Kultura vs korona - umereni optimizam i oprez
Pandemija korona virusa u protekle dve godine drastično je uticala na način poslovanja pozorišnih i filmskih kuća u Beogradu, kao i na gradske festivale, a njihovi predstavnici ne očekuju skoro poboljšanje stanja, osim ako ne dođe do masovnije vakcinacije. O eventualnom uvođenju kovid propusnica u oblasti kulture imaju različite stavove, a gradski sekretar za kulturu Ivan Karl podržava tu meru. I pozorišta nešto naklonjenije gledaju na mogućnost uvođenja kovid propusnica, dok su predstavnici bioskopa izričito protiv takve mere, smatrajući da bi izgubili publiku i da je celishodnije raditi kampanje za vakcinisanje, posebno mladih. Tribina Kultura vs korona, održana 30. novembra u Domu omladine Beograda, pokazala je i da su ustanove kulture danas spremnije na prilagođavanje različitim izazovima koje donosi pandemija nego što je to bio slučaj 2020. godine, a opstaju pre svega zahvaljujući stabilnom finansiranju iz javnih fondova – gradskog ili državnog, jer se publika smanjila, a time i njihov prihod.
Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212, Zvezdara teatar i Narodno pozorište, kako su naveli njihovi predstavnici, striktno se pridržavaju epidemioloških mera koje su propisane još 2020. godine, a podrazumevaju nošenje zaštitnih maski, smanjen kapacitet sala (trenutno 50%), merenje temperature na ulazu kako zaposlenih, tako i publike...
“Trudimo se da pozorišta ostanu bezbedna mesta”, rekla je PR JDP-a Svetlana Paroški, navodeći da je najkomplikovaniji period bila jesen prošle godine, kada su pozorišta otvorila novu sezonu nakon vanrednog stanja i letnje pauze, ali je ubrzo došlo do rekordnih brojeva novozaraženih. “Imali smo u pripremi dve premijere, ali morali smo da ih odložimo i na kraju su izvedene na kraju sezone… I dalje sledimo sve što je Gradski zavod za zaštitu zdravlja i gradski Sekretarijat propisao kao mere - testiramo i glumce i tehniku pre igranja svake predstave i eventualno putovanja, i dalje svi nosimo maske, svi zaposleni, merimo temperaturu… Vodimo računa da ne bude puno ljudi, preporučujumo publici da se ne zadržava u holu, da ide na svoja mesta…”, rekla je ona.
Izvršna direktorka Zvezdara teatra Jasna Novakov iznela je konkretne podatke o posledicama pandemije, napominjući da se pokazalo da je pozorište prilagodljiva ustanova i prilično žilava, ali i da “postoji granica granice, preko koje više ne može da se ide”. “Kad je pređemo, osetićemo jako velike posledice. Mi smo sad negde oko te granice”, rekla je ona.
Iako publika puni pozorište – koliko je dozvoljeno, pa je i decembarski repertoar već gotovo rasprodat, Jasna Novakov rekla je da ti podaci mogu, međutim, da daju lažnu sliku, te da stoga treba biti jako oprezan.
Zvezdara teatar imaće do kraja 2021. godine oko 22.000 posetilaca, što je trećina u odnosu na period pre pandemije (2019. bilo ih je 65.000).
“Ostvarili smo samo trećinu posete, a i igrali smo znatno manje predstava – otprilike isto toliko manje, sa polovinom kapaciteta publike. Pitanje je koliko bismo publike imali kada bismo sutra rekli – puj pike ne važi, kovida nema, idemo ispočetka. Ne znam odgovor na to pitanje. Jako je teško bilo privući novu publiku u pozorište i pre kovida i godinama smo na tome radili. Koliko je snage, vremena, posvećenosti potrebno uložiti da se osvoji neka druga publika…”, rekla je ona, napominjući da pandemija ima velike posledice na finansijsko poslovanje Zvezdara teatra, koje je pre pandemije samostalno obezbeđivalo 60% budžeta, a 40% je bio udeo gradskih vlasti, dok je situacija danas obrnuta – samostalni prihod spao je na 35%, a 65% su budžetska sredstva, koja su pritom smanjena za 16%.
“Može se zaključiti na osnovu toga koliko je teško opsttai – gotovo na ivici nemogućeg”, rekla je Jasna Novakov.
Ipak, kako je dodala, velika je privilegija biti gradsko pozorište, jer su obezbeđena sredstva za plate, pa delom i za nove predstave. “Ako ne kao ranije, onda makar deo u skladu sa sadašnjom situacijom”, dodala je ona, napominjući i da je Zvezdara teatar u organizacionom smislu drugačiji od drugih gradskih pozorišta, budući da ima samo 18 zaposlenih, a sve ostale angažuje putem ugovora i plaća ih iz osnovnih sredstava.
Slično je opisao situaciju i direktor Ateljea 212 Novica Antić, navodeći da je to pozorište “polovično puno”.
“Predstave se prodaju skoro odmah, kod nas je to nešto više od polovine kapaciteta publike”, rekao je Antić, dodajući da je pitanje kako će publika reagovati kada se pozorišta otvore punim kapcitetom.
“Svakako da će biti posledica… Da je normalna sezona, ne bismo rekli: ‘Uh, koliko smo prodali karata!’, nego: ‘Vidi koliko smo manje prodali!’”, rekao je Antić.
Na manji broj publike sada su se, kako je dodao, i glumci već navikli, ali je na “početku, kada je bila dozvopljena smao trećina kapaciteta, bilo strašno. Sada i oni kažu – jao, bila je puna sala! E sad, da li je čaša poluprazna ili polupuna… Navikavamo se na dozu optimizma u ovoj situaciji, koja nije bas optimistična”, rekao je Antić.
Prema njegovim rečima Atelje 212 se prilagođava kako-tako i finansijskoj situaciji koju ima: “To što prodamo dobro dođe, u svakom slučaju - bolje je nego prošle godine kad nismo radili ili kad smo imali trećinu kapaciteta. Sad možemo nešto i da uložimo – kupili smo neku tehniku. Ne možemo da ulažemo u veće, kapitalne stvari”, rekao je on, ističući da se upodobljavaju novoj situaciji i scenografi, kostimografi, reditelji, pa se “pronalaze druga resenja koja ova finansijska situacija može da izdrži”.
V.d. upravnika Narodnog pozorišta Svetislav Goncić istakao je značaj odluke nadležnih da se pozorišta ne zatvaraju i da se distribucija kulturnih sadržaja uopšte – na gradskom i državnom nivou - nastavi uprkos pandemiji, uz pridržavanje epidemioloških mera. “Nismo zatvorili pozorišta, kao što se u svetu radi, nismo otpustili nikoga – svi dobijaju plate, i saradnici… O koroni ćemo pričati sigurno sledećih 300 godina, kao što se priča o koleri, ali ako već distribuiramo sadržaje na ovaj način – nismo privatna preduzeća, dužni smo da kao državni službenici omogućimo građanima kulturne sadržaje. Da bismo to uradili, moramo da ostanemo zdravi, a da bismo ostali zdravi, možemo da primenjujemo mere koje je država propisala kao mere kojima se ostaje zdrav, a to je vakcinacija”.
“Vakcinacijom možemo da distribuiramo sadržaje za koje dobijamo platu. To se ne odnosi samo na nas, nego i na publiku”, naglasio je Goncić.
Prema njegovim rečima, sva pozorišta od početka primenjuju vrlo stroge mere i nikada nije bio neki veći problem u smislu masovnog zaražavanja. U Narodnom pozorištu tako svi koji izlaze na scenu moraju biti vakcinisani, kao i svo pomoćno osoblje, rekao je Goncić.
“Imamo lica koja su zadužena i odgovorna za sprovođenje mera upravo iz tog razloga. Nije to jednostavno na operativnom nivou… Uz prvu sumnju, kijavicu, blokira se čitav niz radnji koje ne afektiraju samo jednu predstavu, nego odmah više, jer pomešani su ansambli”, rekao je on.
Novica Antić veruje da će kovid propusnice biti u nekom trenutku uvedene i u oblasti kulture, te da će to verovatno izazvati pad posete u početku – dok se ljudi ne naviknu, a onda će preći u rutinu. “Od Rusije do Amerike uvode se propusnice, kako god ih nazvali. Mislim da to jednog dana čeka i nas…”, rekao je Antić i dodao da iskreno i navija da se uvedu.
“Nisam za to da budemo prvi u tome, jer smo ipak bezbedniji od tržnih centara na primer, ali i nismo prvi – ugostiteljski sektor je. Pretpostavljam da će onda na redu biti i tržni centri, veliki sportski događaji… Kada se to uvede masovno, onda će i onom delu pozorišne populacije, koji nije veliki, preći u naviku, mada sigurno neće biti jednostavno”, rekao je Antić.
Jasna Novakov, s druge strane, nije pristalica uvođenja kovid propusnica, jer bi to dovelo do još jedne podele publike.
“To je ‘dobra’ stara osobina srpskog naroda - skloni smo podelama. Postoji knjiga ‘20 srpskih podela’ našeg upravnika (Duška Kovačevića). Mislim da smo sad stekli i 21. podelu – na vakcinisane i nevakcinisane. Ako nas ima pola vakcinisanih, a pola nevakcinisanih, očekujem da i među našom publikom ima otprilike taj isti procenat. Uvođenje kovid propusnica u svakom slučaju neće zavisiti od nas, pozorišta, već će to biti odluka državnog organa koju ćemo samo primeniti, kao i sve druge mere. Zaista mislim da su pozorišta uredno primenjivala od prve do poslednje mere i lično bih volela da budu poslednja u nizu koja će to (kovid propusnice) primeniti, jer se bojim upravo ove srpske podele, bojim se da ćemo izgubiti pola publike”, rekla je ona i dodala da bi volela da Zvezdara teatar može da ostane dosledan svojoj misiji – pozorište za sve.
Publici su, inače, predstavnici svih pozorišnih kuća izrazili zahvalnost na strpljenju i razumevanju za odlaganje i otkazivanje predstava, navodeći da je pandemija izuzetno otežala planiranje repertoara.
“Uskakanja je sada više nego ikad. I na to smo se navikli… bez obzira na to što je strašno teško raditi, organizovati bilo šta. Pokazali smo određenu vrstu vitalnosti, nekako plivamo u tome”, rekla je Svetlana Paroški, dodajući da se dešavalo da i među premijernim postavama ima glumaca koji su se razboleli.
Svetlana Paroški među publikom primećuje razliku u odnosu na prošlu jesen, jer se tada osećala i želja i strah, a sada vidi “samo neverovatnu želju da dolaze u pozorište, gledaju i uživaju”.
“Vi vidite da je ljudima to potrebno. Verujem da su im potrebni i muzeji, biblioteke… Zahvalna sam im što dolaze, što se pridržavaju mera, vrlo su strpljivi, merenje temperature, držanje distance, kao đaci u školi. Svi su jako disciplinovani i imaju mnogo razumevanja kada otkazujemo predstave. Kada radite sa takvim teškoćama, shvatite zašto to radite i onda je sve lakše”, rekla je ona.
I Jasna Novakov odala je priznanje publici, ne očekujući da će uskoro biti bolja situacija.
“Ušli smo u treću sezonu kovid rada, pitanje je da li će i četvrta sezona tako početi… Generalno, očekujem da ćemo se još više privići na ovakvo stanje, jer uslov opstanka je prilagođavanje. Pozorište je vrlo prilagodljiva institucija, tekovina ljudskog roda, videćemo u kom pravcu. I dalje moramo jako da budemo usmereni na publiku, treba je negovati, neljutiti je koliko god možemo – pokazala je veliko strpljenje. Nismo imali apsolutno nikakve incidente, svi su disciplinovani, veliki je stepen razumevanja na toliko otkazivanje predstava. Nama je jako pomogla i onlajn prodaja, koju godinama razvijamo, a sada dostigla skoro 80%, pa i karte lako vratimo”, rekla je ona i dodala da se nada će to kao “tekovina kovida” ostati i za budućnost.
Antić smatra da treba biti realan, ne kukati kao da je smak sveta i kao da će sve propasti.
“Ipak sam realan optimista da će se ova pošast u jednom doglednom periodu polako svoditi na to što je grip. Treba tako gledati i u skladu sa tim realnim optimizmom i raditi. Ne treba biti nerealan, već upodobljavati onome što je moguće”, rekao je on, dodajući da je Atelje 212 imalo osam premijera, jer je radilo male predstave. Sada već radi i ansambl predstave, “korak po korak, oprezno, uz sve probleme”.
Svetislav Goncić je rekao da se mnogo toga iracionalnog dešava, a najteže je osporiti iracionalno ubeđenje.
“Moramo se suočiti sa onim što je ispred nas – realno, operativno, ozbiljno, sarađivati na najbolji način da prosto svi pobedimo ono što je realno, a to je ta bolest. Moramo se suočiti”, poručio je on.
Za razliku od pozorišnih ljudi, koji se manje-više mire i sa mogućnošću uvođenja kovid propusnica, predstavnici bioskopskog sektora su jasno protiv takve mere, kako se, inače, još u septembru izjasnila i Grupa za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije.
Programski direktor bioskopa Cineplexx Ivan Hinić i direktor MegaCom Filma, Kombank dvorane i Festivala autorskog filma Igor Stanković, uvereni da su bioskopi bezbedni, smatraju da bi od kovid propusnica mnogo celishodnije bilo pokretanje kampanje za vakcinaciju, i to posebno mladih, koji i čine većinu bioskopske publike.
“Ljudi se osećaju bezbedno u bioskopu, a instistiramo i da našim primerom pokažemo svima da se mere poštuju. Svi zaposleni se konstantno pridržavaju mera, osim kada jedu, ali tada nisu u prostoru gde dolaze ljudi… Poštujemo mere koje su propisane još davnih dana, daju rezultate”, rekao je Stanković, podsećajući da u bioskopima važi blok kupovina karata za grupe posetilaca koje zajedno dolaze, pri čemu se pravi razmak od jednog mesta između njih i obavezne su zaštitne maske dok traje filmska projekcija. U pojedinim izuzetnim situacijama, kao što je bilo na otvaranju 27. FAF-a, Kombank dvorana dobija dozvolu Kriznog štaba da poveća kapacitet.
I Hinić smatra da dogovoreni protokol (blok kupoivna, razmak, merenje temperature, redovna dezinfekcija, provetravanje…) daje savršen rezultat. “Ne postoji nijedna zabeležen slučaj širenja korone u bioskopima, ni u svetu, ni kod nas”, rekao je on.
Bioskopi su, inače, nakon zatvaranja na početku pandemije u martu 2020, sve do 1. septembra bili zatvoreni, što znači da su bili bez prihoda skoro šest meseci.
“Prošla godina bila je kastrofalna. Faktički smo radili normalno 2,5 meseca. Vrlo teško smo preživeli kao kompanije. Država je pomogla da pre svega zadržimo zaposlene, a njih nije lako naći, jer je ovo specifična industrija”, rekao je Hinić, navodeći da je septembar 2020. godine, posle otvaranja bioskopa, dao dobre rezultate, ali zbog smanjenog kapaciteta, straha ljudi, ali i zbog nedostatka filmova, poseta je pala, pa je decembar 2020. godine bio na nivou 10% decembra 2019.
“Sada preživljavamo. Sreća je da imamo dva velika domaća filma, a zamislite da imamo kovid propusnice - rezultati sigurno ne bi bili ni pola od toga”, rekao je Hinić, koji smatra i da bi bioskopi pre trebalo da rade na afirmisanju vakcinacije, jer je ona ključna u borbi protiv korone.
Stanković je dodao da je pitanje kovid propusnica kompleksnije od pukog posmatranja da li je neko vakcinisan ili nije.
Bioskopi su specifični, jer rade čitavog dana, za razliku od pozorišta. U Kombank dvorani pritom 80% zaposlenih su studenti, pa bi uvođenje kovid propusnica značilo da i oni moraju da ih imaju, a s obzirom na mali procenat vakcinisanih među mladima – došlo bi do situacije da nema ko da održava proces rada.
“Kovid propusnice sigurno neće doneti ništa dobro – ili će dovesti do našeg zatvaranja ili do drastičnog smanjenja posete”, ocenio je Stanković i naglasio da bi se više bavio kampanjom i podizanjem svesti o potrebi vakcinacije. U tom smislu su nadležnima i predlagali saradnju u vidu spotova koji bi bili emitovani pre projekcije filmova. “Možemo da iskoristimo prednost bioskopa, jer su više od polovine publike tinejdžeri, a to je rizična grupa za prenos i procentualno je malo vakcinisanih. Hajde da njima pošaljemo poruku da je vakcina nešto dobro!”, rekao je Stanković.
Stanković je ukazao na negativan efekat kovid propusnica na prodaju karata i na primeru koncerata u Kombank dvorani. Za neke od njih dobili su saglasnost nadležnih za 1.200 mesta u sali čiji je kapacitet 1.400, ali isključivo uz kovid propusnice i testiranje. Prodaja karata je, međutim, bila loša. S druge strane, kada smanje broj raspoloživih karata na 500, ali bez kovid propusnica, prodaja naglo skoči već istog dana.
“Stvarno ne znam u čemu je problem - da li je toliko nevakcinisanih, ili ljudi jednostavno ne žele da se legitimišu i pokazuju te propusnice”, rekao je Stankovič.
Uvođenje kovid propusnica dovelo bi do toga da ne bi bilo publike kojoj je važno poslati poruku o potrebi vakcinisanaja, dodao je.
“Slanje poruka o važnosti vakcina onima koji su vakcinisani nema smisla. Otvorićemo sve svoje kanale za promociju važnosti vakcinacije, ali jako je važno da ostanemo otvoreni kao sada”, rekao je Stanković.
Prema rečima Hinića, svi bioskopi su spremni da učestvuju u nekoj vrsti kampanje za vakcinaciju, koja bi bila jasna mladima, zbunjenim od previše informacija. “Mi smo mesto gde je osnovna ciljna grupa posetilaca izmejdu 15 i 20 godina. Hajde da im se obratimo – spotovima, tribinama, promocijama…”, rekao je on i najavio da će već sledeće nedelje na sastanku Grupacije za kinematografiju predložiti pokretanje bioskopske kampanje za vakcinaciju.
Za vakcinaciju je zdušno i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, koji lično smatra da bi bilo dobro i da je obavezna, a podržava i uvođenje kovid propusnica.
“Možda sam dosadan što svaki put govorim o vakcinaciji, ali mislim da je to jedini način da se kroona svede na kolicicne prihvatljive za normalne tokove života. Voleo bih lično da još neka zemlja u Evropi ili svetu krene ka obaveznoj vakcinaciji… Ili ćemo koronu svesti na minimum, ili ćemo se vrteti u krug”, rekao je on.
Karl je rekao i da je za uvođenje kovid propusnica, jer to vidi kao način da se omogući veći kapacitet za sve ustanove – da se igra pred punim ili skoro punim gledalištem, a i da se podstakne vakcinacija.
“Razlika u odnosu na prošlu tribinu Korona vs kultura (održanu u decembru 2020) je da tada nije bilo vakcina. Sada ih imamo. Srbija je među prvima u Evropi imala sve vakcine, ali kao kad vam lekar prepiše lek, a vi ga pijete po nekom svom principu – neće imati efekta. Ako se nastavi vakcinacija, ovo će proći ili će doći do podnošljive mere”, rekao je Karl, ukazujući da je mogući putokaz Austrija, koja je najavila obaveznu vakcinaciju.
Karl je izrazio uverenje i da su i država Srbija i Grad Beograd u protekle dve godine “uradili sve što može da se pomogne kulturi”.
“I država i grad imali su prema kulturi kao majčinski odnos”, ocenio je on i istakao da su gradske vlasti za 2022. godinu predvidele 5% ukupnog budžeta za kulturu.
Iako je pandemija korona virusa prilično poremetila i život festivala u Beogradu, pa su pojedini odloženi 2020, a ove godine imali su dvostruka izdanja - poput Bitefa i Martovskog, dok Sajam knjiga već drugu godinu nije održan, predstavnici gradskih vlasti smatraju da je važno što je najvećim delom održan kontinuitet i što su institucije kulture počele da rade ubrzo posle vanrednog stanja, te ostale do sada otvorene. Jedina gradska manifestacija čiji kontinuitet nije održan protekle dve godine je Međunarodni sajam knjiga.
“Učinili smo sve. Sada se možda vidi koliko je predlog da bude početkom septembra bio ispravan”, rekao je Karl i najavio da je za 2022. godinu “veliki zadatak povratak Sajma knjiga”.
“Ceo ovaj period iza nas, ali i sutra, jedna je vrsta kolektivnog ispita, koji smo svi položili, ali istovremeno i dalje učimo, razmenjujemo znanje i polažemo”, rekao je Karl, koji je istakao važnost kontinuiteta manifestacija i na primeru Festa koji je imao pauzu 1993/94. i to mu je mnogo naškodilo. “Trebalo mu je dosta da se vrati i sebi i publici, i prilagodi i novim festivalima koji su nastali u međuvremenu”, rekao je Karl.
Karl je naglasio i da je 49. Fest, održan ove godine u pomerenom, majskom terminu, bio "jedini u to vreme u ovom delu Evrope koji nije bio hibridan". Time je, kako je rekao, utabana staza za jubilarni, 50. Fest, koji će biti održan u redovnom terminu od 26. februara do 6. marta 2022.
Još nije izvesno kakvog će obima biti, koliko će gostiju biti moguće dovesti… “Videćemo oko obima, zavisiće od situacije sa koronom ne samo kod nas, već i u svetu”, rekao je Karl, koji je smislio i slogan 50. Festa “Novi hrabri svet”, kao igru reči u odnosu na čuveni moto prvog Festovog izdanja “Hrabri novi svet”.
Ne želeći da otkriva detalje, pomenuo je samo Emira Kusturicu kao dobitnika počasne nagrade “Beogradski pobednik” 50. Festa – što je već objavljeno, te “malo neobično zatvaranje”.
“Vrlo će biti atraktivan i kvalitetan program, a što se tiče gostiju, sačekajmo da vidimo šta će korona da kaže”, dodao je Karl.
Istakao je da će biti nastavljena edicija novih Festovih izdanja u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda – knjigu o Dinku Tucakoviću priređuje Milan Nikodijević, o Nebojši Đukeliću - Maja Medić, a o Kusturici će izaći drugo izdanje knjige Gorana Gocića. Planirana je i posebna edicija poštanskih marki povodom jubilarnog Festa.
Karl je izrazio i uverenje da je potrebna radikalna promena Festa.
“Važno je da održimo 50. Fest, a posle njega treba svi dobro da razmislimo kako treba da izgleda 51. Lično mislim da treba da bude potpuno drugačiji od prethodnih 50, da mu treba vrsta resetovanja, da možda i kadrovski treba da bude drugačiji. Treba da se razmisli o krupnim promenama”, rekao je Karl.
U uobičajenom formatu biće održan 2022. godine i Bitef, koji je odložen 2020, a protekle jeseni imao je dvostruk, 54. i 55. izdanje.
Prema mišljenju direktora BItefa i Bitef teatra Miloša Latinovića, dvostruki Bitef i Sterijino pozorje u Novom Sadu doprineli su da bude održan i niz drugih pozorišnih festivala – u Vršcu, Užicu, Aleksincu…
“Priča o organizaciji i ponašanju tokom Bitefa bila je savršena i ljudi se u određenom smislu ugledali na nju. Uradili smo sve što se tiče mera i publika je imala priliku da vidi izvanredne predstave”, rekao je Latinović, navodeći da su pripreme za naredni Bitef već počele i da će “objektivno biti umereniji i kraći”, a veruje da će biti i drugačije koncipiran.
Da nije otkazana predstava Tomasa Ostermajera i slovenačka “Pluća” reditelja Žige Divjaka, Latinović smatra da bi dvostruki Bitef “bio za anale u kontekstu vremena u kojem se dešava”.
“Zadovoljni smo, u stresnoj situaciji nismo napravili nijedan kiks. Kada dolazi grupa od šezdesetak ljudi, imate samo strah da se neko ne razboli baš u Beogradu. Ništa se tako nije ni desilo”, rekao je Latinović, napominjući da je bilo dosta “ozbiljnih unutrašnjhi problema, jer su se ljudi razboljevali, a nije bilo moguće dovesti tek tako nekog sa strane”. Ipak, kako je naglasio, sve se dobro završilo.
I Beogradski džez festival uspeo je da se prilagodi pandemijskim uslovima, pa i da proslavi 50 godina od osnivanja.
Umetnički direktor Vojislav Pantelić izjavio je da mu je najveći utisak posle nedavnog 37. BDŽF-a bio susret sa jednim mladićem u gradskom prevozu, koji mu je prišao i zahvalio zbog dolaska Breda Meldaua. “Ne očekujete da se neko tako pojavi usred autobusa i komentariše događaj kojim ste srcem vezani više od 30 godina, posebno što to nije komercijalna muzika, već za 300-400 do hiljadu ljudi. Uvek je to bilo tako u ovom gradu”, rekao je Pantelić, zadovoljan i reakcijama stručne javnosti.
Jedina razlika u odnosu na festivalska izdanja pre pandemije je to što se organizatori nisu trudili da pune sale duplim programima. Pojedinim zvezdama pridodati su domaći sastavi, koji nisu učestvovali do sada u glavnom programu, dodao je Pantelić.
Prema rečima zamenice sekretara za kulturu Gordane Goncić, strateški se prilikom odlučivanja o gradskim festivalima u protekle dve godine moralo raditi na dva plana – s jedne strane je epidemija i potreba da se život nastavi, u skladu sa sloganom “Beograd živi”, a s druge strane je umetnički, konceptualni aspekt, odnosno potreba da se napravi što bolji program u nepovoljnim okolnostima.
“Kroz čitavu istoriju svaka epidemija nužno je menjala društvo. Nešto će se sigurno promeniti. Iako je velika naša želja da se vratimo na staro, sigurno neće biti ono isto što je bilo”, rekla je ona.
Belef je našao rešenje u okretanju domaćim umetnicima, ali uz dva “izuzetna gostovanja maltene na nivou svetskih senzacija”, uključujući Plasida Dominga, rekla je ona.
Kao članica Odbora Oktobarskog salona, ocenila je da je možda bio bolji od prošlog, iako je bilo manje posetilaca, s obzirom na pandemiju i letnji termin. “Ali, bili su svi strani umetnici i svi vide Beograd kao novi Berlin – da ne preterujem, ali zaista osećaju veliku kreativnu inspiraciju ovde”, rekla je Gordana Goncić.
Međunarodna saradnja u vreme pandemije bila je i posebna tema tribine, koju je vodila Snežana Jojić Stamenković, a iskustva u tom pogledu, kao i u kontekstu opšte nesigurnosti poslovanja, prenele su i direktorke Mestnog gledališča Ljubljanskog (MGL) Barbara Hieng Samobor i Zagrebackog kazališta mladih (ZKM) Snježana Abramović Miljković, koje su se uključile putem Zoom platforme.
Direktorka MGL-a podsetila je na strože mere koje su u nekoliko navrata važile u Sloveniji, dovevši i do blokade cele Ljubljane, pa i pozorišnog života. Sve je stalo, kako je navela, i na međunarodnom planu – osim memoranduma potpisanog u okviru Regionalne unije teatara (RUTA), na osnovu kojeg će MGL i gostovati početkom decembra u Beogradskom dramskom, i jedne koprodukcione predstave.
I na unutrašnjem planu nije mnogobolje, budući da su pozorišta u jesen 2020. godine dobila mere prema kojima su morala da prepolove publiku, a potom još jednom. “Neki gledaoci su se zauvek izgubili”, rekla je Barbara Hieng Samobor i dodala da je ta perspektiva čini jako neoptimističnom.
I direktorka ZKM-a Snježana Abramović Miljković rekla je da je “jako teško vreme” za pozorište, iako je njen teatar uspeo i da gostuje u Poljskoj, Mađarskoj i Litvaniji.
Uprkos periodičnim talasima jačanja pandemije, ZKM je pokušao da realizuje ove sezone predstave koje su kasnile iz 2020. Novi talas, međutim, ponovo je otežao rad, jer se i vakcinisani glumci razboljevaju.
ZKM je imao i predstave koje su režirane onlajn, te kopropdukciju sa varšavskim teatrom. Imao je i dva striming gostovanja na festivalima u Poljskoj i Makedoniji. “Snalazili smo se koliko smo mogli”, rekla je ona, konstatujući da kultura, nažalost, postaje višak i da se pozorišta u Hrvatskoj suočavaju i sa nedostatkom finansijskih sredstava.
Uprkos tome, “uporni smo u saradnjama, radimo sa BDP-om novu predstavu… Imamo velike planove kao da ćemo raditi najnormalnije, ali spremamo se i za crni scenario”, dodala je ona.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović rekla je da je to pozorište, uprkos mnogobrojnim preprekama, i u ovom periodu imalo živu međunarodnu saradnju, mada najvećim delon onlajn. “Naravno, preselila se na Zoom sastanke”, rekla je ona, pominjući kao primer dogovor o edukativnom projektu sa Talija teatrom iz Hamburga. JDP je ostvarilo i koprodukciju sa Burg teatrom, SNG Maribor i Cankarebim domom iz Ljubljane “Te noći sam je video”, prema romanu Draga Jančara, u dramatizaciji i režiji Janeza Pipana. Premijera je bila početkom novembra na Sceni “Ljuba Tadić”, a planirana je i u Beču i Ljubljani početkom 2022. godine.
Kao kruna višegodišnje saradnje sa ruskim kolegama, pre nekoliko meseci potpisan je memorandum koji podrazumeva razmenu predstava, umetnika i edukativne sadržaje, kao i zajedničko delovanje na međunarodnom planu.
Budući da je JDP član Evropske unije teatara, Tamara Vučković Manojlović rekla je da je pomalo apsurdno to što su se pre korone sastajali dva puta godišnje, a sada su na nedeljnom nivou u onlajn kontaktu. “Svi imaju veliku želju za saradnjom. Nadam se da će se, kada se stiša stanje, svi ti veliki planovi i ostvariti”, dodala je ona.
I izvršni producent BDP-a Srđan Obrenović dao je dozu optimizma, ističući da upravo 30. novembra počinje RUTA i da će ceo region zapravo ponovo biti u Beogradu.
“Potrudili smo se da, nakon 2019, nastavimo RUTA na Brionima, i evo sad u Beogradu, bez obzira što se zemlje zatvaraju i što ne znamo da li će se neko razboleti. Važno je da održimo festival i sva ova nova prijateljstva”, rekao je Obrenović.
Prema njegovom mišljenju, treba planirati kao da je sve normalno, ne paničiti, ali biti spreman i brzo reagovati. “Nažalost, jesmo se navikli da možemo svakog dana otkazati predstavu, zameniti glumca…”, rekao je Obrenović.
Otkazivanje u poslednjem trenutku iskusio je i BEMUS, i to obe godine na otvaranju. Dok je 2020. godine bilo nemoguće naći zamenu za slavnu Martu Agerič, ove godine je violinista Nemanja Radulović uskočio umesto najavljene gruzijske pijanistkinje Hatje Bunijatišvili, koja je pred put u Beograd saznala da je zaražena.
Umetnički direktor BEMUS-a Bojan Suđić rekao je da se pokazalo da je taj festival uspeo da se dosta dobro prilagodi novim uslovima. “Možda smo, na nesreću, imali dobru vežbu i pripremu tokom 90-ih, postali smo felsibilniji, shvatili da nhšta ne može sa sigurnošću da se planira. Sada je na neki način lakše, jer delimo tu muku sa čitavim svetom”, rekao je Suđić.
Prema njegovim rečima, sada je zapravo čak i lakše doći do velikih muzičara, kojima su propali angažmani dogovoreni za narednih pet godina. “To olakšava, jer ranije prosto nismo mogli da uđemo u trku sa planiranjem godinama unapred”, dodao je Suđić, navodeći i da su na BEMUS-u otkazani uglavnom programi koji su specifično problematični, poput velikog hora Perpetum džezile iz Slovenije.
Suđić je uveren i da i dalje ima publike za koncerte umetničke muzike, posebno za velike spektakle – za Martu Agerič karte su rasprodate za jedan dan, a “bilo je interesovanje za tri dvorane”.
Simfonijski orkestar RTS-a i Beogradska filharmonija nastupali su na BEMUS-u u punom sastavu i, kako je istakao, nije bio nijedan slučaj da se neko na sceni zarazi, bez obzira što je “orkestar upućen na najbližu komunikaciju”. “Svi nosimo zaštitne maske, osim duvača, ali se niko na sreću, barem kod nas, nije zarazio na sceni”, rekao je Suđić, dodajući da su u tom smislu horovi najveći problem.
Problem BEMUS-a je i to što je Sava centar zatvoren, a to je jedina velika sala u kojoj je mogla da se obezbedi fizička distanca. “Naš hram Kolarac uvek je bio donekle tesan, pogotovo za hor, orkestar i punu salu”, naveo je Suđić, dodajući da je u Kolarčevoj zadužbini problem i sa rasvetom nakon što je za vreme nastupa Beogradske filharmonije sa Zubinom Mehtom “od silne publike oboren refektor”.
(SEEcult.org)
*Podrška: Međunarodni fond za pomoć organizacijama u kulturi i obrazovanju 2021. nemačkog Saveznog ministarstva inostranih poslova, Gete instituta i drugih partnera: www.goethe.de/relieffund