Krim - inspiracija ruskih pisaca
Krim je ovih dana uzburkao međunarodnu političku scenu proglašenjem državnog suvereniteta i zahtevom Rusiji da joj se pripoji. U rusku književnost odavno je ušao mističnom silom koja je uticala na maštu mnogih slavnih ruskih pisaca - niko se sa tog poluostrva na severu Crnog mora nije vratio bez nove pesme, priče ili makar sećanja koje će biti uobličeno u neki književni iskaz.
Puškinova “Bahčisarajska fontana”, Tolstojeve “Sevastopoljske pripovetke”, “Tavrida” Semjona Boborova, Čehovljeva “Dama s kučencetom” – samo su neka dela ruskih pisaca koja su nastala na Krimu ili su njime inspirisana.
Lav Tolstoj je tri puta boravio na Krimu, tu se lečio od teške bolesti, a posećivali su ga Čehov, Gorki, Bunjin…
Krimom su se inspirisali i Marina Cvetajeva, Puškin, Vladimir Nabokov...
Pesnik Vladimir Lugovski zaveštao je Krimu svoje srce, koje je posle njegove smrti ugrađeno u zidine na obali Jalte.
Među prvima od ruskih pisaca koji su obradili temu Krima bili su krajem 18. veka Gavril Deržavin, koji mu je posvetio odu “Dobijanje Krima”, i Semjon Bobrov, koji je opevao to poluostrvo u poemi “Tavrida”.
Kasnije se krimskim slikama nadahnjivao i Aleksandr Puškin, koji je 1820. putovao po tom poluostrvu koje je očaralo njegovu maštu. Aleksandra Sergejeviča je više od svega oduševila bivša prestonica krimskog hamstva - Bahčisara, koja je sačuvala istočnjački duh, a osobito Fontana suza koju je kroz nekoliko godina i ovaplotio u svojoj pesmi.
Sasvim drugačije Krim je video Lav Tolstoj, koji je prvi put dospeo na to polustrvo za vreme odbrane Sevastoplja sredinom 19. veka.
Marina Kudimova, pesnikinja, publicistkinja i zamenica glavnog urednika “Literaturne gazete”, navela je da je Tolstojevim “Sevatopoljskim pripovetkama” započet veliki žanr ruske vojne proze.
Pisac Maksimilijan Vološin otkrio je drugu stranu Krima – turističku.
Krajem 19. i početkom 20. veka, kada je njegova porodica među prvima kupila parcelu na Koktebelju, on je tu sagradio kuću prema sopstvenom projektu, namenivši je za “dobre susrete i prijateljske razgovore”.
U leto 1911. godine u nju su stigli i prvi gosti. Od tada je ta kuća postala neprestano pribežište pesnika, pisaca, slikara - praktično svi oni su smatrali svojom dužnošću da posete Koktebelj u traganju za inspiracijom.
Prema navodima istoričara ruske književnosti Alekseja Varlamova, tamo su dolazili najrazličitiji pisci i pre i posle Revolucije.
Svako je na Krimu nalazio nešto za sebe.
Aleksandar Grin je od tog poluostrva stvorio deo svog mitskog sveta.
Nabokov je ovaplotio jednu od najupečatljivijih slika u opisu sredozemnog sveta.
Nisu samo ruska poezija i proza prožeti duhom Krima - umetnički genije se sa svoje strane takođe pojavio na poluostrvu.
“Najtačniju, najverodostojniju, ne romantičnu kao kod Puškina, već lekarski suvoparnu, preciznu ocenu, dijagnozu značaja Krima u ruskom životu dao je A.P. Čehov i svojim životom na Krimu, i pričama, mada ih nema mnogo sa krimskom tematikom. Jedna ih je, “Dama s kučencetom", sve nadvisila. Mislim da je Čehov Krim učinio besmrtnim. I kad dolazimo na Krim, Jaltu, mi se sećamo da su ovuda prolazili junaci priče”, naveo je Varlamov.
U poslednja dva veka na Krimu su otvoreni muzeji, podignuti spomnenici posvećeni ruskim pisicima, a ponekad i književnim junacima.
Tako na primer morskom obalom na Jalti već nekoliko godina “šeta” bronzana Dama sa psetancetom.
Branko Rakočević / SEEcult.org
