Mala istorija srpskog filma
Izložba fotografija Goranke Matić “Putnici kroz vreme opsednuti slikama” biće otvorena 5. oktobra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, a kroz dve serije radova predstavlja malu istoriju savremene srpske kinematografije.
Jednu seriju čine crno-beli portreti danas već klasika srpskog filma, koji su u različitim ambijentima snimani 1980-ih godina, dok je druga serija posvećena generaciji reditelja i rediteljki starosti do 30 godina koji su skrenuli pažnju javnosti već prvim igranim i dokumentarnim filmovima.
Portreti “mladog rediteljskog tima” snimani su u studijskim uslovima i, kako savremene tehnološki uslovi nalažu, u digitalnoj kolor tehnici.
Prema navodima Svebora Midžića u tekstu u katalogu izložbae, sličnost između ta dva niza portreta prestaje na toj informaciji o profesiji.
Za portretisane u prvom nizu može se utvrditi da su režiseri - po tome što postavljaju scenu i dok poziraju kameri. Svojim odnosom prema prostoru oni stvaraju mizanscen koji navodi na trag šireg konteksta. Tako Emir Kusturica, tek što je osvojio prvu nagradu za režiju na filmskom festivalu u Kanu, pozira ispred ćilima (zapravo tepiha koji je neko tresao), dok Goran Paskaljević deluje kao da je ispao iz kadra nekog novotalasnog filma (zapravo je odmah iza svoje kuće u dvorištu). Žika Pavlović pokazuje svoju kolekciju pištolja, dok Dušan Makavejev, bezobrazno i u kameru, poručuje da upravo režira, naveo je Midžić.
Očigledno je i da je prvi niz fotografija, onaj stariji, smešten u prošlost. Radi se o prošlosti koju oblikuje baš pomenuti “širi” kontekst.
U drugoj seriji fotografija, pak, nema ničega sem portreta. Nema radnog prostora, ćilima, set-rekvizita, postera i pištolja. Likovi su lišeni bilo kakvog okoliša i za “režiju” im je ostavljen samo mizanscen njihovih lica.
Na primer, tu je popajevsku grimasu Nikole Ležaića, floberovski veo od kose Maje Miloš, pogled iskosa Andrijane Stojković, five easy pieces look Mladena Đorđevića i lik Bresonove junakinje Mine Đukić. Nema objekata, nema prostora i nema priče. Ništa.
“Međutim, upravo tu leži greška: ono što nam izmiče je da njih, zapravo, spaja to ništa. Njihov svet još ne postoji, ali oni su prisutni kao njegova intimacija. Iako taj novi svet nije sadržan u starom, ovom našem, on je u njemu već bio očekivan”, naveo je Midžić.
Raznovrstan i obiman opus Goranke Matić, istoričarke umetnosti koja se fotografijom profesionalno bavi od 1980. godine, a od 1986. izlaže u zemlji i inostranstvu, obuhvata portrete pisaca (za Vreme knjige/Stubove kulture), omote ploča rok i pop muzičara (Idoli, Bajaga, Balašević…) i izborne kampanje.
Fotografije je objavljivala u “Liberasionu” i vodećim časopisima i novinama na teritoriji bivše Jugoslavije (Džuboks, Start, Svijet, Polet, Omladinske novine, Duga, Politika, Delo…), a kao urednica fotografije radila je u nedeljniku “Vreme”, dnevniku “Politika”, a sada je urednica fotografije na Radio-televiziji Srbije.
Samostalno je izlagala u u Beogradu (Salon Muzeja savremene umetnosti, Likovnoj i galeriji Artget KCB-a, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Magacinu, Studentskom kulturnom centru), Sopotu, Sarajevu, Briselu... Učestvovala je i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostrantvu: Dosije Srbija (Berlin-Beograd, 2000); Aspekti balkanske fotografije (Solun, 2001, 2002), U potrazi za Balkanom (Grac, 2002), Međunarodni bijenale savremene umetnosti u Tirani (2003), O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1998-2001( Beograd, 2005. i Vašington, 2009); Gender check - Femininost i maskulinost u istočnoevropskoj umetnosti (Beč, 2009).
Objavila je knjige Dani bola i ponosa, Med Ryggen Mot Verden, Poretter Fra Serbia (tekst Asne Seierstad), Deset godina protiv (sa Vesnom Pavlović ), Femmes des Balkans pour la paix.
Dobitnica je većeg broja nagrada, među kojima su nagrada Oktobarskog salona 1998. i nagrada “Politike” za izložbu “Tiho teče Sutjeska” u Salonu MSUB 2004.
Izložba u Artgetu biće otvorena do 24. oktobra.
(SEEcult.org)
