Omaž Šejki u Haosu
Galerija Haos u Beogradu priređuje od 13. marta omaž Leonidu Šejki (1932-1970), povodom 80 godina rođenja tog umetnika i teoretičara umetnosti, rodonačelnika Mediale, ezoterika, vizionara, intelektualca...
Izložba obuhvata crteže pozajmljene iz 30 privatnih kolekcija i dva muzeja - Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Istorijskog muzeja Srbije.
Radovi na izložbi (ukupno 90) obuhvataju pet osnovnih tema kojima se Šejka bavio (Multiplikacije predmeta, Đubrišta, Skladišta, Enterijeri i Mrtve prirode) i čitljivi su jedino ako se pratimo na taj način, a ne hronološki.
S obzirom da je Šejka je uništio određeni broj svojih crteža iz ranih faza, na izložbi u Haosu, prema rečima umetničke direktorke te galerije Borke Božović, sakupljeno je sve što se u ovom trenutku moglo pozajmiti, pa neki radovi čak (iz 1953) prvi put izlaze na svetlost dana.
Šejka, Soba Betelgez, 1964.
Šejkini crteži su često vežbe duha, studije rasporeda predmeta, skice za sliku, likovne zabeleške, katkad nevešte, a katkad izvedene do perfekcije. Među crtežima ima i onih koji su dokazi umetnikovog umeća i svojevrsnog vizuelnog promišljanja, a pojedina autonomna crtačka ostvarenja, kako je istakla Borka Božović, predstavljaju čak vrstu dragulja, baštovanstva nad deponijama.
“Radoznalac u njemu razvio je sklonost prema najrazličitijim proučavanjima i podelio ga na više ličnosti sa više imena: Reg Talbot – fotograf i registrator, Leon Leš – geolog i slikar, Leon van Kis – slikar i pesnik koji traži Zamak i teži suštini, centru, ’srednjoj tački vrhunskih usmerenja’. Leonid Šejka – bio je sve to i još ponešto. Klasifikator, statističar, zadužen za pitanja kosmogonije. Slikar i crtač, a iznad svega umetnička duša”, navela je Borka Božović, dodajući da je Šejka, iako je pred kraj života “gubio veru u viziju svoga nedostižnog Zamka i pravio serije crteža drugačijim minimalističkim postupkom”, ipak svoju likovnu avanturu završio na samo njemu svojstven način - ostavio je otškrinuta vrata za različita i višeslojna tumačenja, što je takođe, doprinos i iskorak.
Šejka, Soba, Split 1961.
Tekst za katalog izložbe napisala je mlada istoričarka umetnosti Dijana Metlić, navodeći, između ostalog, da se Šejkina dela, kojima je zabeležio postojanje mnoštva objekata u određenim urbanim prostorima mogu razumeti kao vremenske kapsule koje čine sadržaj umetnikovih misli i strahova.
“Kolekcija đubreta nastaje kao potreba da se sve sačuva, kako bi se jednog dana dešifrovao duh vremena. Crteži na kojima se predmeti gomilaju, prepliću, ukrštaju i sabijaju do neraspoznavanja, ukazuju na autorov osobeni pogled na okruženje. Đubrište nikada ne prestaje da intrigira, iako ga u poslednjem zapisu Šejka naziva ‘prolaznim iskušenjem moderne umetnosti’”, navela je Dijana Metlić.
Izložbu će otvoriti istoričarka umetnosti Irina Subotić, a biće je moguće obići do 13. aprila.
(SEEcult.org)
