Kako se menja zaštićena celina Vračara
Kuće u Mišarskoj 3 i Resavskoj 25 u Beogradu, deo celine Istočni Vračar koja uživa status kulturnog dobra pod prethodnom zaštitom, moguće je da će uskoro otići u zaborav posle više od jednog veka, jer je na njihovim lokacijama planirana izgradnja poslovno-stambenih kompleksa. Kao i prošlogodišnje rušenje predratne vile u Topolskoj, i slučajevi kuće u Mišarskoj, delo čuvenog arhitekte Jovana Ilkića, i nekadašnje kuće Pere Velimirovića u Resavskoj, izazivaju burne reakcije u stručnoj javnosti, naročito zbog načina na koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda dao zeleno svetlo investitorima.
Direktorka Zavoda Olivera Vučković, kako je nedavno objavio BIRN, samostalno je, odnosno bez potpisa obrađivača, izdala investitoru Uslove za izradu urbanističkih projekata za arhitektonsko-urbanističku razradu objekata na tim lokacijama. Nakon što je BIRN zatražio zvanična dokumenta o planiranoj gradnji na Vračaru, Olivera Vučković najavila je da će istražiti ko je od zaposlenih u Zavodu dao informacije o postupanju u slučaju izgradnje u Mišarskoj i Resavskoj, što je izazvalo dodatne burne reakcije u stručnoj javnosti.
Generalna sekretarka organizacije Europa Nostra Srbija, istoričarka umetnosti Višnja Kisić, izjavila je tim povodom za N1 da objekti koji su pod prethodnom zaštitom uvažavaju isti stepen zaštite kao oni koji su već proglašeni za kulturno dobro, jer se pretpostavlja da će se, u proceduri proglašavanja od tri godine – koliko je predviđeno Zakonom o kulturnim dobrima, dokazati da li ti objekti jesu nešto što može da bude zaštićeno kao istorijsko-kulturna celina ili ne. Sve dok se to ne obori, kako je naglasila, oni “imaju apsolutno jednak legalni status kao i objekti koji su pod zaštitom”.
Višnja Kisić smatra da je izdavanje Uslova za izgradnju, koji ne preciziraju sudbinu postojećih zdanja, ali bez potpisa obrađivača tog dokumenta, veoma sporno.
“Dakle, direktorka koja je istoričar i koja je položila konzervatorski ispit, pre par meseci je sebi dala za diskreciono pravo da donese jednu takvu odluku bez da joj struka, profesija i ingerencije na bilo koji način to dozvoljavaju", izjavila je Viška Kisić.
Predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević izjavio je za N1 da je to samo jedan od primera da su stručne procene, mišljenje i argumentacija postali nevažni.
"Jer onaj ko želi recimo da gradi, on je dobio mišljenje Zavoda koje je oličeno u potpisu i pečatu rukovodioca i nema više rasprave", naveo je Kovačević. Upitan da li je moguće da neko vrši pritisak na direktorku Zavoda, Kovačević je rekao da bi “bio zabrinut za gospođino zdravlje ukoliko je ona samoinicijativno taj papir potpisala i izdala, a da niko iz struke, iz samog kolektiva iza toga ne stoji”.
Direktorka Zavoda nije odgovorila na pitanja N1 zbog čega je najavila istragu o tome ko je BIRN-u dao informacije ukoliko je sve transparentno, ali ni da li je i ranije postojala praksa da uslove za izgradnju izdaju isključivo direktori.
Prema navodima BIRN-a, direktorka Zavoda je u telefonskom razgovoru rekla da nije neuobičajeno da nema drugih potpisa na dokumentu, da “na stolu ima pet dokumenata koji nemaju obrađivače ili nisu potpisani”’, kao i da su neki od obrađivača radili na konkretnom dokumentu, a neki nisu, ali da su obavešteni o tome. “Ne vidim razlog zašto ne bi bili, predmet dođe do njih i onda ide dalje”, rekla je Olivera Vučković.
Informacija o prodaji stanova u Resavskoj 25 bila je više od mesec dana javno dostupna na sajtu za kupovinu nekretnina, iako za objekat na mestu kuće Pere Velimirovića, inženjera i ministra građevine u nekoliko navrata s kraja 19. i početka 20. veka, još nije dobijena građevinska dozvola, niti je urađen urbanistički projekat.
U jednom od dokumenata koji je BIRN dobio od Zavoda navedeno je da je investitor izgradnje i u Resavskoj i u Mišarskoj firma Capital Developments, ali je na sajtu bgnovogradnja, na kojem je oglašena prodaja stanova u Resavskoj, navedeno bilo da je investitor kompanija Sanidei, poznata po gradnji luksuznih stanova u Srbiji i Crnoj Gori. U toj kompaniji izjavili su da su još pre dva meseca prodali lokaciju i da ne grade zgradu, a da se oglas našao na sajtu, jer sajt nije ažuriran.
Na sajtu bgnovogradnja.rs više nema oglasa za Resavsku 25.
Prema Zakonu o kulturnim dobrima, kulturno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, u skladu sa odredbama tog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena.
Mere zaštite utvrđene tim zakonom primenjuju se na nepokretnosti koje su evidentirane da uživaju prethodnu zaštitu. Nadležna ustanova zaštite dužna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomenička svojstva i da u tom roku predloži utvrđivanje te nepokretnosti za kulturno dobro. Ukoliko evidentirana nepokretnost nije utvrđena za kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost ne primenjuju se mere zaštite utvrđene Zakonom o kulturnim dobrima.
*Foto: screenshot
(SEEcult.org)
