Obris-Tranzit-Pohvale”.
Dodeljena su i priznanja po kategorijama: Oliveri Batajić Sretenović za rad “Galerija Jovan Popović, katalozi” (Knjiga i druge publikacije), Isidori M. Nikolić za rad “Predrag Nešković Sloboda najjačem” (Knjiga i druge publikacije), Katarini Popović za rad “Muzej Jugoslavije – agenda 2019” (Promotivni materijal i hartije od vrednosti), Ani Prodanović za rad “Familija fontova Orto” (Tipografsko pismo), Biljani Stanković za rad “Minea, familija rukopisnih pisama” (Tipografsko pismo), Zoranu Borenoviću za rad “Sudaruška” (Vizuelni identitet) i Jani Oršolić za rad “Samo nežno prema sebi” (Vizuelni identitet).
Izložba izabranih radova sa 13. konkursa Grifon, otvorena od otvorena 16. juna do 14. jula u Grafičkom kolektivu, obuhvata radove 32 autora, odabrane od pedesetak prijavljenih.
Prema navodima Saše Janjića, ovogodišnja selekcija i konkurs će svakako ostati u senci pandemije korona virusa, koja je uticala i na produkciju koja je vidno manja, ali ne nužno i nekvalitetnija.
“Ono što je svakako primetno je manjak dizajnerskih rešenja ambalaža i trodimenzionalnih proizvoda, što se može opravdati činjenicom o usporenoj privrednoj aktivnosti usled pandemije. Ipak ohrabruje praksa da je uprkos nepovoljnoj situaciji, grafička produkcija knjiga, plakata i posebno tipografskog pisma i dalje na zavidnom nivou. Vizuelni identiteti, web kao i TV grafika su takođe prisutni i čine ovogodišnju selekciju u medijskom smislu raznovrsnijom”, naveo je Janjić, dodajući da će iza svega toga ostati primeri uspešnog i inovativnog korišćenja kako novih tehnologija, tako i iskustava starije umetnosti u pogledu kreiranja novih predmeta i grafičkih rešenja. Ti i takvi primeri, kako je izrazio uverenje, sigurno će naći svoje mesto u muzejima primenjnih umetnosti i dizajna, ali ono što je važnije i značajnije, ostaće u sećanju mnogobrojnih ljudi koji su ih koristili ili imali.
“Grifon” je osnovan u saradnji sa kompanijom Quadra Graphic 1996. godine, u cilju stimulisanja i razvoja profesionalnih standarda u oblasti grafičkog dizajna.
Kao specijalizovana manifestacija bijenalnog karaktera, “Grifon” se tokom dve decenije razvila se u relevantni punkt za vrednovanje i sučeljavanje različitih poetika, pružajući realan uvid u aktuelnu produkciju grafičkog dizajna u Srbiji i regionu i autora koji su poreklom/školovanjem/boravkom vezani za ove prostore.
Dosadašnji laureati “Grifona” su: Miloš Ilić (1996), Vladan Srdić (1998), Borut Vild (2000), Goran Patlejh (2002), Slavimir Stojanović (2004), Isidora Nikolić (2006), Igor Oršolić (2008), Autorski tim A3 Format (Filip Bojović i Marko Rakić, 2010), Jovana Budošan i Aleksandar Ilić (2012), Metaklinika (2014), Piter Gregson Studio (2016) i Velimir Andrejević i Sofija Gavrilović (2018).
(SEEcult.org)