Nepodoban narodni pisac

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev dekretom je oduzeo zvanje “narodni pisac” Akramu Ajlisliju, kao i nacionalnu penziju koju mu je ranije dodelio, a razlog je roman “Kameni snovi”, objavljen u moskovskom časopisu “Družba narodov” krajem 2012. godine, u prevodu samog autora.

Ajlisli je zbog tog dela podvrgnut oštrim napadima u javnosti, a prema obrazloženju Alijeva, “zloupotrebio je veliko poverenje naroda” iznevši tvrdnje o istoriji Azerbejdžana koje “vređaju milione Azerbejdžanaca koji su bili prinuđeni da pobegnu sa svojih ognjišta”.

U romanu “Kameni snovi”, koji je Ajlisli posvetio uspomeni na svoje zemljake, koji “iza sebe ostaviše neoplakani bol”, osudjuju se represelije nad jermenskim stanovništvom 80-ih godina 20. veka.

U redakcijskom članku decembarskog broja časopisa “Družba narodov” istaknuto je da roman-rekvijem Ajlislija “nije prosto umetnički tekst, već izuzetno smeo postupak pisca - istinskog patriote, radi časti i dostojanstva svog naroda koji se na plaši da govori gorku istinu. Istina ispričana sunarodnicima, u čiju ljubav prema otadžbini niko ne sumnja, posebno je nužna i korisna. Korisna svima - Rusima, Jermenima, Gruzijcima, Srbima, Albancima, Arapima, Izraelcima - svima koji očajnički traže zajednički jezik”.

Lav Aninski je u recenziji za roman “Kameni snovi” napisao da “sa obe starne treba da usledi pokajanje, i sa obe strane ljudi moraju da u sebi prevaziđu mržnju. To je glavna tema romana, to je njegov krvotok. Ima li kraja ovoj bedi? Je li moguće živeti ne mešajući se, ne dodirujući se, ne kontaktirajući na tom rajskom parčetu Zemljine kugle, među gorama i planinama naseljenim šakalima i zmijama? Nije moguće. Difuzija je neizbežna. Zbog ljubavi, bez koje ni za šta drugo ne žele da znaju mladi ljudi sa obe strane. Zbog pomešanog krvotoka koji se rađa od te ljubavi. Zbog zajedničkog osećanja da narodi jedan bez drugog ne mogu i nigde neće dospeti, nigde se jedan od drugog ne mogu sakriti, nikuda ne mogu pobeći”.

“Šta da radi pisac koji ne ume da ćuti, koji ni snižava glas?”, pita Aninski u recenziji romana “Kameni snovi” i zaključuje: “Radi ono što i Akram Ajlisli, koji se suprostavio mržnji”.

Objavljivanje romana “Kameni snovi” izazvalo je, međutim, masovne proteste u glavnom gradu Azerbejdžana. Ispred piščeve kuće u Bakuu organizovan je protestni miting tokom kojeg su mladi aktivisti vladajuće partije “Jeni Azerbejdžana” zahtevali da Ajlisli napusti zemlju, a žestoko su ga kritikovali i poslanici parlamenta.

Pisac je sve napade upućene na njegovu adresu u više navrata odbacio kao neosnovane, tvrdeći da u romanu nema ničega što bi moglo da bude uvredljivo za Azerbejdžance.

“To je svojevrsni roman-rekvijem, omaž Jermenima s moje strane. Samo sam hteo da kažem kako bi do njih doprlo da sve još nije izgubljeno. Kako bi oni razumeli da mi još uvek smatramo Nagorni-Karabah delom svoje zemlje, a karabanske Jermene našim građanima. Potrebno je da do njih dopre i da smo spremni da priznamo mnogo toga za šta nas optužuju”, izjavio je Ajlisli.

Ajlisli je, inače, pored zvanja “narodnog pisca", koje mu je oduzeto, nosilac i najvišeg ordena Azerbejdžana - “Istioglal” (Nezavisnost) koji mu je dodeljen 2002. godine, kao i ordena “Šohrat” za ogromne zasluge za azerbejdžansku književnost.

Svojevremeno ga je trilogija “Ljudi i drva”, objavljena na svim jezicima bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, učinila slavnim piscem. Dela su mu prevođena i na engleski, ruski, nemački i francuski jezik. Autor je nekoliko drama koje su igrane na scenama u svim pozorištima Azerbejdžana, napisao je scenarije za nekoliko filmova, a takođe je poznat i kao prevodilac - prevodio je Turgenjeva, Koronjenka, Čehova, Paustovskog, Bela, Šukšina, Ahmatovu, ali i Markesa i Rušdija. Veliko interesovanje čitalaca pobuđuju i njegovi memoari “Od Ajlisa do Ajlisa”.

Objavljivanje njegovog najnovijeg dela, romana “Kameni snovi” poklapa se 75-godišnjicom piščevog rođenja.

Osnovne sižejne linije tog romana povezuju radnju koja se dešava u Bakuu krajem 1998. i početkom 1989. Pisca su spasile uspomene na rodno selo Ajlis u kojem je proveo deo života zajedno sa susedima Jermenima i Azerbejdžancima. Opisujući svoje selo u romanu, povukao je paralelu između pogroma u Bakuu i represalija nad Jermenima koje su Turci izvršili u Ajlisu 1919.

Ostrašćeni nacionalisti našli su povod za uznemirenje i negodovanje zbog dela romana u kojem se opisuju “erazi”, izbeglice iz Jermenije koji su napustili svoj kraj posle eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu. Oni su skoro do smrti pretukli jednog od glavnih junaka, glumca Sadaja Sadigla, koji je branio jermenskog starca, pa su zbog toga od jednog drugog lika u romanu udostojeni poređenjem sa divljim zverima i nazvani “kučkinim sinovima”.

Prvih mesec dana nakon izlaska romana “Kameni snovi” ni autor ni njegovo delo nisu izazivali neke posebne reakcije ni kritike, ni čitalaca.

U januaru su na društvenim mrežama počele da izlaze recenzije na roman koje su bile, istina oštre, ali ipak, ako bi se moglo tako reći, sa izvesnom merom, pa tako cela rasprava nije prelazila uobičajeni nivo rasprave o bilo kojem drugom književnom delu, jer su njeni akteri dobro znali da je reč o umetničkom delu, fikciji, a ne o istorijskim činjenicama i stvarnim ličnostima.

Međutim, krajem januara rasprave o romanu “Kameni snovi” počele su da dobijaju neočekivani obrt: azerbejdžanski mediji su preplavljeni desetinama gnevnih komentara o sadržaju tog romana. Sa stranica listova i u radio i TV emisijama ređale su se žestoke optužbe da je Ajlisli ništa manje nego uvredio sunarodnike tendencioznim falsifikovanjem azerbejdžansko-jermenskog sukoba.

Događaji su nakon toga počeli da se razvijaju poput lavine. Već 31. januara nekoliko desetina mladih ljudi okupilo se ispred piščevog doma, uzvikujući: “Akrame, odlazi iz zemlje!” Spaljivali su piščeve fotografije.

Prema podacima “Azadliga”, na mitingu su učestvovali članovi podmlatka vladajuće partije “Jeni Azerbejdžan”. Već 1. februara demonstranti su izveli performans u jednoj od centralnih gradskih avenija - simbolično sahranjivanje romana “Kameni snovi”.

Iako je još uvek na snazi zabrana svih okupljanja - ne samo u glavnom gradu, nego i u celoj zemlji, policija nije reagovala, praveći se da ništa ne vidi, ništa ne čuje, “jer nije odavde”.

Sledeći čin neviđene kampanje protiv romana “Kameni snovi” i njegovog autora odigrao se u dvorani parlamenta Mili Medžlise, u kojoj su se poslanici, umesto bilo kakve rasprave, nadmetali ko će žešće da osudi to književno delo i njegovog pisca.

Poslanik vladajuće partije Musa Gulijev započeo je rafalnu paljbu na metu rekavši da roman Ajlislija ne samo što opravadva jeremenski separatizam i okupaciju Nagorno-Karabaha, nego celom svetu predstavlja azerbejdžanski narod kao surov i divljački. “Taj čovek ne zaslužuje zvanje narodnog pisca Republike”, zakučio je Gulijev.

Izvršni sekretar vladajuće partije Ali Ahmedev je zahtevao da se Ajlisliju oduzme i orden “Šohart”.

Poslanik Ahmed Valijev izneo je dva predloga represalija prema nepodobnom spisatelju. Napomenuvši da je Ajlisli rođen u selu u kojem su živeli i Jermeni i Azerbejdžanci, ocenio je da bi bilo neophodno proveriti njegovo psihičko stanje i genetski kod. Takođe, predložio je da Ajlislija treba neodložno lišiti građanskih prava, a njegov roman zabraniti na celom području Demokratske Republike Azerbejdžan!

Za predsednika Partije demokratskih reformi Aslema Močlandzea, kako je preneo sajt Ann.az, roman “Kameni snovi” nije ništa drugo nego otvoren poziv na rušenje državnog poretka u zemlji.

Haranga protiv najčuvenijeg i najpriznatijeg azerbejdžanskog pisca i njegovog najnovijeg dela dostigla je vrhunac 5. februara u izjavi koju je dao šef kabineta predsednika Alijeva, Ali Gasanov, koja se sastoji u zahtevu da se prema Ajlisliju izrazi javni prezir nacije.

“Čovek koji nema osećanje nacionalne pripadnosti nema pravo da govori o opštečovečanskim osećanjima”, bio je izričit Gasanov.

Doprinos osudi progonjenog Ajlislija dao je i Savez pisaca Azerbejdžana ocenom da je svojim delom “ispoljio beskrajnu zlobu prema svojoj domovini i narodu”. Autori te izjave tvrde da je umetnička potka romana veoma tanušna i sadrži samo političke karakteristike. Ocenjeno je i da se iza projermenskog stanovišta glavnog junaka skriva sam autor, i da to nije teško prepozanti. Pisci okupljeni u udruženju nisu mogli sakriti zavist što je njihov kolega nosilac zvanja “narodni umetnik Republike”, pa su jedva dočekali da kolektivnu frustraciju iskale na najgrublji način, ne izbegavajući ni klevete i insinuacije ako bi one mogle da pomognu u razobličavanju tog “izroda”. A mogle su. Kolegama progonjenog Ajlisilija nije dugo trebalo da naslikaju “portret umetnika u mladosti”, pa su brže-bolje “došli u posed” kompromitujućeg materijala: “Još u sovjetsko vreme Ajlisli je pisao dojave i slao ih u Moskvu, ali i u časopis ‘Družba narodov’ u kojima je sumnjičio poštene azerbejdžanske pisce da su navodno svi redom nacionalisti, osim, naravno njega, koji je jedini internacionalista”.

Ajlisli nije želeo da komentariše saopštenje uvaženih kolega, samo je podsetio da je zvanje “narodnog pisca” u Azerbejdžanu prestalo da se dodeljuje pre 20 godina.

Autor romana “Kameni snovi” podseća u intevjuima lokalnim medijima da je pravo na slobodu stvaralaštva zagarantovano Ustavom Azerbejdžana, te da jednom kulturnom narodu ne priliči da traži kriminal u nekom umetničkom delu. Pisac je zatim priznao da će morati da napusti zemlju ako pritisak na njega ne prestane.

Sve u svemu, može se zaključiti da Ajlisli nije uspeo da napravi korak u pravcu za rešenje azerbejdžansko-jermenskog konflikta. Sada zvanični Baku koristi njegov roman da bi podstakao nacionalističke strasti u društvu.

Na piščevoj strani našlo se svega nekoliko aktivista koji pozivaju vlast da zaštiti narodnog pisca, jer su zabrinuti za njegov život.

U Jermeniji, pak, odaju priznanje Ajlisliju piscu za stvaralačku hrabrost i građanski podvig.

Sajt “Novosti Jermenije” prenosi da je u časopisu “Družba narodov” objavljen “roman-rekvijem, pokajanje azerbejdžanskog pisca, u kojem on junački ispovda istinu tako neophodnu anatolijskim i zakavkaskim Turcima”.

Sajt podseća i da je još pre četiri godine, u februaru 2009, korisnicima “veoma toplo predstavljen azerbejdžanski pisac, koji je u to vreme bio poslanik Mili Medžlisa (Narodne skupštine Azerbejdžana , a tom prilikom nazvan je mislećim i mudrim čovekom koji na savršeno adekvatan način razume našu stvarnost”.

Roman posvećen Jermenima koji su živeli u Azerbejdžanskoj Saveznoj Socijalističkoj Republici, a posle pogroma ostavili su iza sebe neoplakani bol, nije samo roman-rekvijem, nego i roman-pokajanje, ističe sajt “Novosti Jermenije” u prikazu tog dela Ajlislija. Za autora prikaza novo delo Ajlislija predstavlja “neosporni građanski podvig čoveka koji je veoma dobro upoznat sa vladajućim naravima u Azerbejdžanu”.

“Roman ‘Kameni snovi’ u potpunosti razbličuje lažljivu propagandu Azerbejdžana hrabro iznoseći istinu. U njemu se izvodi paralela između uništenja jermenskog naselja Agukisa 1919. i pogroma Jermena u Sumgajitu i Bakuu. Ustima svog književnog junaka on odgovara ženi koja ne želi da veruje da su zakavkaski Turci sposobni za masovna ubistva mirnog jermenskog stanovništva: Kako ti možeš tako nešto govoriti? Jesi li tu uopšte bio u Ajlisi?”

Autor prikaza tvrdi i da je je Ajlisli svojim romanom uradio ono što Turska bezmalo sto godina nije spremna da prizna, a Azebjedžan 20 godina. “On je kazao istinu. Istinu surovu, istinu krvavu, istinu koja je neophodna i anatolijskim i zakavkaskim Turcima”, istaknuto je u tekstu o romanu Ajlislija.

Branko Rakočević