Lorens de Kar prva žena na čelu Luvra
Muzej Luvr prvi put od osnivanja imaće na čelu ženu – dosadašnja direktorka Muzeja Orsej Lorens de Kar (Laurence des Cars) zameniće Žan-Lika Martineza (Jean-Luc) na poziciji predsednika – direktora čuvenog pariskog muzeja, otvorenog krajem 18. veka.
Lorens de Kar (54) imenovana je 26. maja za novog predsednika-direktora Luvra odlukom francuskog predsednika Emanuela Makrona. Novu funkciju preuzeće 1. septembra od Martineza, koji je na čelu Luvra već osam godina, a nadao se i trećem mandatu.
Po obrazovanju arheolog, poreklom iz radničke klase, Martinez je postao direktor Luvra 2013. godine nakon višedecenijske vladavine istoričara umetnosti iz viših društvenih klasa. Imenovanjem De Karove, koja potiče iz francuskog plemstva, iz porodice uglednih pisaca, a stručnjak je za slikarstvo 19. veka, nastavlja se nekadasnja tradicija.
Lorens de Kar, YT screenshot
Lorens de Kar započela kje arijeru kao kustoskinja u Muzeju Orsej 1994. godine, nakon čega je 2007. godine preuzela Agenciju francuskih muzeja, vladino telo odgovorno za otvaranje Luvra u Abu Dabiju. Taj projekat, vredan deset milijardi evra, pratila su odlaganja i rastuće nezadovoljstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kada je Martinez preuzeo Luvr, smenio je De Karovu i postavio na čelo Agencije kustosa i arheologa Žan-Fransoa Šarnijea.
Lorens de Kar postala je 2014. direktorka Muzeja Oranžerije, posvećenog impresionizmu, a 2017. godine i Muzeja Orsej, u kojem je posebno bila fokusirana na socijalnu ulogu muzejske ustanove.
Muzej Orsej je pod njenim vođstvom predstavio 2019. godine hvaljenu izložbu reprezentacija crnih ženskih figura u 19-vekovnom slikarstvu Zapada. Nedavno je, inače, ponovo otvoren izložbom posledica darvinizma na umetnost, a u martu je skrenuo pažnju javnosti i time što je postao prvi francuski muzej koji je dobrovoljno vratio jednu sliku koju su svojevremeno oteli nacisti.
Lorens de Kar je obećala u prvim izjavama produženo radno vreme Luvra, koje trenutno traje do 17.30 časova, a želja joj je da privuče mlađu publiku. To je, inače, bio i potez koji je Martinez planirao kako bi povećao posećenost Luvra, otvorenog 1793. godine.
Prema navodima francuskog Ministarstva kulture, prioriteti nove direktorke biće jačanje dijaloga “antičke umetnosti i savremenog sveta”, kao i širenje muzejske publike, uz poseban fokus na mlade.
Prema navodima jednog od Makronovih savetnika, koje su preneli mediji, Martinez je svakako ostvario dobre rezultate, ali je predsednik želeo da ostavi lični pečat na najvažnije imenovanje u sektoru kulture.
Makron je, prema tom izvoru, impresioniran De Karovom i zbog političke vizije Luvra kao modela “nacionalnog diskursa, povezanog sa savremenim temama”.
Zvanični izvori smatraju da je Martinez, s druge strane, poljuljan kampanjom optužbi u medijima, od kojih su neke bile očigledno klevetničke, ali je on iz svega toga “izašao oslabljen, posebno zbog napada koje su inspirisali određeni kustosi i šefovi pojedinh odeljenja” Luvra. Ocenjeno je i da je žrtva prilično usamljeničkog modela moći.
Godinama najposećeniji muzej u svetu, Luvr je pre pandemije korona virusa zavisio pre svega od stranih turista, čiji je broj smanjen za 70 odsto. Iako je zbog pandemije bio zatvoren 150 dana tokom 2020. godine, a poseta mu je spala na 2,7 miliona ljudi, ostao je na vrhu liste najposećenijih muzeja u svetu.
(SEEcult.org)
