Najveća izložba u gradu
Završna godišnja izložba studenata beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) predstaviće od 12. juna na tri lokacije više hiljada eksponata mladih umetnika, koji će prvi put ove godine biti upoređeni i sa kolegama u Novom Sadu, u okviru projekta “Perspektivni” Art klinike. Najveća studentska izložba u Beogradu organizovana je u Rajićevoj, Vojvode Putnika i prostoru FLU u Mila Milunovića u Topčideru, dvorištu najstarije sačuvane namenske zgrade za vizuelnu edukaciju u Beogradu.
Završna godišnja izložba studenata beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) predstaviće od 12. juna na tri lokacije više hiljada eksponata mladih umetnika, koji će prvi put ove godine biti upoređeni i sa kolegama u Novom Sadu, u okviru projekta “Perspektivni” Art klinike.
Najveća studentska izložba u Beogradu organizovana je u Rajićevoj, Vojvode Putnika i prostoru FLU u Mila Milunovića u Topčideru, dvorištu najstarije sačuvane namenske zgrade za vizuelnu edukaciju u Beogradu.
Izložba u Novom Sadu biće otvorena 24. juna, nakon čega će stručni žiri (Saša Janjić, Miroljub Marjanović, Sanja Latinović, Sanja Mladenović Kojić, Silvia Dražić, Zoran Bulatović i Nikola Džafo) proglasiti po sedam ”najperspektivnijih” mladih umetnika po klasama u Beogradu i Novom Sadu, od kojih će troje najboljih biti nagradjeni novčano i izložbom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Velika izložba Pesrspektive u Art klinici na kojoj će se opet dodeliti nagrade predviđena je, tradicionalno, za drugu polovinu 2010. godine, a nakon toga će uslediti zajedničke izložbe na različtim lokacijama u Beogradu.
Studenti se predstavljaju crtežima, slikama, interdisciplinarnim radovima, skulpturama, instalacijama, objektima...
Akademija likovnih umetnosti u Beogradu osnovana je 1937. godine, a od 1973. radi kao Fakultet likovnih umetnosti.
Iako FLU pripada grupaciji mlađih visokoškolskih ustanova tog tipa u Evropi, brzo je stekao ugled, jer njegov rad predstavlja samo nastavak institucionalizovanog umetničkog školstva u Srbiji, koje je organizovanije počelo da deluje u drugoj polovini 19. veka.
Osnivači i prvi profesori ALU Petar Dobrović, Milo Milunović i Toma Rosandić su bili školovani u inostranstvu (Pariz, Beč, Firenca, Minhen, Budimpešta) i iskustvima su utemeljili beogradsku Akademiju po uzoru na svetske škole tog tipa, ali preuzimanjem samo nekih tehničkih i organizacionih iskustava, pre svega u ateljerskom sistemu nastave.
Odluka Dekana FLU, redovnog profesora Slobodana Roksandića da nakon 15 godina proglasi otvorenom 73. Završnu izložbu radova studenata Fakulteta likovnih umetnosti u dvorištu grafičkog i slikarskog odseka na Topčideru nije samo skretanje pažnje na kulturno-istorijski značaj nekadašnje majstorske radionice slikara i profesora Mila Milunovića (u kome su slikarske klase prof. Slobodana Roksandića, Gordana Nikolića, Milete Prodanovića...) i prvog objekta projektovanog 1968/69. kao tipska školska zgrada u velikoj meri prilagođena potrebama nastave grafike, već je i diskretno ukazivanje na ruinirajuće posledice nemara zaborava i potsećanje na intenzitet moći stvaranja.
Školska izložba je najveća izložba u gradu, sa više hiljada eksponata, ali je atribucija pogrešno interpretirana. Školska-nisu samo dosadne studije modela ugljenom razasute na štafelajima i zidovima neokrečenih hodnika po kojima se vrzmaju „mladi, neafirmisani“ budući autori, Školska izložba je prava dokumentacija zajedničkog istraživanja kroz vizuelni medij profesora i studenata, ona je niz preseka rada naših najznačajnijih umetnika/prošlih, sadašnjih i budućih! Na prvi pogled konzervativne discipline slike, skulpture i grafike na „školskoj“ se svake godine u junu, u otvorenim klasama, bave ponovnim iščitavanjem struktura života i konstruktivnom sumnjom afirmišu kreativnu dimenziju budućeg života.
Na „školskoj“ su svi pomalo vizionari, jer ćemo se sa izloženim radovima susretati tokom godina u zvaničnim galerijskim prostorima grada. Počinje raspust i ne moramo brinuti o odluci ekološke komisije o zabrani loženja u zgradama u Mila Milunovića 1. Zima je daleko. Naizgled.
Letnje subotnje popodne na „školskoj“ klizi između šetnja po zelenim površinama dvorišta i terasa na svim izlagačkim lokacijama i lokalitetima (Mila Milunovića 1, Vojvode Putnika 68 i Rajićeve 10).
Promaju u holovima na otvaranju ublažiće Neemlans/gitarsko-elektronski dvojac svestarnih studenata FLU, jedan u nizu koji potiče iz te institucije (Mistake Mistake, Bjesovi, Supernaut, Plaćeenici, Jarboli.., Suiluete čak!)
U Rajićevoj 10 (sa zvaničnom adresom Pariska 14) smešteni su: Dekanat, Sekretarijat, Računovodstvo, sale za predavanja, Biblioteka, slikarske i crtačke klase, sale za slikarsku tehnologiju, Galerija, Galerija „Izlozi“, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija“ i Klub studenata.
Zgrada je sagradjena 1889. godine po projektu Konstantina A. Jovanovića, kao privatna kuća advokata Marka Stojanovića. Po svojoj arhitektonskoj vrednosti, očuvanosti i lepoti pripada spomenicima kulture zaštićene odlukom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda.
U Vojvode Putnika 68 smešteni su Vajarski odsek sa livnicom i Slikarski odsek.
Zgrada Vajarskog odseka, nekadašnja majstorska radionica Tome Rosandića, jedva da je zadržala nešto od prvobitnih oblika - rekonstruisana je i dogradjivana u dva maha, sredinom devedesetih, vrlo radikalno. Ona danas predstavlja najprostraniji i profesionalno najpogodniji prostor sa radionicama za skulpturu u kamenu, metalu i drvetu, sa livnicom koja pruža usluge i umetnicima van fakulteta.
Zgrada Slikarskog odseka izgradjena je 1990. godine po projektu arhitekata akademika Branislava Mitrovića i Slobodana - Kiće Lazarevića, i nagradjena je godišnjom Borbinom nagradom za arhitekturu.
U Mila Milunovića 1 nalazi se Slikarski odsek i Grafički odsek.
Slikarski odsek smešten je u originalnom prostoru nekadašnje majstorske radionice Mila Milunovića. Grafički odsek nalazi se od 1968/69. u objektu projektovanom kao tipska školska zgrada u izvesnoj meri prilagodjena potrebama nastave grafike.
Sajt FLU je www.flu.bg.ac.rs
(SEEcult.org)
