Nagrade 50. Festa, Biković osudio zabranu ruske umetnosti
Australijski triler “Nitram” Džastina Kurcela, zasnovan na masovnom ubistvu u Port Arturu 1996. godine, proglašen je najboljim u Glavnom takmičarskom programu 50. Festa u Beogradu, a za režiju je nagrađena makedonska autorka Dina Dume za film “Sestre”. Žiri "Politikine" nagrade "Milutin Čolić" proglasio je najboljim srpskim filmom u svim programima dramu "Strahinja Banović" Stefana Arsenijevića, kojim je jubilarni Fest otvoren. Nagrada “Nebojša Đukelić” pripala je filmu “Mrak” srpskog reditelja Dušana Milića.
Predsednik međunarodnog žirija Glavnog takmičarskog programa 50. Festa, srpski glumac i producent Miloš Biković, koji je ostvario niz uloga u poslednje vreme u Rusiji, osvrnuo se 6. marta na ceremoniji zatvaranja na pozive na bojkot ruske kulture zbog rata u Ukrajini. “Vreme kada se umetnici cenzurišu i zabranjuju je apsurdno, u kome se mačke zabranjuju je suludo, a umetnike zabranjivati i cenzurisati je opasno”, rekao je Biković povodom zabrane sankcija protiv Rusije koje su pogodile i kulturu, a dosežu čak i do zabrane učešća mačaka iz Rusije na međunarodnim takmičenjima.
Biković je ocenio da je 50. Fest bio oaza slobode i mogućnosti da se komunicira i govori, o čemu je i većina filmova.
Prema obrazloženju žirija, u kojem su bili i Tamara Dragičević, Đerđi Raduli, Argiris Papadimitropulos i Toni Gojanović, pobednički film “Nitram” bavi se “suštinskim i važnim izazovima nedostatka komunikacije među ljudima i razornim nedostatkom ljubavi, stvaranjem jedinstvenog sveta sa izuzetnim likovima i originalnim i autentičnim vizuelnim jezikom”.
Glavni junak Nitram sredinom 1990-ih živi sa majkom i ocem u predgrađu Australije, izolovan i frustraran što ne može da se uklopi u sredinu. Takav život se menja nakon što stekne bliskog prijatelja u povučenoj Helen. Kada se to prijateljstvo tragično okonča, Nitramova usamljenost i bes rastu do trenutka koji kulminira najsurovijim zločinom. “Nitram” je zasnovan na masakru u Port Arturu 1996. godine, u kojem je masovni ubica ubio 35 ljudi, a ranio 23.
Za ulogu u tom filmu nagradu “Beogradski pobednik” dobio je Kejleb Landri Džouns - za “moćan i kompleksan nastup, toliko ubedljiv da je izbrisao liniju između filma i stvarnosti”.
Dina Duma, Miloš Biković i Tamara Dagičević, foto: FEST/Dušan Milenković
Nagrada za najbolju režiju pripada je filmu “Sestre” rediteljke Dine Dume, zbog veštine “vođenja i usmeravanja mladih glumaca i fantastičnog pripovedanja kroz objektiv”, kako je istakao žiri, dodajući da je rediteljka uspela da “ispriča priču o veoma važnoj društvenoj temi našeg vremena i pokrene dijalog”.
Mlada makedonska rediteljka rekla je prilikom uručenja nagrade da je posebno srećna što je pred Festovom publikom jer je njen film “začet” baš na Festu pre četiri godine, u okviru programaa Fest Forward. “Drago mi je da sam tu posle četiri godine da primim ovi nagradu”, rekla je Dina Duma.
Nagradu “Beogradski pobednik” za najbolji scenario otišao je u ruke Ivana Atala i Jaela Langmana za film “Optužba”, u režiji Atala, za “izuzetno detaljnu analizu na veoma složenu temu” i mogućnost poistovećivanja gledalaca sa različitim likovima bez gubitka tenzije, te zbog uravnoteženog pogleda na ljudsku sposobnost da komunicira sa različitih gledišta.
Nagradu za najbolju za žensku ulogu, prema odluci žirija, ostvarila je Suzana Žuane za ulogu u filmu “Optužba”, za “stvaranje bogatog unutrašnjeg sveta na više nego ubedljiv i upečatljiv način”.
Filmu “Optužba” dodeljena je i nagrada žirija Fedeora za najbolji film u internacionalnoj selekciji.
Priznanje Festovog žirija za najbolji debi dodeljeno je hrvatskoj rediteljki Sonji Tarokić za film “Zbornica”, koji je par dana ranije i lično predstavila, a prema obrazloženju žirija, bila je “dovoljno hrabra i smela da smesti toliko različitih likova u jednu prostoriju, istovremeno uspevši da stvori tako originalno ostvarenje, koje može da posluži kao metafora za stanje današnjeg društva”.
Sonja Tarokić je putem video poruke zahvalila žiriju i Festu na nagradi, kao i na pozivu da gostuje u Beogradu.
Posebno priznaje 50. Festa dodeljeno je Alekseju Germanu Mlađem za film “Kućni pritvor”.
“Ućutkani, zabranjeni, izolovani i izopšteni pojedinac koji teži svojim idejama i uverenjima i spreman je da zato plati cenu u nepravednom svetu”, naveo je u obrazloženju žiri Festa.
Međunarodni žiri programa Fest Fokus, koji su činili Ljubica Luković, Filip Đurić i Strahinja Madžarević, nagradio je ostvarenje “Svet posle nas” Lude Bena Salah-Kazana, reditelja koji “iznenađujućom zrelošću, precizno sprovedenom vizijom, na duhovit i iskren način uspeva da uhvati duh generacije u svom debitantskom ostvarenju”.
Salah-Kazan zahvalio je na nagradi putem video poruke, izrazivši žaljenje što zbog francuske promocije svog filma nije bio u prilici da dođe na Fest.
Žiri programa Fest Fokus je istakao i film “Heroji” Gorana Nikolića, navodeći da “odiše originalnom i hrabrom vizijom, i može da bude putokaz mladim autorima da se više oslanjaju na svoju ideju nego na produkcijske uslove”.
“Za specijalno priznanje specijalno bih se zahvalio žiriju što autentičnost i beskompromisnost nisu kvaliteti koji su zaboravljeni u ovoj zemlji”, rekao je Nikolić i dodao da će najveća nagrada za njegov film biti ako makar i jednu osobu koja želi da se bavi filmom inspiriše da u tome istraje.
Goran Nikolić, foto: Petar Mitić
Žiri “Politikine" nagrade "Milutin Čolić", koji su činili: filmska kritičarka tog lista Dubravka Lakić, reditelj i producent Miloš Avramović i reditelj Nemanja Ćeranić, prošlogodišnji dobitnik za film "Lihvar", jednoglasno je odlučio da najboljim većinski srpskim filmom u svim programima pripadne reditelju Arsenijeviću za film "Strahinja Banović" / odnosno za “izvanrednu glumačku izvedbu, vizuelnu atmosferu filmskih slika visokog evropskog standarda i za rediteljsko umeće kojim je jedna od važnih tema našeg kontinenta spojena sa minijaturnom ljubavnom pričom koja je poprimila epske razmere”.
“Uvek je jako emotivno kada ste prepoznati i dobijete nagradu u svojoj zemlji i gradu. Posebna je čast da naš film dobije nagradu koja nosi ime osnivača Festa, i to na jubilarnom 50 Festu”, rekao je Arsenijević, čiji je film pobedio proteklog leta na 55. Festivalu u Karlovim Varima, a bavi se tematikom migrantskog života i emotivnim odnosom glavnih likova.
Nagrada “Nebojša Đukelić” pripala je filmu “Mrak” Dušana Milića na osnovu odluke žirija koji su činili: Biljana Srbljanović, Goran Terzić i Dragan Petrović. “Mrak” je, kako je navedeno, besprekorna studija žanra, zasnovana na iskonskim ljudskim strahovima od nepoznatog, koji bi se možda mogli prevazići, kada bi postojao društveni napor da se nepoznato upozna”.
“Ovo ostvarenje prevazilazi lokalne, političke i ideološke granice i uspostavlja vezu sa igranim ostvarenjima važnog podžanra iz celokupne istorije filmske umetnosti i time u potpunosti povezuje svevremenu ličnost Nebojše Đukelića, čije ime nosi ova nagrada”, istakao je žiri o Milićevom filmu, koji se bavi temom straha kroz priču o maloj zajednici Srba na Kosovu, okruženoj tamom neprobojne šume.
Milić je ranije već dobio istu nagradu za film “Travelator”, kojim je učestvovao na Festu 2015. godine. “Iako sam već jednom dobio ovu nagradu za prethodni film, počastvovan sam. Nisam lično poznavao Đukelića, ali je ostavio ostavio poseban uticaj na moj rad”, istakao je Milić.
Počasnu nagradu “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti dobio je američki producent i scenarista Din Devlin, koji je napisao i producirao velike holivudske hitove “Univerzalni vojnik”, “Zvezdana kapija”, “Dan nezavisnosti”, “Godzila”, “Patriota”, i koji snima u Srbiji brojne američke serije. Pritom je, kako ističe Fest, najveći investitor u filmsku i televizijsku industriju u Srbiji.
“Kada su mi rekli da ću dobiti ovu nagradu bio sam zaista počastvovan, ali veoma iznenađen. Filmovi i TV serije koje sam tokom karijere radio nisu bili su namenjeni dobijanju nagrada ili kritici, moja ideja je bila da zabavim ljude. Da gledaoci mojih filmova i serija mogu da pobegnu od svega na sat ili dva”, reko je Devlin i naglasio da su mu najveća nagrada u životu bila priznanja običnih ljudi koji su mu govorili šta im znači to što je radio.
“Ipak, jedno od najdragocenijih priznanja dobio sam baš u Beogradu. Dok sam ovde radio na filmu ‘The Deal’ i sedeo u restoranu za ručkom prišle su mi mlada devojka i njena majka. Dvadesetogodišnjakina me je usred Beograda pitala da li sam je Din Devlin. Bio sam u šoku, ali sam rekao da jesam. I ona i majka su se unervozile, a onda je rekla: ‘Ne želimo da vam smetamo i da vas prekidamo u ručku, ali želele samo da vam kažemo da je vaša serija ‘Osveta’ veoma važna za nas. Zahvalio sam rekavši da su tu moju seriju nazivali svakako, ali mi niko nije rekao da je važna. Pitao sam zašto je važna, a ona je rekla: ‘Kada se vaša serija prikazivala, moja porodica ja smo prolazili kroz teška vremena, ali smo svake se nedelje okupljali uz vašu seriju. Cela porodica, svi, baka, deka, čike, tete, braća, sestre – sedeli smo i gledali seriju zajedno. Tih sat vremena uz televiziju bilo je vreme tokom koga nam se vraćala nada”, ispričao je Devlin, ističući da mu je to “najupečatljivije priznaje i nagrada koju je ikad dobio”.
Damir Handanović i Din Devlin, foto, Fest/Predrag Mitić
“Ali to su Srbi. Ali to ste vi!”, rekao je Devlin, koji je protekle četiri godine radio u Srbiji nekoliko filmova i serija. Počinje projekat koji će ga, kako je naveo, još dugo zadržati ovde. “Zahvalan sam vam na toplini i podršci koju ste mi pružili, zato mi ova nagrada znači više nego što umem da iskažem”, rekao je Devlin i posebno zahvalio premijerki Ani Brnabić, koja nije bila prisutna, te Ministarstvu kulture i informisanja, Filmskom centru Srbije i Gradu Beogradu.
Gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa Ivan Karl i umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić, koji su proglasili 50. Fest zatvorenim, izrazili su nadu da će sledeć Fest, kako je istakao Pantelić, biti održan “u nekom boljem svetu bez rata i bez boleština” i da će se svi kao nekada “radovati stoprocentno punim plućima onome što već 50 godina pruža Fest”.
Jubilarno festivalsko izdanje zatvoreno je koncertom Simfonijskog orkestra RTS-a i muzikom nagrađivanog kompozitora Džona Vilijamsa, odnosno numerama iz filmskih hitova kao što su “Ratovi zvezda”, “Indijana Džons”, “Supermen”, “Hari Poter” i drugih.
Organizatori 50. Festa izrazili su zadovoljstvo jubilarnim izdanjem, a potvrdili su planove o promeni koncepta od naredne godine, pa i mogućem pomeranju termina na jesen.
*Naslovna fotografija: Dušan Milenković
(SEEcult.org)