Mesto koje volim
Banka Intesa finansiraće obnovu tri lokaliteta kulturno-istorijske baštine u Srbiji, koje će građani odabrati do kraja novembra među deset finalista, u okviru projekta “Mesto koje volim”, koji se realizuje u saradnji sa neprofitnom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Banka Intesa finansiraće obnovu tri lokaliteta kulturno-istorijske baštine u Srbiji, koje će građani odabrati do kraja novembra među deset finalista, u okviru projekta “Mesto koje volim”, koji se realizuje u saradnji sa neprofitnom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Reč je o projektu koji je započet u maju 2011. godine, kada je građanim data mogućnost da do 30. septembra nominuju sebi draga mesta putem sajta www.mestokojevolim.rs, kao i preko kontakt centra banke, specijalno dizajniranih dopisnica u ekspozitoruama ili slanjem fotografije elektronskom poštom na adresu info@mestokojevolim.rs
U drugom krugu projekta, na isti način, građani će do 30. novembra moći da glasaju za jedan od deset lokaliteta koji su ušli u finale, dok će u trećoj, poslednjoj fazi, tokom 2012. godine, Banca Intesa izdvojiti 30 miliona dinara za obnovu tri mesta koja su osvojila najveći broj glasova, rečeno je 18. oktobra na konferenciji za novinare.
Finalisti projekta “Mesto koje volim” su: Gradsko kupalište u Somboru, Staro kupatilo u Jošaničkoj banji kod Raške, obeležje Narodne biblioteke, srušene u bombardovanju 1941. godine na Kosančićevom vencu u Beogradu, Beogradska kapija na Petrovaradinu u Novom Sadu, Konak Narodnog muzeja u Vranju, Crkva brvnara u selu Darosava kod Aranđelovca, Jedna rajačka pimnica kod Negotina, Sinagoga u Apatinu, Osnovna škola u selu Čumić kod Kragujevca i Bedemi tvrđave u Novom Pazaru.
Finaliste je odabrala Stručna komisija među 1.290 prijavljenih predloga.
Cilj projekta je popis i obnova mesta, znamenitosti ili objekata od kulturno-istorisjke važnosti, kao i podizanje svesti javnosti o značaju kulturno-istorijskog nasleđa i njegovog očuvanja, a inspirisan je inicijativom I luoghi del coure (Mesto u srcu) koju u Italiji sprovodi neprofitna organizacija FAI uz podršku Grupacije Intesa Sanpaolo
Članica Stručne komiisje projekta i direktorka sektora za marketing i komunikacije Banke Intesa Maja Kolar istakla je da ta kompanija, u okviru društveno-odgovornog poslovanja, vodi računa o kulturnoj baštini, jer je smatra važnim elementom nacionalnog identiteta.
Predsednica organizacije Evropa Nostra Srbija Irina Subotić, takođe članica Stručne komisije projekta, istakla je da taj projekat obuhvata i korporativni, i državnin, i nevladin sektor, ali i privatni.
“U celom svetu u nasleđu je uloga nevladinog sektora prepoznata. Želeli bismo da ljudi postanu svesni svog nasleđa, da ga upoznaju,a kada ga upoznaju, oni će i da ga čuvaju”, rekla je Irina Subotić.
Pisac, prevodilac i urednik Vladimir Arsenijević, takođe član Stručne komisije, smatra da je sjajno što “jedna velika korporacija stupa u direktan kontakt sa građanima i osluškuje šta sami ljudi hoće”.
“Veliki problem Srbije je pitanje infrastrukture koja je zapuštena, a jedan od razloga je nedostatak sredstava. Projekat ‘Mesto koje volim” jako je bitan za jačanje našeg multikulturalnog identiteta, a istovremeno pokazuje koliko je Srbija raznovrsna”, rekao je Arsenijević.
Gorčin Stojanović, pozorišni, filmski i TV reditelj, koji je takođe član Stručne komisije, istakao je značaj tog projekta za “podizanje svesti o lepoti, jer čovek ne može živeti bez lepote”.
“Evropski identitet je njena različitost. Evropa je mesto različitosti i tu različitost pokazuju i ova mesta”, istakao je Stojanović, dodajući da je potreba ljudi da se okruže lepotom, a “lepota je jednako različitost”.
“To je jedino što nas spašava”, poručio je Stojanović.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije Vera Pavlović Lončarski, predsednica Stručne komisije projekta, kazala je da među nominacijama “nije bilo glamuroznih spomenika”.
“Ovo su mala mesta koja su ljudi izabrali, a govore o različitosti i našoj burnoj prošlosti”, rekla je Vera Pavlović Lončarski.
Prema njenim rečima, jedan od kriterijuma za izbor finalista bila je i brzina
realizacije obnove.
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije, a posle prve tri faze predviđen je novi ciklus.
(SEEcult.org)