Kan - utočište od cenzure
Filmovi kineskog reditelja Lou Yea i iranskog Bahmana Ghobadija obeležili su početke takmičarskog i programa “Izvestan pogled” 62. Filmskog festivala u Kanu, na koji su stigli tajno, bez dozvole vlasti Kine i Irana. Nagrađivani Lu Je je prikazao u trci za Zlatnu palmu “Prolećnu groznicu”, koju je snimio uprkos petogodišnjoj zabrani snimanja filmova, koju su mu kineske vlasti nametnule zbog “Letnje palate” sa scenama sa Tjenanmena, takođe prikazane bez dozvole 2006. godine u Kanu.
Filmovi kineskog reditelja Lou Yea i iranskog Bahmana Ghobadija obeležili su početke takmičarskog i programa “Izvestan pogled” 62. Filmskog festivala u Kanu, na koji su stigli tajno, bez dozvole vlasti Kine i Irana.
Nagrađivani Lu Je je prikazao u trci za Zlatnu palmu “Prolećnu groznicu”, koju je snimio uprkos petogodišnjoj zabrani snimanja filmova, koju su mu kineske vlasti nametnule zbog “Letnje palate” sa scenama sa Tjenanmena, takođe prikazane bez dozvole 2006. godine u Kanu.
Povodom premijere “Prolećne groznice”, Lu Je izrazio je nadu da će biti poslednji reditelj koji je ikada zabranjen u Kini.
Njegov novi, dvosatni film je priča o strasti i zavođenju u gej zajednici, sa pojedinim scenama seksa, a snimljen je za svega dva meseca ručnom kamerom, s obzirom da je Lu Jeu zabranjen rad.
Prema njegovim rečima, ekipa je psihološki bila spremna za prekid snimanja, ali to se nije ni desilo.
Političkom tonu i problematizovanju pitanja sloboda na početku 62. Kana doprineo je i iranski reditelj Bahman Ghobadi, verenik nedavno oslobođene novinarke Roksane Saberi, koji je predstavio na otvaranju programa “Izvestan pogled” (Un Certain Regard) film “No One Knows About Persian Cats", takođe prikazan bez odobrenja vlasti Irana.
Roksana Saberi, optužena u Iranu za špijunažu, početkom ove nedelje oslobođena je osmogodišnje zatvorske kazne i osuđena na dve godine uslovno uslovno, a koscenaristkinja je Ghobadijevog filma koji je posvećen rizima cenzure i zatvora sa kojima se suočavaju iranski muzičari i ostali umetnici u Iranu.
Prema rečima Ghobadija, kome je jedan film već zabranjen u Iranu, Saberijeva je tužna što ne može da se pojavi u Kanu, s obzirom da sa porodicom treba da otputuje iz Irana u SAD.
Odajući priznanje glumačkoj ekipi na podršci i kreativnoj energiji za realizaciju odavno planiranog projekta, Ghobadi je posebno izrazio zahvalnost dvojici muzičara koji igraju u filmu, jer su ga naučili kako da snima bez dozvole, slično andergraund muzici.
Film je snimljen za svega 17 dana, bez dozvole i prethodne pripreme. Mnoge scene snimljene su iz brze vožnje motorom kako ih policija ne bi sprečila, ali je ekipa je dva puta hapšena tokom rada.
Prema navodima Ghobadija, uspeli su da podmite policajce DVD-jevima njegovih ranijih filmova.
Njegov novi film opisuje dvojicu muzičara koji su proveli određeno vreme i u zatvoru zbog pesama kojima su izmevali konzervativne iranske zvaničnike, a potom su formirali novi bend i nastavili pokušaje da dobiju vize i pašose kojima bi stigli u Evropu.
Film predstavlja živu teheransku muzičku scenu, počev od rokera, preko repera do hevi metalaca, koji sviraju i stvaraju na krovovima zgrada, svojeručno napravljenim skloništima ili prostorijama sa zvučnom izolacijom, kako bi izbegli vlasti.
Uprkos zabranama, iranska scena je vrlo živa, a prema navodima u filmu, postoji čak 2.000 rok grupa
Ghobadi, koji je kurdskog porekla, osvojio je nekoliko nagrada na evropskim i azijskim festivalima, a za film “A Time for Drunken Horses" dobio je Zlatnu palmu za najboljeg debitanta u Kanu 2000. Uprkos rastućem međunarodnom uspehu, Ghobadi je rekao novinarima u Kanu da je “sto odsto siguran” da njegov novi film neće biti prikazan u Iranu.
Sajt Kanskog festivala je www.festival-cannes.fr
(SEEcult.org)
