Kuće pesmarice
Novogradnja u Uljanovsku u Rusiji na prvi pogled predstavlja uobičajena arihtektonska rešenja, ali fasade zgrada u jednom od novih blokova nude i poeziju.
Fasade zgrada u Ulici Ostrovskog ispisane su delovima stihova Aleksandra Puškina, Sergeja Mihalkova i Korneja Čukovskog, uz razne aforizme i misli stranih autora.
Istina, ništa ne ukazuje na autorstvo stihova ili sentenci. Ali, upravo baš ta okolnost treba da uzbudi stanare i prolaznike i podstakne ih da tragaju za autorima tako što će im blesnuti plamičak erudicije, a ako se ne upali, onda im preostaje da prekopavaju po internetu kako bi se obavestili kom pesniku pripadaju pojedini sthovi ili strofe, ispisane na “kućama-pesmaricama”.
Neosporno je da će ta neobična arhitektonska rešenja pomoći zaljubljenima da pevaju serenade svojim prelepim damama. Mnogo lakše je zapamtiti da voljena živi iza onih prozora gde je na balkonu napisano na primer: “Vidno je: sav u zlatu presijavajući se /car Saltan u ovoj palati boravi”, nego prebrojavati bezlične panelne blokove po vertikali i horizontali.
Istina, poneka slova ili poveće grupe njih već su zaklonili klima uređaji i satelitske antene. A njih će useljenjem novih stanara biti sve više i više, ali to bi moglo da donese i neku pedagošku korist: đaci koji budu prolazili ispred tih “kuća-pesmarica” će se takmičiti u pronalaženju “opravdano odsutnih slova” iz reči, i na taj način doborovoljno obnavljati i utvrđivati gradivo iz poezije.
Većina autora stihova i aforizama koji su “publikovani” na fasadama nisu više među živima, pa nema bojazni da će bilo ko pokretati pitanje kršenja autorskih prava. Međutim, ne može se isključiti da će u bliskoj i daljoj budućnosti ove novogradnje postati čuvene, pa će i stanovima u njima porasti cena.
I sada one privlače stanovnike grada Uljanovska, tim više što su izgrađene na atraktivnoj lokaciji, nedaleko od gradskog centra.
Pored stihova domaćih pesnika, na fasadama u Ulici Ostrovskog ovekovečene su i mudre poruke engleskog pisca i mislioca Ričarda Oldingtona (Richard Aldington, 1892-1962): “Živi i greši. U tome se sastoji život. I ne pomišljaj da možeš postati savršenstvo, jer to je nemoguća misija. Prekaljuj sebe i svoj karakter da bi, kad nastupi iskušenje, mogao s njim da se suočiš kao muškarac. Ne zamajavaj se i ne obmanjuj sebe nacifranim istinama i srceparajućim frazama... Treba da se bojiš života punog sivila”.
Nije isključeno da su urbanisti i graditelji tog stambenog bloka imali u vidu baš ovu misao kada su novi kvart u Uljanovsku naselili “kućama-pesmaricama”.
Branko Rakočević
