Jubilej serije Grlom u jagode
Jubilej kultne TV serije “Grlom u jagode” – 40 godina od premijernog emitovanja, biće obeležen od 28. do 30. oktobra u Kulturnom centru Beograda prikazivanjem na velikom platnu svih deset epizoda, uz izložbu fotografija, promociju knjige i razgovor sa autorima i glumcima.
Jubilej kultne TV serije “Grlom u jagode” – 40 godina od premijernog emitovanja, biće obeležen od 28. do 30. oktobra u Kulturnom centru Beograda prikazivanjem na velikom platnu svih deset epizoda, uz izložbu fotografija, promociju knjige i razgovor sa autorima i glumcima.
Reditelj Srđan Karanović kaže da ni danas ne zna tajnu dugovečne popularnosti serije “Grlom u jagode”, osim da se “jednostavno desila hemija kao što se događa kada se neko zaljubi”, a svakako je ponosan što se to desilo.
“Svi smo radili strasno i ambiciozno sa željom da serija bude zabavna, ali i ozbiljna, da liči na lako štivo, a da tera na razmišljanje. Trudili smo se da bude za sve generacije, da odiše Beogradom i duhom vremena”, rekao je 18. oktobra na konferenciji za novinare u KCB-u Karanović, koji je pisao i scenario za “Grlom u jagode” sa Rajkom Grlićem.
Karanović je istakao da je ponosan što se organizuje obeležavanje jubileja serije, dodavši da se ne seća da je neki drugi film ili TV serija u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji dočekala takvu proslavu rođendana.
Autori projekta i priređivači knjige “Grlom u jagode – 40 godina TV serije” su Stefan Arsenijević i Maja Medić, koja je rekla da je pre izvesnog vremena na jednom snimanju glumac Bogdan Diklić pomenuo da se bliži okrugla godišnjica serije “Grlom u jagode”, a da je se niko neće setiti.
“Tako smo došli do ideje da u renoviranom prostoru Dvorane KCB-a postavimo izložbu fotografija, a onda su nam se apetiti povećali”, rekla je Maja Medić i zahvalila arhivu RTS-a na materijalu, kao i Vulkan izdavaštvu koje je sa KCB-om izdavač knjige o seriji “Grlom u jagode”.
Arsenijević je fascinaciju serijom “Grlom u jagode” kroz mnogobrojne reprize i među gledaocima rođenim i mnogo posle njenog nastanka objasnio stavom da kad je nešto dobro – onda je vanremensko.
“Ne morate da budete ona generacija (60-ih) da biste osećali tu nostalgiju i emocije. Pored toga, zadivljujuće je koliko je ta serija kompleksno i inovativno rađena, sa danas modernim preplitanjem igranog i dokumentarnog segmenta, sa ambivalentnim likovima i glumcima koji igraju sebe”, rekao je Arsenijević.
Branko Cvejić je izjavio da nema formulu zašto je lik Baneta Bumbara koji je tumačio – junak čak i današnjeg vremena.
“Pitaju me ko nam je bio inspiracija. Niko posebno, jedino život sam. Serija je postala fenomen verovatno zato što je jako dobra… Svi smo se poznavali između sebe. Jedino nov bio je Bogdan Diklić, a evo 41 godinu se družimo i uvek možemo da se oslonimo jedni na druge”, rekao je Cvejić.
Glumica Gordana Marić (Goca u seriji) izjavila je da je za “Grlom u jagode” vežu mnogi nezaboravni trenuci.
“Bila sam oduševljena scenarijem i imponovalo mi je to što sam pozvana. Imala sam jaku tremu da li ću odgovoriti zadatku, da li ću biti autentična. Srđan je tražio stil bez glume molim, da deluje dokumentarno. Svi smo se družili, ekipa je bila velika, ali je svako bio neophodan i važan”, rekla je Gordana Marić i podsetila na bisere od uloga starijih glumaca, poput Rahele Ferari (Banetove bake).
Bogdan Diklić rekao je da mu je uloga Boce u seriji “Grlom u jagode” bila najvažnija u profesionalnom životu, ali i izuzetno važno životno iskustvo.
“Imao sam samo 22 godine i čudom sam ušao među te divne, pametne i tolerantne ljude. Stasavao sam tokom tih meseci snimanja u druženju i komunikaciji”, rekao je Diklić, dodajući da pomalo nagađa tajnu upeha serije: “U to vreme nije bilo toliko ometača ljudske duše. Svi ti likovi se vole, a kroz konflikte između roditelja i dece, između drugova i u svim ostalim odnosima u poslednjih 15-20 godina, nabujali su konzumerizam i tehnicizam. U ono doba ljudi su se sretali, doživljavali se u neposrednom kontaktu, a ne preko interneta”.
Kompozitor Zoran Simjanović rekao je da to bio njegov prvi ozbiljan projekat i da je imao užasnu tremu.
“Što se tiče uspeha, jedino merilo je vreme. Ono što preživi, to i vredi. Lepo je da se sećamo tih dobrih stvari, a inače, mi kao narod ne pazimo mnogo na to. Za Bitlse i Rolingstonse se zna svaka godišnjica, a kada su nastale Siluete – to ne zna niko”, rekao je Simjanović.
Urednik redakcije Dramskog programa RTS-a Marko Novaković izrazio je zahvalnost Dikliću za to što je pokrenuo podsećanje na 1975. godinu kada se oko TV Beograd okupila sjajna ekipa stvaralaca na čelu sa Karanovićem, Grlićem i snimateljem Živkom Zalarom.
Novaković je istakao da su autori doneli nešto novo i u vremenu drugačije orijentacije u žanrovskom i tematskom smislu napravili trajnu vrednost.
Podsetio je da su se serije tada snimale na filmskoj traci, te da zato ostaje kvalitetan vizuelni izraz.
Što se tiče sadržaja, primetio je da mladalački bunt kojim serija odiše ono što je i danas aktuelno.
Karanović je rekao da je “Grlom u jagode” smatrao dugačkim filmom u nastavcima.
“Delimično sam tako koncipirao seriju... Bilo je dramaturški teško da svaka epizoda bude odvojena, a sve zajedno da su povezane u jednu priču”, rekao je Karanović.
Na pitanje gde bi danas bili likovi iz serije, Karanović je rekao da je filmom “Jagode u grlu” (1985) završena priča o toj generaciji.
“Pretpostavljam da bi u nekom trećem delu, pola snimanja moralo da bude obavljeno u inostranstvu, gde se danas nalaze deca tih likova. Razni bi završili na ideološkim i drugim stranputicama, a ostali bi hranili golubove po beogradskim parkovima”, rekao je Karanović.
(SEEcult.org)
