Optimizam u krizi - u knjizi
Beogradski Sajam knjiga svečano je otvorio 23. oktobra srpski pisac Svetislav Basara, poručujući da u vreme opšte krize današnjeg sveta nema mesta ni panici, ni prevelikim očekivanjima, ali da je optimizam moguće naći upravo u knjigama, odnosno njihovoj snazi da se odupru nasrtajima novih tehnologija i upornosti da opstanu u šarenilu površnih zadovoljstava.
Beogradski Sajam knjiga svečano je otvorio 23. oktobra srpski pisac Svetislav Basara, poručujući da u vreme opšte krize današnjeg sveta nema mesta ni panici, ni prevelikim očekivanjima, ali da je optimizam moguće naći upravo u knjigama, odnosno njihovoj snazi da se odupru nasrtajima novih tehnologija i upornosti da opstanu u šarenilu površnih zadovoljstava.
Navodeći da mu je pripala čast da otvori Sajam knjiga u godini ili veoma blizu godine koju je Osvald Špengler označio u svom vizionarskom delu "Propast zapada" kao početak povratka u varvarstvo, Basara je dodao da sa svih strana dolaze zastrašujuća upozorenja da je duhovnost u krizi.
Prema njegovim rečima, duhovnost i jeste u izvesnom smislu u krizi, ali “panici nema mesta: duhovnost i treba da bude u krizi, duhovnost, zapravo i nije ništa drugo do neprestano prebivanje u krizi i prevladavanje kriza”. S druge strane, kako je rekao, u još većoj krizi je ono što se duhovnosti protivi - varljivi svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticanja i trošenja, koji se ubrzano raspada pred našim očima".
“’Soko više ne čuje sokolara, sve se razliva, središte popušta’. Tako je početkom prošlog stoleća pevao Vilijam Batler Jejts da bi njegovi stihovi svoje puno značenje dobili tek na sumornom početku ovog veka u kome mnoge stvari nestaju i u kome se mnogo toga raspada. To, međutim, nipošto nije razlog za rezignaciju, još manje za očajanje, jer u poslednjoj analizi nestaje i propada samo ono što i treba da nestane i da propadne”, rekao je Basara otvarajući 56. Sajam knjiga, na kojem do 30. oktobra učestvuje više od 800 izlagača iz 27 zemalja, uz portugalski jezik u statusu počasnog gosta.
Prema njegovim rečima, kriza centra današnjeg sveta znači samo da je bio postavljen na pogrešno mesto.
“Istinski centar nikada ne propada, uvek je - kao osovina na točku - izvan zahuktalih stiihija i uvek je na dohvat ruke, ovde je, u nama i oko nas, u ovoj hali, u starim i novim knjigama koje se nude našoj pažnji”, rekao je Basara, napominjući i da ne deli optimizam da će iz današnje velike konfuzije nastati novi kvalitet i novo društvo, možda čak i nova kultura.
“Ne delim njihov optimizam uveren da konfuzija i nastaje iz prevelikog očekivanja od ovog sveta, iz pokušaja da se ovaj svet ljudskim naporima pretvori u raj. Ali ono što mi uliva optimizam jeste snaga sa kojom se knjiga odupire nasrtajima novih tehnologija i nenametljiva upornost uz čiju pomoć opstaje u šarenilu površnih zadovoljstava”, rekao je Basara, proglašavajući otvorenim 56. Sajam knjiga.
U ime počasnog gosta, okupljene u Hali 1 Beogradskog sajma pozdravio je i pisac Mija Koto iz Mozambika, koji je istakao da osam zemalja na četiri kontinenta, u kojima se govori portugalski jezik, predstavljaju svojevrsni zajednički entitet koji je kaleidoskop mnogostrukih identiteta.
“Kada je pre šest vekova Portugal isplovio iz samog sebe u susret drugim prekomorskim zemljama, portugalski jezik već je bio više od običnog balkona s kojeg se vidi svet. Portugalski je bio balkon svetova, ishod razmena i mešanja do kojih je došlo u sâmoj luzitanskoj zemlji. Najvažniju mešavinu od svih stvorilo je dugogodišnje arapsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu. Afrika je, na taj način, u Portugalu već postojala kada je Portugal isplovio ka Africi. Više nego na portugalskim putovanjima po svetu, jezik se sâm ustanovio u raznovrsnoj razmeni i putovanjima naroda i kultura. Portugalski jezik sve je manje bio samo portugalski i pretvorio se u neku vrstu višejezičnog jezika, višeslojnog tkanja različitih oblika, koje je pomoglo da se zasnuju nacionalni i pojedinačni identiteti”, rekao je Koto, jedan od najeminentnijih afričkih pisaca na portugalskom jeziku.
Isticičući da više od 200 miliona ljudi govori portugalski, Koto je rekao i da svih osam luzofonih zemalja (Angola, Brazil, Gvineja Bisao, Zelenortska ostrva, Istočni Timor, Mozambik, Portugal i Sao Tome e Prinsipe) predstavljaju poseban je entitet, mesto na kojem žive i druge kulture, drugi jezici, druge, različite vere.
“U danima koji su pred nama slavićemo, u ovom prostoru, pojedinačne glasove koji se izražavaju na istom jeziku. Svaki pisac stvara sopstveni univerzum i on može da predstavlja jedino samoga sebe. Prust je govorio da se knjige uvek pišu na nekoj vrsti stranog jezika. Izražavajući se na portugalskom, ovde prisutni pisci pišu jezikom koji je samo njihov. Putovanja koja će se iz ovog susreta izroditi neće proći geografskim predelima već unutrašnjim univerzumima. Ovi izmaštani svetovi magije i očaravanja zajednički su svim ljudima svih jezika i svih kultura. Zaplovite tim sudbinama prema odredištima bez imena i svima vam želim srećan put”, poručio je Koto prvim posetiocima 56. Sajma knjiga.
Svečanom otvaranju prisustvovali su i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, ambasadori luzofonih zemalja akreditovani u Beogradu (Angola, Brazil i Portugal) i mnogobrojni pisci i javne ličnosti, kao i posetioci koji su mogli da uđu na Sajam knjiga od 15 sati, uz specijalnu cenu karte od sto dinara.
Narednih dana za obilazak Sajam knjiga potrebno je izdvojiti 250 dinara, a posetioce očekuju, kao i svake godine, popusti na štandovima izdavača, kao i susreti sa piscima, promocije, radionice, izložbe i debatni programi.
Pod sloganom “Knjige spajaju ljude”, 56. Sajam predstavlja, osim izdavača iz luzofonih zemalja, i učesnike iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Češke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Izraela, Irana, Japana, Kine, Rusije i Belorusije.
Zajednički nastup imaće i ove godine EUNIC, odnosno četiri instituta za kulturu iz zemalja Evropske unije u Beogradu: Austrijski kulturni forum, Francuski institut, Gete institut i Institut Servantes.
I ove godine su po izložbenim celinama, koje ukupno obuhvataju 30.091 bruto kvadratnih metara prostora, razdvojeni izdavači od knjižara, pa se u Hali 1, pored štanda počasnog gosta, nalaze domaći i strani izdavači isključivo sa sopstvenim izdanjima.
Domaći i strani izdavači, distributeri i knjižari, smešteni su u parteru hale 4, dok su na galeriji te hale antikvarne i korišćene knjige.
Državne institucije i ustanove predstavljaju izdavačku produkciju i projekte u Hali 1a, dok je Hala 2 rezervisana za nacionalne prezentacije i strane izdavače, kao i izdavače koji za osnovnu delatnost imaju obrazovanje, te za izdavače školske i stručne literature.
Debatni program, Forum Sajma knjiga, okupljaće svakog dana u podne stručnjake za određena pitanja, a ovogodišnje teme su: “Treba li knjizi PR?”, “Sufinansiranje izdavaštva:pomoć ili obmana?”, “Biblioteke budućnosti”, “Pravopis i pismenost” i “Elektronski svet knjige i informacija”.
Program “Ćaskaonice: Pekiću u čast” obuhvata razgovore o istoriji rata i zločina, sarkastičnim regionalnim istorijama i istorijama mašte i košmara.
Izložbeni program 56. Sajma knjiga obuhvata postavke počasnog gosta, kao i izložbe “Ivo Andrić”, “Branko Miljković”, “Tekelija”, “Česlav Miloš”, “Fotografije prvih izdanja knjiga Dositeja Obradovića”, “Slobodan Selenić”, “Borislav Pekić”, “Kultura ćirilice”, “Dani ćirilice”, “Tipografska škola ćirilice - Tipometar”, “Preobraženja - 20 godina” i “Ilustracije i stripovi”.
Najavljene su i popularne strip radionice - programi koji pokazuju kako književnost druguje sa (prividno) vanknjiževnim likovima, dok program “Poezija i okružje” dovodi nove pesničke prakse: živu pesničku reč i nove strategije u istraživanju odnosa jezika i sveta.
Susret bibliotekara posvećen je novom Zakonu o obaveznom primerku publikcije.
Tradicionalni Školski dan biće 27. oktobra, za kada izdavači pripremaju posebno sadržajan program namenjen đacima, studentima i profesorima.
Prethodno su - 25. i 26. oktobra - porodični dani, što znači da će porodicama biti omogućeno da posete sajam knjiga uz posebne popuste.
I ove godine biće dodeljene nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine i dečju knjigu.
Novina 56. Sajma knjiga je sistem ocenjivanja produkcije u kojem izdavači samim učešćem automatski konkurišu za nagrade, bez posebnog prijavljivanja.
Pored tradicionalnih nagrada za izdavaštvo, biće dodeljena i nagrada “Dositej Obradović” stranom izdavaču koji kontinuirano doprinosi objavljivanju i promociji srpske književnosti.
Poslednjeg dana Sajma knjiga predstavnik luzofonih zemalja svečano će predati Otvorenu knjigu predstavniku Mađarske, zemlji koja će biti počasni gost 57. Sajma knjiga u Beogradu 2012. godine.
Cena ulaznica je ista kao prošle godine - pojedinačna je 250, a ulaznica za grupne posete 150 dinara. Cena porodične ulaznice je 600 dinara.
Sajam knjiga traje ove godine dan duže, a i radno vreme je produženo za jedan sat (od 10 do 21 sat).
Sajt Sajma knjiga je www.beogradskisajamknjiga.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
