Kritika na delu: Jesenja izložba - Vanredno stanje, 2/3

Jesenja izložba ULUS-a "Vanredno stanje", Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd, 18. novembar – 16. decembar 2021.

2/3 - Kritičarka na delu: dr Maja Ćirić, istoričarka umetnosti, nezavisna kustoskinja

Istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja dr Maja Ćirić smatra da je nedavna Jesenja izložba ULUS-a "Vanredno stanje" bila ozbiljan iskaz o društvu u kojem živimo. U nastavku serijala Kritika na delu o Jesenjoj izložbi, čiji su kustosi Dejan Sretenović i Jelena Stojanović, Maja Ćirić ukazuje na specifičnosti Jesenje izložbe kao racionalne i hladne postavke, koja nije umerena i pomirljiva, već je u estetskom smislu dosta radikalna, i upravo kroz taj radikalni estetski iskaz u domenu mogućeg i predstavlja ozbiljan iskaz o savremenom društvu.

Jesenja izložba "Vanredno stanje" može se, prema rečima Maje Ćirić, posmatrati iz više kontekstualnih krugova, od kojih je najširi međunarodni krug.

“Živimo de fakto u vreme kada su došli neki novi drugi. Umetnici sa Balkana zaista su vrlo malo zastupljeni na svetskoj sceni, jer nismo atraktivni kao ljudi koji su došli, recimo, iz Palestine, koji imaju migrantsko poreklo. To znači da čak i u gradovima poput Beča, koji je za nas uvek bio portal za prodiranje ka Evropi, jednostavno ne postoji veliko interesovanje za umetnike sa ovog podneblja. Ako bismo govorili o užem, lokalnom kontekstu, u mejnstrim institucijama dolazi do pojave koju bih odredila kao retro-modernizam. Modernizam podrazumeva jako prisustvo individue, a ovoga puta to su često muškarci, dominantni kao identitetska kategorija i norma koja se prepoznaje. Ovoga puta taj retro-modernizam, za razliku od pravog modernizma, nema nikakvu komponentu eksperimenta u sebi. On je zapravo apsurdan, jer je suviše formalistički. Kada imamo takva dva kruga - jedan spoljašnji i jedan unutrašnji, onda ULUS i Paviljon “Cvijeta Zuzorić”, kao kolektivno delovanje koje je zanovano na eksperimentu i na nečemu što nije formalizam, što je otvoreno ka novim fenomenima, po meni je značajna institucija čiji je značaj možda mnogo veći nego što se pretpostavlja ili što mu se dozvoljava da ima. To je mesto gde uvek možete da saznate nešto o novim umetničkim pojavama i koje je otvoreno za raznolikosti, i mislim da takve vrednosti naše društvo treba da gaji”, navela je Maja Ćirić.

Opisujući današnji trenutak kao transpandemijsko stanje, Maja Ćirić ukazuje i da je Jesenja izložba označila pomak u odnosu na prošlogodišnje pretežno ilustrovanje fenomena pandemije.

“Stanje koje sada živimo, koje nije pandemijsko, nego je transpandemijsko - znači nije postpandemijsko, nego još traje - to stanje je prošle godine samo bilo ilustrovano kroz neke prakse”, navela je Maja Ćirić.

“Pandemija i kovid su poput ljubavi, koju umetnost nikada ne može da predstavi. Ona može da napravi rad kao što je poljubac, ali ljubav ne može da predstavi. Isto tako na nivou reprezentacije nije moguće artikulisati kovid. Prošle godine umetnici su se više fokusirali na ilustraciju nekih fenomena, ali ono što se desilo sa ovom izložbom jeste da je to mutiranje koje je naše društvo prošlo kroz vanredno stanje postalo deo umetničkih koncepta – ono je iznutra utkano u naše tkivo, u DNK, ili u stanja koja su prisutna na ovoj izložbi”, navela je Maja Ćirić, konstatujući da se stoga ne radi o reprezentaciji, već o “stanju koje je zastupljeno na ovoj izložbi”.

Jesenja izložba, kako je dodala, uspela je da prizna tu mutaciju.

Napominjući da u domenu savremene umetnosti dolazi do promene paradigme u filozofskom smislu, Maja Ćirić posebno je pomenula filozofa Rezu Negarestanija, koji čitavu jednu generaciju novih umetnika i kustosa “bukvalno pohranjuje racionalnom filozofijom koja se bazira na neljudskom”. “A šta je virus nego nešto neljudsko? I ova izložba u vanrednom stanju priznanje mutaciju – ona se desila, ali ne adresira to neljudsko još uvek, jer i dalje ostajemo okrenuti ka humanom subjektu, jer to neljudsko je za nas još uvek po malo tabu. Onda se dešava da više operišemo kategorijama koje je (Đorđo) Agamben definisao kao homo sacer, na primer. To je čovek koji može da bude žrtvovan - ne samo zbog pandemije, nego svet umetnosti odnosi svoje žrtve - ali to je čovek koji nikada ne može da bude žrtvovan bogovima. On nema pravo, on nema tu posebnost, nego je njegov život – kako kaže bare life - jedan jednostavan i ogoljen život, koji je izložen mutacijama koje on ne može da kontroliše. Možda se sledeći Jesenji salon neće baviti samo mutacijama koje su se upisale u naše telo, nego će pokušati da adresira i to neljudsko”, navela je Maja Ćirić.

Ipak, kako je navela, nije svaka egzistencija umetnika u srpskom kontekstu ogoljena.

“Postoje mnogi ljudi koji u mikro kosmosu, mikro ekologiji, jako mnogo ulažu resursa i energije, intelekta i stvaralačkih aktivnosti. Ti mikrosistemi treba da postoje, treba ih negovati, samo bi u budućnosti trebalo da inkomporiraju i neljudsko kao element sa kojim se moramo suočiti. Ta orijentacija prema zapadnom svetu umetnosti nije nešto što bi trebalo da bude od značaja za nas. Lepo je ako se desi, ali sam apsolutno pro gajenja mikro sistema umetnosti. U tom smislu ULUS je zaista specifično mesto koje nije komercijalizovano u vreme opšte dominacije kapitala”, istakla je Maja Ćirić.

Prema njenom mišljenju, na Jesenjoj izložbi našli su se pojedini vrlo zanimljiv radovi, poput filma Sanje Anđelković koji je kompjuterski generisan i “možda prevazilazi očekivanja od ove izložbe”. Takođe, pomenula je zanimljive i aktuelne radove Nine Šumarac, takođe kompjuterski generisane, kao i monumentalni crtež Bojana Radojičića.

“Bojan Radojičić me je iznenadio monumentalnim crtežom dimenzija 5 x 3 metra na papirima ugovora za ‘Beograd na vodi’. U prvom trenutku sam pomislila da je možda ta sado-mazo estetika očekivana, ali kada shvatite da živimo u društvu u kojem je homo-erotičnost jako prisutna, ali nije osvešćena i još je tabu, onda bih rekla da je njegov gest jako hrabar”, rekla je ona i posebno pohvalila način na koji je taj rad uparen sa radovima Aleksandrije Ajduković sa kravama koje imaju fotosešn u provinciji. “Mislim da je to jako duhovit spoj – između homo-erotičnosti i krava koje su objekti foto aparata”, dodala je Maja Ćirić, dodajući i da joj se posebno sviđa to što nisu u pitanju mali gestovi, iako ima i njih, jer ULUS, naravno, nikada nije produkcijski potkovan.

Maja Ćirić posebno je istakla i društveni značaj Jesenje izložbe.

“Izložba dolazi u trenutku kada na krajoliku srpske scene imamo različite izložbe, međutim, ono što nam fali kao društvu jeste činjenica da niko od nas nije sposoban da da neki ozbiljan iskaz o onome što nam se dešava. Mnogi ljudi su se ućutali i onda svaka izložba jeste mogućnost da se nešto kaže. Ova izložba je specifična jer je dosta racionalna, dosta hladna, ukazuje na mutaciju koja se desila, ukazuje na nesposobnost čoveka da kaže važne istine o svetu, ali je u svom esteskom obličju toliko mračna da ona zapravo jeste iskaz za sebe. Ovoga puta Jesenja izložba nije umerena, nije pomirljiva, ona je u nekom estetskom smislu dosta radikalna, i baš kroz taj radikalni estetski iskaz u domenu mogućeg – pritom mislim na produkcijske uslove, ona jeste ozbiljan iskaz o društvu u kojem živimo”, navela je Maja Ćirić.

*U prvoj epizodi serijala Kritika na delu o Jesenjoj izložbi ULUS-a učestvovao je dr Jovan Čekić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)