Novi Festival francuskog filma, omaž Anjes Vardi
Novi Festival francuskog filma u Beogradu predstaviće od 28. maja do 1. juna u Kombank dvorani najnovija ostvarenja francuske kinematografije, od kojih će neka stići direktno sa Filmskog festivala u Kanu, dok će prateći program biti omaž nedavno preminuloj rediteljki Anjes Vardi sa čak 38 njenih igranih, kratkih i dokumentarnih filmova.
Ataše za kulturu ambasade Francuske An Loren Viguru istakla je da se time na neki način obnavlja tradicija, jer je nekadašnji Francuski kulturni centar do 2003. svake godine organizovao Festival francuskog filma.
“Novi festival će pored projekcija imati i niz drugih aktivnosti u oblasti filma", rekla je An Loren Viguru 10. aprila na konferenciji za novinare u Francuskom institutu, koji organizuje festival u saradnji sa Kombank dvoranom i Megakom filmom (MCF).
Ambasador Francuske Frederik Mondoloni izrazio je zadovoljstvo time što je tokom mandata u Beogradu “uvideo da je film u Srbiji vrlo živ i važan, skoro kao u Francuskoj”.
“Bio sam iznenađen. Zvučna imena srpskog filma poznata su u svetu, ali nisam znao do koje mere srpski narod voli film i koliko ima aktivnosti u toj oblasti. Smatram da je važno prisustvo i autorskog i komercijalnog filma, što nije slučaj u svim zemljama. To je još jedna od tačaka koje povezuju Srbiju i Francusku”, rekao je Mondoloni.
Ambasador je istakao da Francuska već ima niz aktivnosti u oblasti filma – Kino klub u okviru Francuskog instituta, koji je i partner mnogih festivala u Srbiji koji prikazuju kvalitetne filmove, Francuski filmski karavan obilazi više od 40 gradova u Srbiji, a već treću godinu se održavaju i Francusko-srpski filmski susreti profesionalaca.
Uoči posete predsednika Emanuela Makrona Srbiji u julu, kako je najavio, biće potpisan sporazum francuskog Nacionalnog centra za film i Filmskog centra Srbije o koprodukcijama. “Sve to, uz entuzijazam i plodno partnerstvo sa Igorom Stankovićem (direktorom Kombank dvorane i MCF-a), navelo nas je da razvijemo još jednu aktivnost - Festival francuskog filma”, rekao je ambasador, te zahvalio na podršci Ministarstvu kulture i informisanja Srbije i agenciji Havas Adriatic, podsetivši i da se 2019. obeležava 180 godina diplomatskih odnosa Srbije i Francuske.
Igor Stanković je izrazio zadovoljstvo što Festival francuskog filma, koji je nastao 80-ih godina i održavan je sve do, kako je rekao, čudnog prekida, sada nastavlja da živi.
“Francuska kinematografija je jedna od najznačajnjih u svetu. Kao distributer (MCF), znam da je 2017. godine Srbija bila zemlja sa najviše francuskih filmova u bioskopima u svetu, osim naravno same Francuske, gde godišnje na redovni repertoar uđe 250 filmova”, rekao je Stanković i dodao da u Srbiji među stranim filmovima, izuzimajući holivudske, najveću posetu imaju upravo francuski, dok su u Sloveniji na isti način gledani nemački, a u Hrvatskoj italijanski filmovi.
Program Festivala francuskog filma biće naknadno objavljen, a prema rečima Stankovića, svakako će biti ekskluzivan. Uz filmove za otvaranje i zatvaranje, u planu su još do četiri filma sa predstojećeg Kana i do šest komercijalnih filmova - naslova koje Francuzi idu da gledaju u bioskopima, rekao je Stanković. “Želja nam je da dovedemo filmove Arnoa Deplašana, Elije Sulejmanija, braće Darden... ali moramo da sačekamo jer kanska selekcija još nije zvanično objavljena”, dodao je on.
Stanković je izjavio da su planirali da pozovu rediteljku Anjes Vardu koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Anjes Varda, jedna od začetnica francuskog novog talasa, već je bila u Beogradu - na prvom Festu 1971. godine, kada su njen kratki dokumentarac “Crni panteri” i film “Lavovska ljubav”, u kojem glumci igraju sami sebe, prikazani u programu Konfrontacije koji je osmislio Dušan Makavejev.
U omaž programu novog Festivala, sa 38 naslova, biće prikazani svi njeni igrani filmovi, kao i izbor kratkih i dokumentaraca, uključujući film “Varda By Agnes” čija je premijera bila ove godine na Berlinalu.
Taj nepredvidivi dokumentarac, kako je navedeno u najavi, baca svetlo na neobičan opus Anjes Varde i iskustvo kao rediteljke - kroz fotografije i isečke iz njenih filmova, prikazujući uvid u ono što je ona nazivala cinecriture. Autorka se u formi monologa obraća publici iz rediteljske stolice, slobodno birajući segmente iz svoje karijere. Varda kroz taj dokumentarac deli svoj autobiografski umetnički rad na dve sekcije: analogni 20. vek, kada je stvarala kao konvencionalni reditelj, i na tzv. digitalni 21. vek, gde je unapredila svoje umeće kao vizuelni umetnik.
Glumica Tamara Krcunović, predstavljena kao kuma Festivala, izjavila je da poziv da se uključi doživela kao čast i kao nešto organsko.
“To je za mene prirodan spoj. Sticajem okolnosti i zahvaljujući ljubavi mog oca prema francuskoj kulturi, išla sam i u srpsko i u francusko obdanište i u školu, studirala sam u obe zemlje, igram uloge na oba jezika. Kultura i jezik koji sam usvojila postali su deo mog identiteta”, rekla je Tamara Krcunović.
Članovi Odbora Festivala francuskog filma su ambasador Mondoloni, direktor Francuskog instituta Žan Batist Kizen, Igor Stanković, Tamara Krcunović, glumac Radivoje Bukvić i Aleks Milićević, osnivač agencije Havas Adriatic.
(SEEcult.org)
