Novi naslovi 10. Slobodne zone
Festival angažovanog filma “Slobodna zona”, čije će deseto izdanje biti održano od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, najavio je dokumentarce “So zemlje” Vima Vendersa i “Suđenje u Mađarskoj” Ester Hajdu, koja će biti i gošća tog festivala, kao i igrani film “Pleme” ukrajinskog reditelja Miroslava Slabošpitskog.
Novi dokumentarni film kultnog nemačkog reditelja Vima Vendersa “So zemlje”, sa crno-belim fotografijama brazilskog fotografa Sebastiaoa Salgada, ispituje meru ljudskosti, slaveći ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta.
Salgado je godinama radio kao fotograf agencije Sigma, zatim i čuvene agencije Magnum. Slučaj je hteo da se 1981. našao u pravo vreme na pravom mestu i uspeo da fotoaparatom zabeleži atentat na Ronalda Regana. To mu je omogućilo da radi ono čemu je kasnije posvetio gotovo čitav život - angažovanu dokumentarnu fotografiju. U filmu “So zemlje” neverovatne crno-bele fotografije smenjuju se sa dragocenim dokumentarnim snimcima koje je Salgadov sin i ko-reditelj filma Juliano Ribeira Salgado snimio na njihovim zajedničkim putovanjima.
Salgado živi sa ljudima koje fotografiše - danima, ponekad mesecima, deli njihovu sudbinu pre nego što se usudi da ih fotografiše. Kaže da se to pravo mora zaslužiti.
Zgrožen ljudskom tragedijom koju je video i zabeležio za vreme građanskog rata u Ruandi, Salgado se 90-ih povukao na imanje svog dede i vratio prirodi - njegove nove serije fotografija “Egzodus”, i naročito najnovija, “Postanak” (Genesis), snimljene su u najudaljenijim i najsurovijim krajevima planete, slave ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta. Venders dopušta svom junaku da priča i da ćuti - da sjajno, monumentalno delo govori o autoru onako kako reči nikada ne bi mogle.
Na festivalu u Kanu, Vendersov film “So zemlje” pozdravljen je desetominutnim ovacijama, jer dotiče i slavi, kako je istakla “Slobodna zona”, ono najlepše i najbolje u nama.
Ni filmu “Pleme” Miroslava Slabošpitskog nisu potrebne reči - ne zato što se dešava u internatu za gluvonemu decu i omladinu, već, kako sam reditelj kaže: "Zato što za ljubav kao ni za mržnju nije potreban prevod".
Film “Pleme”, dobitnik glavne nagrade u selekciji “Nedelja kritike” u Kanu, verovatno je prvi film o tinejdžerskoj bandi, čiji su junaci gluvonemi tinejdžeri. Odsustvo izgovorene reči, naratora i muzike čini tišinu u filmu zaglušujućom.
Gluvonemi mladić sazreva u surovom mikrosvetu doma za gluvoneme, gde je najpre primoran da se prikloni surovim pravilima "Plemena" kako bi preživeo, a zatim i da ih prekrši, jer samo preživeti nije dovoljno. Klasična priča o junaku autsajderu koji se polako penje u hijerarhiji bande unutar autoritarne (ali i korumpirane) strukture jedne specijalne škole u predgrađu Kijeva, zahvaljujuci pre svega izuzetnom radu sa glumcima i zvukom (atmosferama), pretvara se u izuzetan kinematografski doživljaj.
I mađarska rediteljka Ester Hajdu u filmu “Suđenje u Mađarskoj” govori o nasilju i mržnji - u seriji rasno motivisanih ubistava tokom 2008. i 2009. godine, banda desničarskih ekstremista ubila je šestoro Roma, među kojima i jedno petogodislnje dete.
Publika “Slobodne zone” imala je priliku pre dve godine da vidi film “Samo vetar”, sniman prema motivima tih događaja. Suđenje koje je zatim usledilo, trajalo je čitave dve i po godine - od marta 2011. do avgusta 2013. Ester Hajdu je svih 167 dana suđenja provela u sudnici sa svojim timom, beležeži svaki trenutak tog mučnog procesa, svaki najstrašniji detalj rekonstrukcije zločina, svaki izraz lica osumničenih i porodica koje su izgubile svoje najmilije...
U jednom od intervjua, Hajduova kaže da se, iako je sa rođacima ubijenih snimala i mnoge druge situacije, svesno odlučila da je sudnica u stvari njen film. Pred kamerama usmerenim na sve aktere te tragedije i sudiju koji vodi slučaj - ta sterilna prostorija pretvara se u pozornicu na kojoj se odvija tragedija poput onih antičkih. Klaustrofobija te prostorije prenosi se direktno na gledaoce, postavljajući pitanje nade za pravdu, kada su žrtve prezrene i osuđene i kada ne samo počinioci, već i oni koji bi trebalo da zaštite žrtve i zadovolje pravdu, misle da su oni to svojim poreklom zaslužili.
Ima li pravde za malog čoveka, za one koji nemaju da plate i potplate, koji su jednostavno siromašni, bez obzira ili baš zbog svog porekla? I ako nema, gde će nas to odvesti? To su neka od pitanja koja pokreće Ester Hajdu, koja će biti gošća desete “Slobodne zone”.
“Slobodna zona” je ranije već najavila i američki “Boyhood” Ričarda Linklejtera, sastavljen od isečaka iz života jednog dečaka od njegove pete do 18. godine.
Jubilarno izdanje “Slobodne zone”, koje će prikazati ukupno oko 30 filmova u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, biće otvoreno 7. novembra u Sava centru filmom “20.000 dana na Zemlji”, dokumentarno-fiktivnom biografijom Nika Kejva, u režiji Ijana Forsajta i Džejn Polard.
(SEEcult.org)
