Omaž Kišu u Ljubljani
Izložba Dada Đurića 'Svetlost tame' svečano je otvorena u galeriji Visconti fine arts u Ljubljani 22. februara, na dan rodjenja Danila Kiša pre 75 godina, a tim povodom održana je i konferencija o njegovom životu i delu, kao i prvo javno predstavljanje novoosnovanog Srpskog kulturnog centra u Sloveniji koji je nazvan imenom tog slavnog pisca.
Otvaranju izložbe i uvodnom delu konferencije “Danilo Kiš i svetska književnost” prisustvovao je i predsednik Slovenije Danilo Turk, koji je istakao značaj Kišovog dela koje se upiralo svakom totalitarizmu i jednoumlju i koje bi u današnje vreme u slovenačkoj sredini moglo uticati na širenje intelektualnog diskursa organičenog samo na domaće i lokalne teme i podele.
Danilo Turk i Živa Vujić
Izražavajući veliku radost povodom osnivanja Srpskog kulturnog centra i nastojanja centra da se učvrste kulturne veze među državama, Turk je započeo govor ličnom notom, rekavši da je poziv na otvaranje izložbe i konferencije o svom imenjaku Danilu, dobio upravo na svoj rođendan.
Grafike, crteži i gvaševi Dada Đurića iz fonda galerije Visconti fine arts nastali su 80-ih godina i posvećeni su njegovom prijateljstvu sa Kišem, koji je takođe živeo i radio u Parizu.
Otvaranju izložbe i konferenciji prisustvovali su i srpski ambasador u Sloveniji Predrag Filipov i savetnica ambasade za politička pitanja, medije i kulturu Aleksandar Stanković, prenela je za portal SEEcult.org koordinatorka Srpskog kulturnog centra "Danilo Kiš" Irena Vujčić Pavlović.
Reditelj i pisac Dušan Jovanović istakao je u uvodnom govoru na konferenciji da je taj centar osnovala grupa uglednih intelektualca srpskog porekla kao most između srpske i slovenačke kulture i kao oruđe dijaloga.
Danilo Turk i Dušan Jovanović
Jovanović je na kraju pročitao svoju pesmu “Enciklopedija mirisa” koju je napisao u čast tog događaja.
Kritičar i urednik edicije Beletrina, Mitja Čander, u referatu “Učna ura”, govorio je o svom prvom susretu sa Kiševom književnošću o kome je napisao i svoj prvi esej početkom 90-ih godina i rasprava o postmodernizmu.
Kišov opus je za Čandera bio prosvetljenje i prevazilaženje postmodernističkog tereta.
Navodeći da je Kiš je bio čovek sa mnogo identiteta - otac mu je bio mađarski Jevrejin, majka Crnogorka, a većinu života je proveo u Beogradu i Francuskoj, Čander je istakao da ga je Kiš, uvek intelektualno pošten i odan istini, očarao razigranošću i opuštenošču kojom je pisao i ironičnošću i slobodom duha, misli i imaginacije.
Biljana Dojčinović sa odeljenja za komparativnu i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, na kojem je Kiš bio prvi diplomac, govorila je u svom referatu "Weltsćmerz i nostalgija” o studijama svetske književnosti i sećanju na Kiša.
Podsećajući na Geteov stav o univerzalnosti poetike koja govori svim ljudima, ona je istakla i važnost razmišljanja preko granica i dodala da geografska blizina sama po sebi ne osigurava razumevanje književnosti.
Jelena Petrović iz Zavoda “Mina” govorila je o praksama književnog i kulturnog prevođenja.
Prema njenim rečima, Kiš je u svojim prevodima pesama u postmodernističkom duhu često odstupao od orginala, ali je uprkos tome zadržao prvobitni duh dela, što je i najvažniji vid prevođenja.
Izložba Dada Đurića
Damir Arsenijević sa Univerziteta u Tuzli, u svojoj raspravi “Nepotkupljivi život i genocid sa referencama na BH poeziju”, govorio je o genocidu i mogućnostim poezije nakon genocida.
Prema njegovom uverenju, poezija ima snagu i kapacitet da pokaže ono što je inače sakriveno.
Profesorka Svetlana Slapšak, direktorka Srpskog kulturnog centra i dekanka Fakulteta za postdiplomske humanističke studije u Ljubljani - ISH, zatvorila je konferenciju raspravom “Čas anatomije”, govoreći o jezicima i diskursima Kiša.
Naročito je istakla da je Kiš, u inače ozbiljnu i uštogljenu jugoslovensku književnost, ponovo uneo humor koji je mladima u 60-im i 70-im godinama bio preko potreban, o čemu svedoči brzina kojom su se Kišova dela rasprodavala odmah nakon izlaska iz štampe.
(SEEcult.org)
