Mašta može svašta
Izložba “Povratak na Mesec: Kratka istorija budućnosti” sa memorabilijama istraživačkih misija u svemir, uključujući autentični kamen sa Meseca, otvorena je 14. aprila u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije (MIJ) iz Beograda.
To je prvi put da kamen sa Meseca - poklon američkog predsednika Ričarda Niksona predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, napušta Beograd, a samo jednom dosad je napustio MIJ, kada je na 24 sata bio izložen u Domu omladine Beograda, istakao je na otvaranju izložbe u MSURS ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac.
“Ni Tito, ni Nikson, niti astronauti Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins, nisu mogli ni da pomisle da će kamen sa Meseca, jednoga dana stići do Banjaluke”, rekao je Tasovac, dodajući da je relacija Mesec-Vašington-Beograd-Banjaluka duga više od 392.000 kilometara, ali da kada postoji volja - postoji i način.
Tasovac je rekao i da “bez mašte i sanjarenja, ne samo da čovek nikada ne bi stigao na Mesec, nego ne bi bilo ni kulture, ni nauke, ni istorije, ni napretka, ni ideje budućnosti”, preneo je FoNet u izveštaju koji je prosledilo Ministarstvo kulture.
Tasovac je istakao i da kulturu ne čine samo kulturno nasleđe, negovanje sećanja i pogled unazad, već i vera da se može postići i dosegnuti čak i ono što se čini nemogućim.
“Optimizam je pitanje ličnog izbora. Ništa vas ne košta, a pritom ekstremno nervira vaše neprijatelje”, naveo je Tasovac, dodajući da je “mašta važnija od znanja”, kako je govorio Albert Ajnštajn.
“Znanje je ograničeno, a mašta obuhvata ceo svet”, dodao je Tasovac, koji je istakao i da je izlaganje kamena sa Meseca i ostalih eksponata u Banjaluci - rezultat plodne saradnje institucija iz Srbije i Republike Srpske (RS), na osnovu Memoranduma koji su u junu 2014. potpisali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Ministarstvo prosvete i kulture RS. Zahvaljujući tom sporazumu, banjalučka javnost je imala priliku da upozna i dela srpskih slikara Dobrovića, Šumanovića, Konjovića, Šuputa, Nadežde Petrović, Jovana Bijelića i drugih.
Izložbu “Povratak na Mesec: Kratka istorija budućnosti”, koja je realizovana uz podršku američke ambasade u BiH, čini i foto i video materijal o posetama Niksona i američkih astronauta misije Apolo 11 Jugoslaviji i Titovog obilaska Vasionskog centra NASA.
Deo izložbe je i skulptura “Kamen sa Meseca” beogradskog vajara Radoše Antonijevića, profesora Akademije umetnosti u Banjaluci i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji je bio inspirisan za to delo originalnim delom Mesečevog tla koji čuva MIJ.
Među eksponatima je i kopija silikonskog diska sa urezanim porukama dobre volјe 73 šefova država sveta koji je posada Apola 11 ostavila na Mesecu, fotografija Zemlјe viđena očima prvih lјudi koji su prišli Mesecu, kao i drugi predmeti u vezi sa čovekovim prvim sletanjem na Mesec.
Postavku čini i interaktivno-edukativni deo, sačinjen od foto-dokumentacije i video snimaka pomenutih događaja, reprinta izdanja časopisa iz 50-ih godina, brojnih članaka, stripova i uopšte pogleda čoveka iz 50-ih i 60-ih godina 20. veka na budućnost, a naročito na period u kojem danas živimo. Taj segment izložbe osmišlјen je kao interaktivna poveznica sa publikom koja je pozvana da tokom trajanja izložbe odgovori na pitanje: “Kako će izgledati Vaša budućnost?”
Izložba će biti otvorena do 27. maja, a njeni kustosi su Katarina Živanović, Ana Panić, Ivan Manojlović i Momo Cvijović iz MIJ, te Mladen Banjac iz MSURS.
(SEEcult.org)