Lutalaštvo

Umetnica Mirjana Boba Stojadinović predstavlja se u Galeriji Кolarčeve zadužbine izložbom “Lutalaštvo” kojom se bavi subjektivnošću doživljaja putovanja. Seriju radova na tu temu započela je fotografisanjem istorijskih lokomotiva u Muzeju uskih pruga u Požegi 2017. godine, u okviru rezidencijalnog programa IVA.lab u organizaciji Nezavisnog filmskog centra “Filmart”. Reč je o radovima koji, prema navodima umetnice, preispituju pristupe stranstvovanju u ključu prevoznih sredstava (brod, voz, automobil, autobus, avion), istorije putovanja, psihološkog značenja putovanja, kao i ličnog doživljaja procesa putovanja.

“Sama mehanika putovanja predstavlja osnovu ljudske civilizacije i posebno modernog doba. Budući da je brod prevozno sredstvo koje je predmoderno, a i kako nisam imala priliku da putujem brodom, njega nisam uključila u ovaj rad. Međutim, počevši od relativno skorog razvoja voza i toga da je on omogućio sve brže i lakše kretanje kroz prostor, savlađivanje razdaljina i prenošenja sve većih količina tereta, savremeno doba dobilo je sredstvo putem kojeg se ostvarilo: od teške industrije do turizma, preko migracija, trgovine i kultivisanja – svega onoga što je izgradilo savremena društva. Ovaj proces su samo nastavili automobil, autobus i avion”, navela je Mirjana Boba Stojadinović povodom izložbe.

Forma same izložbe predstavlja prostorni odnos prizora kretanja vozom/kolima/autobusom/avionom i poriva lutalaštva koji biva ukodiran u saznajnu percepciju doživljaja pokreta celog tela.

Rad je uobličen u prostornu ambijentalnu postavku, koja se zasniva na dinamičkom odnosu fotografija koje je Mirjana Boba Stojadinović snimala putujući različitim prevoznim sredstvima od kada je prvi put počela da koristi digitalni foto-aparat 2003. godine, pa sve do kraja 2019, uz autentične zvukove koje je snimala na putovanjima evropskim kontinentom, kao što su jutro na železničkoj stanici u Veneciji, potok u selu Nortamberlenda, kaskanje konja kroz prigradsku ulicu u Beču, ulični džez-orkestar na Кarlovom mostu u Pragu, oluja sa grmljavinom u Gracu, ili vojna parada u Sofiji, kao i priče sa putovanja koje sam naknadno zapisala.

Fotografije i zvučni snimci, kako je navela, nastajali su spontano, kada je beležila svoje utiske u nepoznatim mestima, dok su priče nastale posebno za izložbu u Galeriji Kolarca.

“Ako su fotografije i zvukovi tragovi tog izmeštanja sa lica mesta, prateći narativ pruža naknadni osvrt na doživljaj, prosejan kroz sva iskustva koja su usledila nezavisno od samih putovanja. On je neka vrsta dijaloga same sa sobom, sebe onda i sebe sada, sebe tamo i sebe ovde. Prateći narativ rada istražuje proces fizičkog izmeštanja i udaljavanja od poznatog, odnosno ulaženja u nepoznato, kao duhovnog izazova za propitivanje sopstva. Događajnost koja se pojavljuje u pričama često je anti-događaj, događaj koji implodira i u sebe usisava tragove neposrednog prisustva”, navela je Mirjana Boba Stojadinović, koja izložbom “Lutalaštvo” pravi i namerni odmak od potresne realnosti pandemije korona virusa. “Ja ne boravim u eskapizmu, već naprotiv, suočavam se sa celokupnom tragikom današnjeg vremena onoliko i onako kako ja to mogu – svesno prizivajući ono što me ispunjava i što mi daje smisao. Za mene je to proces putovanja. Кonačno, putovanje za mene znači iskoračivanje iz kolotečine i zakoračivanje u slobodu, u neograničeno radoznali odnos ka okruženju. Putovanje je format bivstvovanja između različitih fiksiranih pozicija, pa upravo ta nefiksiranost daje mogućnost da se iskorači iz rutine svakodnevice, dok istovremeno, shodno ritmu putovanja, ono ima svoju specifičnu nepredvidljivu svakodnevicu. Civilizacijska ukorenjenost u vremensko-prostorne okvire povremeno zahteva i iskorenjivanje iz njih, emocionalnog opstanka radi”, navela je Mirjana Boba Stojadinović, ističući da njen rad teži ljudskoj dimenziji, te da to nije samo fizička veličina čoveka, već i obim ljudske percepcije i iskustva.

Veličina i grandioznost, kako je dodala, obraćaju se onom zbiru ljudi koji mogu da popune taj obim, dakle velikom broju ljudi, masovnosti. To nije nešto što nju interesuje. Ali posebnost svakog ljudskog bića, njegova čula i njegovo iskustvo, sve ono što je prolazno i nematerijalno, to je ono što je u centru njenog rada.

Mirjana Boba Stojadinović (1977) diplomirala je i magirstrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2006), kao i Institutu Pit Cvart u Roterdamu i na Fakultetu umetnosti u Plimutu (2008). Od 1998. godine samostalno izlaže u Srbiji i inostranstvu, te učestvuje na brojnim grupnim izložbama, koje je i organizovala i kurirala.

U centru njenih interesovanja su prostor i naracija, performativno upotrebljavajući fotografiju, tekst, zvuk, svetlost i objekat.

Mirjana Bobe Stojadinović dobitnica je nagrade Galerije “Nadežda Petrović” na 25. Memorijalu Nadežde Petrović (2010), a njeni radovi nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti Beograd, Narodnog muzeja Crne Gore, Telenorove kolekcije srpske savremene umetnosti, Savremene galerije Zrenjanin, nekadašnje Gradske galerije Кulturnog centra Požega, kao i u drugim javnim i privatnim kolekcijama.

Takođe, bavi se produkcijom polja savremene kulture. Autorka je i realizatorka foruma “Umetnik kao publika” (2010-2016), jedna je od osnivača magazina za nezavisnu kulturu Manek (2013), kurirala je beogradsko izdanje transnacionalnog projekta “Aktopolis. Umetnost akcije” Gete-instituta, održanog pod nazivom “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” (2015-2017). Od 2018. godine saradnica je Redakcije kulture Radio Beograda 2 (RTS) za oblast savremene vizuelne umetnosti.

Jedan od radova Mirjane Bobe Stojadinović, nastalih tokom rezidencijalnog boravka IVA.lab u Požegi, predstavljen je u junu 2020. godine na izložbi “Vreme 244’33’” u Кulturnom centru Beograda, čija je kustoskinja bila Slađana Petrović Varagić.

Izložba “Lutalaštvo” u Galeriji Кolarčeve zadužbine biće otvorena do 30. januara, a umetnica je posvećuje lekarima i medicinskom osoblju, farmaceutima u apotekama, radnicima u prodavnicama hrane, poštarima i onima koji su dežurali kako bi svi ostali imali hranu, lekove, vodu, struju, grejanje - onima koji su kovitlac nerazumnosti i besmisla 2020. godine učinili dostojanstvenijim.

(SEEcult.org)