Handkeova antidrama Kaspar premijerno u JDP-u

Pozorišni komad “Kaspar” Petera Handkea, zasnovan na mitu o detetu koje je nađeno u šumi i koje društvo nastoji da pretvori u građanina, biće premijerno izveden 12. marta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u režiji Miloša Lolića, koji taj tekst vidi kao radikalnu, ali i emotivnu antidramu.

“Handke je jedan u nizu pisaca koji su se bavili čuvenom legendom o Kasparu Hauzeru, nastalom početkom 19. veka u nekom nebitnom gradiću ili seocetu u Nemačkoj, legendom o nemuštom detetu pronađenom u šumi, koje će onda naše društvo da nauči da govori. To jest, da ga pretvori u građanina, u šta su sve nas već odavno pretvorili”, izjavio je Lolić 11. marta na konferenciji za novinare u JDP-u.

Podsetivši da su različiti autori na različite načine tretirali ovu legendu, ocenio je da Handkeova verzija “spada u možda najradikalnije, a svakako je pre svega posledica kraja 60-ih godina 20. veka, kada je napisana”.

“Odmah je obeležena kao antidrama i to ne bez razloga. Ona se i oslanja na nasleđe i dadaizma i drame apsurda i mnogo čega. S druge strane, to je možda i najemotivnija antidrama koju sam ikada pročitao. To je bio i ključni razlog što sam, u dogovoru s JDP-om, prelomio da je to definitivno tekst koji danas treba postaviti i to posebno u Beogradu i posebno u JDP-u”, istakao je Lolić.

Prema njegovim rečima, rad na predstavi bio je fascinantan, zahvaljujući izvanrednim glumcima, a s druge starne iscrpljujući zbog okolnosti pandemije.

“Nisam siguran šta smo tačno napravili, ali sam ponosan na ono što smo napravili, imajući u vidu u kakvim smo uslovima radili. Neću da kažem da je pozorištu gore nego drugima, ali maske i distanca su velike prepreke za živu umetnost. Ponosan sam da smo uspeli da iznesemo ovakav zahtevni projekat”, rekao je Lolić.

Posebno je istakao Miodraga Dragičevića u naslovnoj ulozi: “Nisam nikada radio sa ovim mladim glumcem, a od sada se nadam da ću zauvek raditi s njim. Miša predstavu bukvalno nosi na svojim plećima, naravno, okružen ostalim neverovatnm glumcima”.

U ansamblu su i Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Petar Benčina u alternaciji s Radovanom Vujovićem, (koji će igrati na premijeri) i Miloš Samolov.

Miodrag Dragičević je zahvalio JDP-u što ga poziva da igra različite uloge i daje mu priliku da pokaže širi dijapazon svoje glume, što na filmu i televiziji često nije slučaj. “Desi se da vas ubace u kalup, pa igrate jedne te iste likove, a znate da možete da ponudite još mogo što šta”, rekao je.

Dragičević smatra i da će mu uloga Kaspara biti odskočna daska u glumačkom razvoju, samim tim što je “tekst takav, teško štivo, što je dosta moralo da se radi na njemu, i to svi - kolege glumci i cela autorska ekipa”.
“Svi smo zajedničkim snagama uspeli da oživimo ovo Handkeovo delo. Nije bilo lako tri meseca raditi, održavati ‘temperaturu’ koja treba sutra da izađe, da pokažemo šta smo napravili. Posle će mi biti lakše”, izjavio je Dragičević.

Dramaturg Periša Perišić istakao je da je “u ovo nezgodno vreme bio ozbiljan izazov postaviti komad koji je pisan kao ultimativni pozorišni manifest koji komentariše samog sebe i koji Handke s punim pravom zove komadom jezičke fakture”, te je proces rada “zahtevao minuciozan postupak s puno mikro detalja”.

“Komad je aktuelan u tom smislu što problematizuje zloupotrebu jezika u savremenom društvu. U doba sveopšte kakofonije, gde se postavlja pitanje imamo li uopšte vremena da se vratimo osnovama, da se vratimo sopstvenom elementarnom ljudskom biću, onome što jesmo, da zaboravimo na društvene uloge, na sve alternativne, digitalne i druge stvarnosti koje medijski živimo”, rekao je on.

Perišić je dodao da Handke to radi na subverzivan, radikalan način i sve vreme se igra, a utoliko je i sam proces bio težak.

“Nemamo radnju, lik, priču. Imamo jedno pozorišno zbivanje koje samo sebe ispituje i problematizuje u trenutku samog dešavanja”, rekao je Perišić, dodajući da je rad na predstavi bio izazov na svakom nivou – počev od prevoda, preko režije, scenografije, od glumaca do tehnike “ceo aparat je bio uključen i svi su funkcionisali kao jedna porodica”.

Handkeov komad iz 1968. godine prevele su Jelena Kostić Tomović i Bojana Denić. Scenografiju potpisuje Jasmina Holbus, kostime Maria Marković Milojev, muziku Nevena Glušica. Za scenski govor bila je zadužena Ljiljana Mrkić Popović, a za dizajn svetla Dejan Draganov.

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izrazila je zadovoljstvo što se prvi put u tom teatru igra komad nobelovca Handkea i dodala da slavni autor ne može sada da dođe u Beograd, ali da će svakako gledati predstavu kada to prilike dozvole.

Tamara Vučković Manojlović je rekla da je takođe srećna što je u JDP-u ponovo radio višestruko nagrađivani i na evropskoj sceni afirmisani reditelj Miloš Lolić, podsetivši na njegovu prethodnu predstavu u ovom teatru “Dnevnik o Čarnojeviću” iz 2014. godine.

Ukazavši na otežane uslove rada i stalnu neizvesnost zbog pandemije, direktorka je zahvalila svim učesnicima ovog zahtevnog projekta na velikom trudu da se sačuvaju visoki kriterijumi JDP-a.

Umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović primetio je da je Handkeov “Kaspar” odmah 1968. dobio etiketu antidramskog teatra, zbog čega, mada jeste igran, “nije odigran u pravom kapacitetu”.

“Smatralo se da ne pripada mejnsntrim teatru. Ali on to odavno jeste. Srećom, etikete prolaze, a tekstovi ostaju”, rekao je Stojanović, dodajući da nova predstava nije konvencionalna, ali jeste “bolno aktuelna, predstava iz ovog vremena, za ovo vreme”.

Stojanović je naveo i da je srećan i ponosan zbog ponovnog angažmana Lolića i njegove ekipe autorskih saradnika u JDP-u, kao i zbog fantastične uloge koju je ostvario Dragičević, u saradnji s celim glumačkim ansamblom.

Lolić je u JDP-u postavio i predstave: “Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog (2014), “Otelo” Vilijama Šekspira (2012), “Sanjari” Roberta Muzila (2008), “Druga strana” Dejana Dukovskog (2006) i “Tesla, totalna refleksija” Marije Stojanović (Jugokoncert i Jugoslovensko dramsko pozorište, 2006).

Predstava “Kaspar” igra se na velikoj sceni “Ljuba Tadić”, za ograničen broj publike.

*Foto: Nebojša Babić

(SEEcult.org)