Leto modernizma
Helsinki festival, koji će u glavnom gradu Finske biti održan od 13. do 30. avgusta, ponudiće raznovrstan multimedijalni program koji obuhvata koncerte umetničke i popularne muzike, pozorišne, plesne i cirkuske predstave, filmske projekcije i izložbe. Festival u Helsinkiju, osnovan 1968. godine, pripada onim multikulturalnim praznicima u kojima kao glavni junak nastupa ceo grad. U poređenju, recimo, sa Berlinom ili Edinburgom, Helsinki demonstira svoje prednosti kako u smislu raznovrsnosti programa tako i u za druge nedostignutoj srdačnosti dočeka gostiju.
Helsinki festival, koji će u glavnom gradu Finske biti održan od 13. do 30. avgusta, ponudiće raznovrstan multimedijalni program koji obuhvata koncerte umetničke i popularne muzike, pozorišne, plesne i cirkuske predstave, filmske projekcije i izložbe.
Festival u Helsinkiju, osnovan 1968. godine, pripada onim multikulturalnim praznicima u kojima kao glavni junak nastupa ceo grad. U poređenju, recimo, sa Berlinom ili Edinburgom, Helsinki demonstira svoje prednosti kako u smislu raznovrsnosti programa tako i u za druge nedostignutoj srdačnosti dočeka gostiju.
Na programu takvog festivala ”za svakog na svetu” našli su se ”Domaćini” pozorišta ”Simulanti” koji zajedno uživaju sa ”Radio Muezinom” Štefana Kegi i Protokolom iz Riminija (Rimini Protokol), a ”Šukšinove priče” Hermanosa - sa ”Opusom N7” Laboratorije Dmitrija Krimova.
Na festivalu Art goes Kapakka. To jesete, prostije rečeno ”u krčmi” teku programi performansa u restoranima, a pod Huvila Tent održavaju se pesnički turniri, izvodi se i sluša, naravno, muzka crne Afrike, ali ništa manje ni džez skandinavskih svirača i pevača.
Program Helsinki festivala je toliko izbalansiran po žanrovima i epohama da može čak šokirati konzeravtnivnog posetioca.
Skoro na svakom koncertu se mogu čuti dela iz 20. veka, a i više od toga, muzika savremenih kompozitora. To se međutim ne odnosi samo na specijalizovane koncerte, nego i na prestižne filharmonijske segmente koji se održavaju u velikim dvoranama.
Quatuor Diotima - francuski gudački kvartet, koji ulazi u pet naboljih u Evropi i to po najstrožim krirerijumima, na repertoaru je ”odnegovao” Kvartet Ravelija i komade Žerara Pesona i Paskala Disapena, čuvenih francuskih autrora srednje generacije.
Njihove finske kolege kvartet Meta4 izvodi tri izrazito ambiciozna programa: u svakom od njih najpre idu po dve tri stvari sunarodnika - Kimo Hakole, Esi-Peki Salonena i Kaji Saariaha, a zatim sleduje kasni Betovenov kvartet.
Esa-peka-Salonen nastupa na festivalu i kao dirgent i u tom svojstvu je priznat i cenjen u svetu: bivši šef Los Angeles Philharmoniscs došao je u rodni Helsinki sa svojim sadašnjim kolektivom Londonskom filharmonijom. Dva koncerta pokazuju raznoobrazno interesovanje Salonena: Šesta simfnija Malera, ”More” Debisija, ”Uzvišeno proleće” Stravinskog, Violinski koncert Sibeliusa (s Lejlom Džozefovič), ali takođe i nova dela sveprisutnog Saariha ”Svetlost i utučenost” kao i sopstveni klvirski koncert sa čuvenim solistom Jefimom Bronfanom.
U Hlesinki je pristigao i Ensemble InterContemporain (EIC), detence Pjera Buleza. Sa EIC nastupa i pravo čudo od soprana Kanađanka Barbara Hanigan.
U programu nastupaju kompozitori starosti od 40 do 50 godina, polaznici škole koju je Bulez osnovao, pariski institut IRCAM, kao i sam Bulez koji inače odavno ništa ne komponuje, nego samo dopisuje i prepisuje ranije napisana dela. Jednom rečju, ipak dosta redovni nastupi slavnog muzičkog diktatora, koji pod stare dane sa zadvoljstvom i dalje trasira put deleći s njima estetske orijentire služeči im s radošću kao izvođač. Ruku na srce, teško bi se moglo nazvati redovnim poražavajuće hladno savršenstvo s kakvim EIC postojano izvodi najsloženije partiture.
Još jedan veoma zanimljiv projekat nudi posetiocima festivala orkestatr Helsinške filharmonije. Još 1916. godine Englez Gustav Holst napisao je svitu ”Planete” od sedam komada, od ”Marsa” do ”Neptuna”, koja je postala super popularna ne samo na ostrvu nego i u kontinentalnoj Evropi. To prepozanatljivo staromodno delo prebrazilo se 2000. godine u osnovu za work-in-progress, kad je drugi Englez, Kolin Metjus, rešio da dopiše i ”Plutona” (ta planeta je, kao što je poznato, otkrivena tek 1930. godine, a Holst je umro četiri godne ranije).
I krenulo je. Austrijanac Bret Din je napisao ”Pad Komarova” (u spomen sovjetskog kosmonauta koji je izgoreo u modulu prilikom prizemljenja kosmičkog broda), Nemac Matijas Pinčer komponovao je ”Ozirisa” (tranzitna ekzoplaneta ), Kajja Sariaho - ”Asteroid 4179”, a Mark Entoni Ternedž ”Cereru” (patuljasta planeta u pojasu asteroida između Marsa i Jupitera). Sve se to izvodi na jednom koncertu s novom serijom planetarne epopeje koju je napisao Finac Kimo Hakola, a pod dirigentskom palicom Jona Sturgordsa, fenomenalnog muzičara, koji nažalost nije poznat izvan Skandinavije.
Posećenost u svim dvoranama u vreme održavanja Helsinki Fetivala uvek je velika bilo da je reč o Filandia Hilu koji je projektovao Alvar Alto, ili pak u šetanju Temppeliaukio, ili crkve sagrađene u stenama u centru Helsinkija, mada se neko naročito uzbuđenje ne primećuje. To je veoma spokojan grad.
Zahvaljujući besprekornoj kuturnoj politici državnih i gradskih vlasti umetničke manifestacije imaju solidnu finansijsku bazu. Država ima monopol nad trgovinom alkohola i igrama na sreću i sav porez koji se od njih dobija neštedimice se usmerava za kuturu u kojoj se favorizuju nove stvralačake forme.
Sajt Helsinki festivala je www.helsinginjuhlaviikot.fi
B.Rakočević