Omiljeni gospodari mezozoika
Iako su se dinosaurusi pojavili pre čak oko 230 miliona godina, današnja deca fascinirana su svetom tih životinjskih bića i posebno razlozima njihovog nestanka pre 65 miliona godina. Popularnost “dina” odavno pospešuju filmska i industrija video igara, kao i razni drugi tvorci komercijalnih sadržaja, koji dobro zarađuju na dečjoj radoznalosti. U poplavi komercijalnih sadržaja o popularnim dinosaurusima mališani zapravo vape za kvalitetnom edukacijom o gospodarima mezozoika - pokazalo je vođenje kroz izložbu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu tokom proteklog vikenda.
Viši kustos i edukator Prirodnjačkog muzeja Miodrag Jovanović strpljivo je više od sat i po odgovarao na hiljadu pitanja “zašto” koje su mu mali posetioci postavljali o svojim velikim prijateljima iz doba mezozoika - perioda trijasa, jure i krede, tokom kojih su živeli dinosaurusi.
Dajući maštovite odgovore, prilagođene dečjem uzrastu, Jovanović ih je i dobro zabavio.
“Ako se kojim slučajem, uz pomoć vremeplova, nađete u periodu krede i vidite da vam se približava dinosaurus koji ima samo dva prstića na prednjim ekstremitetima, budite sigurno da je u pitanju Tiranosaurus!!!!! Prijateljski savet: Bežite brzinom munje!”, poručio im je Jovanović, pričajući o zubu te vrste dinosaurusa koji se nalazi u muzejskoj vitrini.
Tiranosaurus (Tyrannosaurus) je, inače, jedan od najvecih poznatih mesoždera među dinosaurusima. Imao je gušteroliki izgled, veoma jake zadnje noge i snažan rep, što mu je omogućavalo da se brzo kreće. Imao je samo dva prsta na prednjim ekstremitetima koja su bila veoma mala i slabo razvijena, pa je malo verovatno da ih je koristio za ubijanje ili prinošenje hrane ustima. Vilica mu je bila ogromna i puna testerastih zuba. Živeo je krajem krede - pre oko 67 miliona godina.
Prvi dinosaurusi (Dinosauria) pojavili su se početkom mezozoika, pre oko 230 miliona godina i tokom narednih više od 160 miliona godina predstavljali su dominantne kopnene životinje. Izumrli su krajem krede, pre 65 miliona godina.
Najveći dinosaurusi bili su duži i više od 50 metara, a teški i po nekoliko desetina tona, dok su najmanji bili dugački svega 50 centimetara.
Nije poznato da li su se rađali iz jaja i da li su bili toplokrvni ili hladnokrvni. Neke vrste su imale veliki mozak u odnosu na telo, dok su drugi imali ogromno telo, a mozak veličine teniske loptice.
Poznato je više od hiljadu vrsta dinosaurusa.
Među njima je i Diplodokus (Diplodocus), jedan od najvećih i najdužih dinosaurusa. Bio je dugačak 27 metara, a tezak između 15 i čak 50 tona.
Diplodokus je pritom bio mirni biljojed, a živeo je u velikim krdima i uglavnom se hranio lišćem sa drveća.
Glava mu je bila dugačka svega pola metra i ličila je na glavu konja. Rep je bio veoma dugačak i jak. Pokretao se kao bič i sa njim je diplodokus proizvodio i zvuke slične pucketanju biča. Pretpostavlja se da su na taj način međusobno i sporazumevali. Odrasli diplodokusi bili su dovoljno veliki da nisu imali prirodne neprijatelje, a živeli su pre oko 150 miliona godina (doba jure).
Smatra se da se o živom svetu iz mezozoika, jednom od vremenskih razdoblja u geološkoj istoriji, mnogo zna zahvaljujući knjigama i filmovima o dinosaurusima, džinovskim morskim nemanima i letećim reptilima, koji su doprineli da kod široke publike poraste interesovanje za tu temu, ali su ostavili i dovoljno prostora za neka druga i drugačija upoznavanja.
Posetioci Prirodnjačkog muzeja mogu saznati nešto više i o praptici Arheopteriks (Archaeopteryx) koja je živela pre 145 miliona godina, u preiodu jure. Imala je osobine i gmizavaca i ptica. Poput gmizavaca, imala je brojne šiljate zube u kljunu i niz pršljenova u repu, ali je poput ptica bila prekrivena perjem i mogla je da leti. Na krilima je imala prste sa kandžama pomoću kojih se pridržavala za uspravna stabla. Fosilni ostaci pronađeni su u Nemačkoj.
Amoniti (Ammonites), prvobitni glavonošci, dobili su ime u čast Amona, božanstva iz egipatske mitologije. To su morske životinje spiralno savijenih ljuštura, koje su živele u trijasu, juri i kredi. Njihov dalji živi srodnik je biserni Nautilus, stanovnik Tihog i Indijskog okeana.
Mnoge legende posvećene su amonitima, pa su za Vikinge predstvaljali sveto kamenje, u severnoj Engleskoj se verovalo da su okamenjeno klupko zmija, a Indijanci iz plemena Navaho pripisivali su im magične moći i nosili ih uz sebe kao amajlije....
Belemniti su morske životinje iz jure i krede sa unutrašnjim skeletom nalik na strelicu ili koplje. Njihovi današnji srodnici su hobotnice, lignje i sipe. Zbog specifičnog oblika, stanovnici severne Evrope nazvali su ih "strele gromova", verujući da predstavljaju strelice munja. Prema baltičkoj mitologiji, belemniti su oličenje Perkunasa, drevnog Boga svetla, gromova i oluja...
Prvi cvet na planeti bio je Arheantus (Archeanthus). Te prve biljke sa cvetovima evoluirale su pre 120 miliona godina (period krede). Arheantus je drvo visine oko 10 metara. Cvetovi su slični današnjoj magnoliji. O boji cvetova se, međutim, ne zna mnogo, ali se pretpostavlja da su bili beli ili ružičasti.
Izložba “Dobro došli u mezozoik” otvorena je krajem aprila u Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu, a njeni autori su: Desa Đorđević Milutinović, Aleksandra Maran Stevanović, Zoran Marković i Slavko Spasić.
*Foto: Suzana Milosavljević Ilijić / SEEcult
(SEEcult.org)
