Nagrada Kandinski Nahovoj
Nagradu “Kandinski” za najbolji umetnički projekat 2013. godine u Rusiji, vrednu 40.000 evra, dobila je Irina Nahova za rad “Bez naziva” koji je sastavljen od ličnog dokumentarnog materijala iz arhive njene porodice i fotografija koje je sama uradila, a koje hronološki obuhvataju gotovo čitavo jedno stoleće.
Pobednički projekat Irine Nahove čine tri segmenta - video “Bez naziva”, print “Figuristi” i objekat “Rukovodioci”.
Umetničin deda je, inače, stradao u Staljinovim čistkama, a njen rad, kako je navela, trebalo bi da pomogne da se posredstvom privatnog dokumentarnog materijala razume kako su milioni ljudi izbrisani iz istorije i zaboravljeni, kako su ljudi bili zaslepljeni i kako su njihove duše uništene tako da mogu da žive bez sećanja i istorije.
Nahova je, primajući nagradu “Kandinski” - rusku verziju Tarnera, rekla da je to najdemokratskije od svih postojećih priznanja samim tim što sam umetnik može da se kandiduje za nju i da predstavi svoje delo, dok sve ostale nagrade podrazumevaju da umetnike neko mora da predloži.
Osim glavne, uručena je i nagrada “Kandinski” za najbolji projekat mladog umetnika (10.000 evra), koju su podelili Timofej Parščikov - za rad “Times New Roman. epizoda 3. Moskva”, i Jevgenij Graniljščikov za rad “Pozicija”.
Ceremonija je održana 12. decembra u bivšem moskovskom bioskopu “Udarnik” koji sve više prerasta u muzej savremene umetnosti, a bila je posvećena stogodišnjici “Crnog kvadrata” Kazimira Maljeviča.
Posebna pažnja na ceremoniji ukazana je i jednom od kandidata za to priznanje, Vladislavu Mališevunu Monrou, koji je u martu poginuo u Baliju. Njemu je posvećen poseban film u kojem je predstavljen u svojim mnogobrojnim likovima.
U užem izboru za nagradu “Kandinski” bili su projekti “Vežbanje” Ane Želud i “Slovo F” grupe Recycle.
Žiri je odabrao finaliste među 37 kandidata.
Žiri nagrade čine istoričar umetnosti i filozofije i teoretičar Jevgenij Barabanov iz Rusije, kustoskinja i profesorka Ute Meta Bauer iz Velike Britanije, naučna saradnica Državnog instituta za umetnost Ekaterina Bobrinskaja iz Rusije, istoričarka umetnosti i kustoskinja Ala Rozenfeld iz SAD, filosofkinja, umetnica i kritičarka Olga Sviblova iz Rusije, britanski nezavisni kustos i istoričar umetnosti Dejvid Torp i istoričar umetnosti i direktor Moskovskog muzeja savremene umetnosti Vasilij Cereteli.
Branko Rakočević / SEEcult.org
