• Search form

04.06.2018 | 19:17

Izazovi kulture u procesu globalizacije

Izazovi kulture u procesu globalizacije

Kultura u doba globalizacije i liberalnog kapitalizma, kao i mogućnosti očuvanja nacionalnih kulturnih specifičnosti, teme su međunarodnog skupa “Beogradski kontrapunkt” koji je počeo 4. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije koje tim dvodnevnim skupom želi da Beograd postane jedan od centara globalnog promišljanja o izazovima u oblasti kulture i umetnosti u savremenom svetu - kako je rekao ministar Vladan Vukosavljević.

Vukosavljević je s filmskim rediteljem Emirom Kusturicom i bio uvodničar i moderator okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, na kojem su učestvovali i kineska autorka Džang Kangkang, istoričar umetnosti Gunar Kvaran iz Norveške, umetnički direktor 57. Oktobarskog salona u Beogradu, te pisci Vladimir Pištalo iz Srbije, Jurij Poljakov iz Rusije, Fransisko Lopez Sača iz Kube i Dejvid Homel iz Kanade.

Vukosavljević je izrazio uverenje da će zaključci tog skupa poslužiti kao osnova za dalja promišljanja o pravcima kulturnog razvoja, odnosno načina na koji je moguće sačuvati kulturne osobenosti naroda i društava, povezivati se, razmenjivati i primati uticaje, te ustanoviti šta je dobro, a šta loše u procesu globalizacije.

“Globalno posmatrano, kultura mora da bude sačuvana u mozaičkom smislu od očuvanih nacionalnih kultura sa svim osobenostima, različitostima i specifičnostima. Tek tako očuvane kulture mogu da se uvezuju u kulturni mozaik i međusobno prožimaju. Ono što je opasnost je da u vrlo opštem procesu globalizacije, pa i u oblasti kulture, dođe do topljenja ivica kulturnih formata i da svet krene u pravcu stvaranja hibridne, amorfne kulture koja na prvi pogled jeste zajednička i opšta, ali veoma banalizovana. Očuvanje kulturnih obrazaca zato jeste uslov za kulturno umrežavanje i prožimanje koje je takođe neophodno”, rekao je Vukosavljević medijima uoči okruglog stola.

Beogradski kontrapunkt”, zato je prilika, prema njegovim rečima, da se složeni procesi u oblasti kulture sagledaju iz ugla intelektualaca iz različitih kulturnih zona.

Kusturica i Vukosavljević

Kusturica je ponovio na okruglom stolu svoje poglede o pogubnom uticaju liberalnog kapitalizma na kulturu, posebno u svetlu dominacije interesa internacionalnih korporacija zbog kojih, prema njegovom mišljenju, propadaju i sve države danas u svetu.

Iako u procesu globalizacije vidi i pozitivan efekat u smislu udruživanja sveta, što je i sam iskusio prikazujući filmove i nastupajući sa svojom grupom No Smoking Orchestra, Kusturica se detaljnije osvrnuo na negativne strane globalizacije čije izvore vidi u vojno-strateškim ciljevima i interesima krupnog kapitala.

“Prvo dođe Madona, pa NATO. Mi smo trpeli bombe zbog demokratije i kada je uništeno 240 bogomolja, taj svet nije reagovao u zaštitu te kulture. Globalizacija ima potrebu za novim profitom i nema humani aspekt, samo tehnološki”, ocenio je Kusturica.

Kusturica je naveo i da je, prema njujorškom listu “Njujorker”, kultura još pre 20 godina “prestala da bude ono što mislimo da je kultura”. “Oni misle da je to naučna kultura, a da kultura kao neko katarzično s jedne strane ili apolonovsko delovanje na mase i ljude - ne treba da postoji. Ona treba da se konzumira, a naučna kultura je ono što već ljudi obavljaju, a to je komunikacija preko interneta i taj pristup svim mogućim jutjubovima, artefaktima… To je upravo ono što je u suprotnosti sa jednom ostvarenom socijalističkom idejom gospodina (bivšeg urugvajskog predsednika Hosea) Muhike, koji kaže da je kultura ne samo ono što smo mislili, nego rutina dnevnog obraćanja i saobraćanja sa ljudima”, rekao je Kusturica.

Kao primer svojevrsne kompaktne multikulturne sredine, Kusturica je naveo Jugoslaviju, napominjući da je to bila zasluga poretka, a ne nekoga ko je mislio na budućnost. “U ovoj sredini se još o (Josipu Brozu) Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao”, rekao je Kusturica.

Prema njegovom mišljenju, kultura se danas seli u tržne centre, u kojima se uskoro mogu očekivati i sakralni objekti, pa i čitave gradske uprave.

“Pošto će bioskope preuzeti Netfliks, možemo komotno da tvrdimo da će se u nekadašnjim bioskopskim salama održavati neredovna zasedanja skupštine”, rekao je Kusturica, koji smatra da je globalizacija počela otkrićem televizije i potom raspadom SSSR-a.

Kritikovao je i holivudsku produkciju idealizovanog sveta iz 50-ih i 60-ih godina, ali i današnju filmsku industriju, koja je postala bezdušna, jer se autori ne bave čovekom, već profitom. Kao posledicu Holivuda i pop kulture u liku Elvisa Prislija, Kusturica vidi rijaliti šou programe današnjice, koji banalizuju čitave narode i predstavljaju poslednji udarac u cilju gubitka ljudskog samopoštovanja.

Smatrajući i da je demokratski totalitarizam zamenio totalitarizam sovjetskog tipa, Kusturica je ocenio da se tržište danas širi bombardovanjem.

I kanadski pisac Dejvid Homel ocenio je da su raspad SSSR-a i pad Berlinskog zida bili uvod u i globalizaciju i divljanje kapitalizma.

Iako je naveo da ne može da kaže da mu je žao SSSR-a, Homel je dodao da je kapitalizam podivljao kada više nije imao konkurentan sistem. Homel će 6. juna, inače, imati susret sa citaocima u knjižari Bookastore, povodom srpskog izdanja romana "Putujući cirkus", koje je objavio Arhipelag, a napisao ga je sa kanadskom ilustratorkom Meri Luiz Gej.

Kineska književnica Džang Kangkang ocenila je da globalizacija utiče na život ljudi širom sveta, te da, iako ima i dobre stvari, nosi sa sobom i brojne opasnosti. Kao jednu od posledica globalizacije, navela je bilbord sa natpisom u Pekingu: “Kompjuteri svih zemalja ujedinite se i neka internet bude ljudski rod”.

Prema rečima Džang Kangkang, koja je bila u Srbiji i Jugoslaviji pre tri decenije, već tada je shvatila da je jedna od osnovnih karakteristika Srba da obožavaju svoju tradiciju i slobodu, zbog čega ih danas, kao i njene sunarodnike u Kini, muči pitanje da li će prihvatanjem novog izgubiti sopstveni identitet.

Srpski pisac Vladimir Pištalo rekao je da je u tom pogledu “donekle optimista”, jer kulturni identitet “nije kliker da ga izgubite”.

“Trend u kojem živimo je kao neko klatno koje se kreće između globalizma i tribalizma, ali toliko brzo da je to neka vrsta stalnog dijaloga. Najvažniji je zato za sve nas odnos prema kulturi”, rekao je Pištalo, dodajući da je izraz kulture naroda poezija koja “pokazuje kako se nešto najlepše i najdublje može izraziti malim brojem reči”. Odnos prema poeziji tako, prema njegovim rečima, pokazuje i brigu ili nebrigu prema celoj kulturi. Pažljivo postupanje prema svojoj poeziji i kulturi, kako je dodao Pištalo, način je da se ona održi u neprestanom dijalogu između globalizma i tribalizma.

Program prvog dana “Beogradskog kontrapunkta” obuhvatao je i tribinu “Kultura na putu svile” u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećenu kulturnim vezama Srbije i Kine i značaju Kine za svetsku kulturnu baštinu.

Predstavnicima kineske delegacije organizovan je i susret sa predstavnicima reprezentativnih udruženja u kulturi.

Za 5. jun najavljen je nastavak okruglog stola “Šta sa globalizacijom u kulturi?”, te potpisivanje zajedničke izjave učesnika i njihovo prestavljanje medijima.

*Foto: Ministarstvo kulture

(SEEcult.org)

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

    11.09.2024 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    MISTERIJ MAJSTORA FORTEZZE - EUROPSKA BAŠTINA ŠIBENSKOGA GRAVERA - izložba (10.9.-10.11.2024.)

    Autorice izložbe: Marina Lambaša, Flora Turner Vučetić

    Organizacija izložbe: Galerija Klovićevi dvori i Muzej grada Šibenika

    Kustosice izložbe: Jasmina Bavoljak, Marina Lambaša

    Likovni postav izložbe: Dinko Uglešić

    https://gkd.hr

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.