• Search form

10.01.2019 | 11:52

Kritičari su izabrali 2019 – Umetnik (ni)je prisutan

Kritičari su izabrali 2019 – Umetnik (ni)je prisutan

Tradicionalna izložba “Kritičari su izabrali”, čija je autorka ove godine istoričarka umetnosti Danijela Purešević, dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za 2015. godinu, posvećena je fenomenu (dis)kontinuiteta prisustva umetnika na domaćoj sceni na primeru desetak autora u periodu od 25 godina.

Izložba “Umetnik (ni)je prisutan”, koja će biti otvorena 14. januara u Likovnoj galeriji KCB-a, obuhvata radove Dejana Atanackovića, Miomira Grujića Fleke, Milovana Destila Markovića, Stevana Markuša, Borisa Miljkovića i Jusufa Hadžifejzovića, kao i Dejana Anđelkovića i Jelice Radovanović, Predraga Peđe Neškovića i Igora Stepančića, koji su bili izbor Danijele Purešević za izložbu “Kritičari su izabrali” 1994. godine - u vreme kada je bila koncipirana kao promišljanje minule godine iz vizura troje kritičara. Uz Danijelu Purešević, na toj izložbi pre 25 godina učestvovale su svojim izborom umetnika i Milanka Todić (Aleksandar Davić, Stanislav Šarp i grupa FIA, i Aleksandar Kujučev) i Darka Radosavljević (Talent, Saša Marković Mikrob i grupa Škart).

U tom zbiru vizura, markirane su istaknute tačke likovne scene te neobične i sumorne 1993. godine, uklještene između uvođenja sankcija Jugoslaviji i Dejtonskog sporazuma, podsetila je Danijela Purešević u tekstu za katalog izložbe “Kritičari su izabrali 2019” koju je pripremila sa istorijske distance od 25 godina, pošavši od “studije slučaja” - podsećanja na izložbu iz 1994. godine, čiji su jedini tragovi crno-beli katalog i slučajno pronađen VHS snimak priloga sa 3K TV Beograd.

Posvetivši celokupan izložbeni projekat “Kritičari su izabrali 2019” istraživanju (ne)prisutnosti umetnika na domaćoj sceni, odnosno problemu (dis)kontinuiteta – za koji postoji niz uzroka (emigracija, eskapizam, samoizolacija, rezignacija, okrenutost goloj egzistenciji i borbi za opstanak, fizička smrt), Danijela Purešević navela je da uzorkom izbora (ne)prisutnih umetnika, izložba kreira imaginarnu, moguću mapu aktuelne likovne scene.

Opora i tamna u svom fonu, izložba “Kritičari su izabrali 2019” natkriljena je žovijalnom parafrazom naslova velike retrospektive Marine AbramovićUmetnik je prisutan”, održane u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA) 2010. godine, kada je umetnica tokom dva i po meseca provela više od 700 sati u “nemom dijalogu” sa publikom. “Decenijama se između naše sredine i ličnosti i dela Marine Abramović odvija dvosmerni proces prihvatanja i odbijanja, igrarija prisutnosti i neprisutnosti, tvoreći gotovo mitski, rašomonski, gordijev čvor. Da li je sredina odbacila Marinu ili Marina sredinu, latentno je pitanje koje se intenzivira dok lagano otpočinje odbrojavanje do njene velike povratničke izložbe, koja bi krajem leta 2019. trebalo da bude upriličena u beogradskom Muzeju savremene umetnosti. A to pitanje, jednako kao i čekanje Godoa, zapravo i nije potrebno razrešavati”, navela je Danijela Purešević.

Četvrt veka ranije, u kratkom pratećem tekstu izložbe koju je pripremila sa Milankom Todić i Darkom Radosavljević, Danijela Purešević zabeležila je: “Vreme je brzog protoka i smenjivanja događaja i jednoslojnih (dez)informacija, čiji progresivni ritam utiče na atrofiju memorije i osećanja kontinuiteta, na gubitak koncentracije i rastuće rastrojstvo”. “Intuitivno – da, ali aparaturom razuma tada nisam ni naslućivala dimenzije diskontinuiteta, to jest raspada koji će obeležiti nastupajući period naše kulturne scene”, dodala je ona.

Povodom umetnika koji su pre četvrt veka činili njen izbor (Anđelković & Radovanović, Nešković i Stepančić), Danijela Purešević navela je da su svo četvoro autora, bez obzira na svoju vidljivost ili nevidljivost na sceni, zapravo sve vreme duboko uronjeni u stvaralačke tokove, usmereni ka živoj interakciji i dijalogu sa društvenim okruženjem, sa nađenim i zatečenim predmetima i ambijentima.

Dejan Anđelković i Jelica Radovanović, beskompromisno prisutni, negujući slobodu izraza i stav nepristajanja, svojim razgranatim umetničkim delatnostima valovito su se kretali kroz vreme. Njihova disperzivna umetnička praksa je 2011. godine znalački obuhvaćena monografskim izdanjem (Fond Vujičić kolekcija) sa tumačenjem istoričarke umetnosti dr Jasmine Čubrilo, što je njihovo celokupno delovanje učinilo vidljivijim, sagledivim i razumljivim.

Dejan Anđelković & Jelica Radovanović, Bez naziva, 2018. prostorna instalacija, promenjive dimenzije

U menama između rezigniranosti i težnje da osvesti sveprisutni, duboko ukorenjen palanački duh, i izgradi platformu pomoću koje bi se on prevazišao, Peđa Nešković već više od pet decenija istrajno istražuje buvljake i artefakte naše svakodnevice, imajući čvrsto uporište u svom ateljeu na Starom sajmištu, gde opstaje kao jedan od poslednjih stvaralaca.

Predrag Nešković, Gobleni – Kosovka devojka, 1990-2019. in situ, kombinovana tehnika

Igor Stepančić nestaje i ponovo se pojavljuje na sceni na sasvim neočekivanim mestima, meandrira, i u svakom novom istupu iznenađuje svežinom, inovativnošću i kompleksnošću iskaza. Svojim projektom koji je namenski osmislio za kontekst izložbe “Umetnik (ni)je prisutan”, Stepančić na radikalan i inovativan način akcentuje poziciju umetnika u ovdašnjem galerijsko-muzejskom sistemu i medijskom prostoru, navela je Danijela Purešević.

Igor Stepančić, LIVE, Mrtva priroda, Streaming, 2019. Dvosmerni live stream na socijalnim mrezama (YouTube, FB, In) 8 sati

Kao paradigmatičan primer pozicije i vidljivosti vizuelnih umetnika, Danijela Purešević izložbi “Umetnik (ni)je prisutan” predstavlja Dejana Atanackovića, autora koji već više od dve decenije živi i radi na liniji Firenca–Beograd, a koji je nizom ubedljivih izložbenih, ali i međunarodnih projekata u domenu edukacije, kao i inkluzije, prisutan na ovdašnjoj likovnoj i javnoj sceni. Atanacković je 2014. godine u Narodnom muzeju u Kraljevu - izložbom “Odabrani radovi 2003-2014” ostvario celovit uvid u svoje stvaralaštvo. No, i pored svih delatnosti na sceni, širu prepoznatljivost i vidljivost stekao je tek početkom 2018. godine, kada je za roman “Luzitanija” dobio NIN-ovu nagradu.

“Atanacković se u svojim vizuelnim, ali i književnim istraživanjima u velikom meri oslanja na fundus antropologije, što je slučaj i sa digitalnim fotomontažama zasnovanim na arhivskom materijalu iz Antropološkog muzeja u Firenci. Zapravo, dvojnost Atanackovićeve (ne)vidljivosti na ovdašnjoj likovnoj/književnoj sceni, ukazuje se kao lokalna antropološka konstanta”, navela je Danijela Purešević.

Dejan Atanacković, Fiziologija bola, 2014-2018, digitalna štampa na platnu (9 printova različitih formata)  U radu je korišćen arhivski materijal Antorpološkog muzeja u Firenci

Miomir Grujić Fleka, jedna od ključnih figura beogradske likovne scene 80-ih i 90-ih godina 20. veka, snažno je utisnuo vlastiti znak u ovdašnju likovnu scenu. Umro je 2003. godine i od tada živi u urbanim legendama. Nedavna izložba u Šapcu i dodeljivanje njegovog imena jednom tamošnjem gradskom prolazu obnovilo je interesovanje za njegovo delo. U pripremi je monografija, ali i izložba u beogradskom MSU, što bi trebalo da legende o Fleki učini opipljivom.

Miomir Grujić Fleka, Veliki šaman, 1994. akrilik, ulje na platnu, 145 x 235 cm, foto: Jovana Stefanović

Među ključnim ličnostima beogradske umetničke scene 80-ih bio je i Milovan Destil Marković. Prelomna godina u njegovom životu bila je 1986, kada je dobio uglednu Politikinu nagradu za slikarstvo kao najmlađi laureat u njenoj istoriji. Iste godine izlagao je na Bijenalu u Veneciji i preselio se u Berlin, gde i danas živi.

Na izložbi “Umetnik (ni)je prisutan” zastupljen je slikom “Šta da se radi? Okupiraj!”, koja je nastala 2012. godine u sklopu Markovićevog prvog predstavljanja u Gradskoj galeriji u Požegi, gradu u kojem je živeo do punoletstva. Upravo se ta slika našla u središtu skandala početkom 2018. godine, kada je predsednica Skupštine opštine Požega Zorica Mitrović, neposredno posle turbulentnog ukidanja Kulturnog centra Požega, ocenila nepodobnim i neprimerenim niz ostvarenja savremenih umetnika koja su se na osnovu otkupa Ministarstva kulture zatekla pod krovom te institucije. Posebno je apostrofirana Markovićeva slika “Šta da se radi? Okupiraj!” iz serije “Bar-kod”, inspirisane prepoznatljivim nizom kodiranih linija koje danas ima svaki proizvod - simbolom neoliberalnog kapitalizma i potrošačkog društva.

Milovan Destil Marković, Šta da se radi – Okupiraj!, 2012. pigment i polikolor na platnu, 86 x 250 cm, foto: Destil

Među umetnicima na izložbi “Umetnik (ni)je prisutan” je i Stevan Markuš koji je ostavio snažno obeležje u ikonosferi 90-ih svojim slikama i crtežima, prizorima unutrašnjeg života, gde se autoportret preplitao sa elementima psihodelije, stripa, fantastike, andergraunda, ali i eskapističkim akcentima. Markuš je sa Urošem Đurićem sredinom 90-ih osnovao umetničku grupu Autonomisti, koja se zalagala za novu figurativnu umetnost inspirisanu stripom, filmom i reklamnim dizajnom. Jedan je od dobitnika nagrade 35. Oktobarskog salona 1994. Potom je ubrzo nestao sa scene. Radi crteže i izlaže veoma retko.

Stevan Markuš, Bezimeni, 2015, serija crteža, olovka na papiru, 21 x 30 cm

Na izložbi “Umetnik (ni)je prisutan” učestvuje i Jusuf Hadžifejzović kao jedna od najznačajnijih figura jugoslovenske likovne scene 80-ih. Živeo je u Sarajevu, studirao u Beogradu i Diseldorfu, Hadžifejzovića je pokrenuo Jugoslovenska dokumenta. Posle serija monumentalnih depografija koje je izvodio širom sveta, poslednjih godina, krećući se između Sarajeva, Antverpena i Koreje, on “otvara” svoju “Prodavnicu praznina”, u kojoj prodaje markiranu ispražnjenu ambalažu svega i svačega. “I tako, pod kontrolom umetnika i u skladu sa načelima slobodnog tržišta, raste svet praznine. Nemoguće je govoriti o onome čega nema. Ali praznine ima. Ima nemanja... Jusufovo markiranje i dekorisanje praznine umetnost je budućnosti”, napisao je nedavno u Jutarnjem listu Miljenko Jergović.

Jusuf Hadžifejzović, Prodavnica praznina, 2018, prazna ambalaža

Za izložbu “Umetnik (ni)je prisutan” Danijela Purešević odabrala je i Borisa Miljkovića, reditelja koji u drugoj epizodi druge sezone autorskog televizijskog projekta “Put u budućnost”, koja nosi naslov “Nostalgija”, na nsebi svojstven, subjektivan način, ispituje osećaj izmeštenosti iz domicilne sredine. Polazi pritom od Tarkovskog, razgovara sa Aleksandrom Genisom u Njujorku, u Amsterdamu prepoznaje tragove Marine Abramović, koja se svojevremeno tamo naselila napustivši Beograd, ali sa njom i razgovara u kolima vozeći se po beogradskim bulevarima. U gradu, u kojem jeste i nije prisutna, navela je Danijela Pureševića, koja je proteklog leta snimila sa Miljkovićem dokumentarni film o povratku Marine Abramović u Beograd.

Boris Miljković, Put u budućnost 2 (druga sezona), epizoda Nostalgija, 2018. Autor serije Boris Miljković, produkcija RTS, 30’18’’

Izložba “Umetnik (ni)je prisutan” stoga je, prema rečima Danijele Purešević, pokušaj mapiranja podzemnih, nevidljivih tokova ne terenu koji je sličan krečnjačkom, gde vodene mase, nakon snažnog nadzemnog toka, naglo poniru, formiraju nekakve svoje skrivene akumulacije i putanje, pa se onda kilometrima dalje nenadano pojavljuju i nastavljaju svoj nadzemni put, ne bi li opet nestajale, i nevidljive nastavljale svoj život.

“Ova izložba traga za odgovorom na pitanje šta bi bilo da su sve ove, ali i mnoge druge, stvaralačke energije imale svoj regularan tok?”, navela je Danijela Purešević, koja je nagradu “Lazar Trifunović” za 2015. godinu dobila za autorsku emisiju Art zona “Lev Manovič: Jezik novih medija” i kritike izrečene u Kulturnom dnevniku RTS-a “Muzeji - finalno odbrojavanje” i “Muzej savremene umetnosti - prolazno vreme”, povodom višegodišnjeg odlaganja rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Izložba “Umetnik (ni)je prisutanbiće otvorena do 7. februara, a u okviru pratećeg programa, za 19. januar u 13 sati najavljeno je autorsko vođenje Danijele Purešević sa umetnicima, a za 2. februar u 18 sati performans Jusufa Hadžifejzovića i razgovor.

(SEEcult.org)

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom