Operski spektakl u čast Konstantina Velikog

Državni zvaničnici Srbije, predstavnici diplomatskog kora i još oko 2.000 zvanica prisustvovalo je 18. maja operi “Aida” Đuzepea Verdija u rekonstruisanom rimskom amfiteatru u arheološkom nalazištu Viminacijim, koju je više od 200 članova ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu izvelo prvi put na otvorenom, kao poklon italijanske ambasade povodom državnog obeleževanaja jubileja Milanskog edikta.

Operski spektakl o ljubavi, strasti i ljubomori, izveden uz posebnu rasvetu, lasere, projekcije na video bimovima… nije protekao i bez politike, pa je italijanski ambasador Armando Varikio ponovio podršku Italije evropskoj integraciji Srbije i izrazio zadovoljstvo nedavnim sporazumom Beograda i Prištine.

Na Kosovo se osvrnuo prethodno i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je otvorio izložbu Narodnog muzeja posvećenu Konstantinu Velikom, podsetivši na reči Konfučija: “Naša najveća slava nije što nikada nismo pali, već što smo ustali svaki put kada padnemo”.

“Za svaku odluku u životu imamo uzor u nečemu što je neko pametniji od nas napisao, a nama ostalo samo da naučimo da čitamo”, rekao je Nikolić pominjući važnost Konfučijevih recic u vremenu kada se Srbija, kako je naveo, bori za opstanak svog naroda na Kosovu i Metohiji i kada se čini da je možda teže nego ikada.

Nikolić je rekao i da Viminacijum danas građanima Srbije “zvuči lepo i melodično, ali strano”, iako je deo ovdašnje rimske istorije, kao i vizantijska, srpska, otomanska, pa opet srpska, jugoslovenska i današnja srpska.

“To je jedna od naših najdragocenijih karakteristika: izvanredna mešavina različitih kultura, jezika, tradicija i burna i zanimljiva istorija”, rekao je Nikolić, ističući da je Srbija milenijumima bila područje okupljanja, razdvajanja, borbe, ali i konstantnog razvoja.

Podsećajući na rimsku istoriju na ovim prostorima, tokom koje su građene raskošne carske palate, mauzoleji i letnjikovci, Nikolić je naveo da izložba o Konstantinu i Milanskom ediktu pruža priliku posetiocima da na neposredan i slikovit način spoznaju ulogu izuzetnih pojedinaca koji su tokom istorije imali ključnu ulogu u kreiranju identiteta današnje civilizacije, ali i značajnih istorijskih odrednica današnje Srbije.

Izložba “Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 - rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije" obuhvata 128 eksponata - skulptura, fragmenata arhitektonske plastike, fresaka, mozaika, nakita, posuda, delova vojne opreme, rimski carski novac, kao i 40 artefakata nulte kulturne vrednosti od prvog do četvrtog veka naše ere, među kojima je i bronzana bista Konstantina Velikog, otkrivena 1900. godine u Nišu, odnosno rimskom Naisu.

Izložba će u Viminacijumu biti narednih mesec dana, a od 2. jula do 8. septembra biće postavljena u Narodnom muzeju u Beogradu, dok će od sredine septembra do kraja oktobra biti u Nišu, u kojem se održava najveći broj programa u okviru obeležavanja 1700-godišnjice Milanskog edikta.

Izložbu prati dvojezična, srpsko-engleska publikacija sa tekstovima o vremenu pre i za vreme Konstantina.

Otvaranju izložbe i operi “Aida”, kojom se obeležava i 200 godina rođenja Đuzepea Verdija, prisustvovalo je više od 2.000 ljudi, a predsednik sa suprugom Danicom i drugim visokim zvaničnicima odgledao ju je iz specijalne lože na vrhu rimskog amifiteatra.

Opersku predstavu “Aida”, u režiji Ognjana Draganova iz Bugarske, izveli su Hor, Balet i Orkestar Narodnog pozorišta, pod dirigentskom upravom Ivana Kožuharova, direktora Opere u Burgasu.

Ansambl Narodnog pozorišta, koji je prvi put igrao pod vedrim nebom, predvodila je u naslovnoj ulozi Jasmina Trumbetaš Petrović, dok je zahtevnu ulogu egipatskog vojskovođe Radamesa interpretirao italijanski tenor Frančesko Anile, a Aidinu suparnicu Amneris Jelena Vlahović. U predstavi je nastupio i bariton Elia Fabian iz Italije, a u podeli su i Stefan Pavlović, Ivan Tomašev, Nenad Čiča, Ivanka Raković Krstonošić...

Uz članove Baleta Narodnog pozorišta, čije je pokrete osmislio Konstantin Kostjukov, učestvovali su i učenici Baletske škole “Lujo Davičo”.

Kostime Milanke Berberović obnovila je Katarina Grčić, a scenografiju u stilu starog Egipta su uradili Dejan Miladinović i Miraš Vuksanović.

Rekonstruisani rimski teatar, na kojem je rađeno šest godina, osposobljen je za nekoliko proteklih meseci da primi posetioce, zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja i brojnih sponzora. Rekonstrukcija će biti završena do kraja 2013. godine, kada će amfiteatar moći da primi između četiri i pet hiljada ljudi.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)